Ako razmišljate o kupovini stana i redovno pratite stanje na tržištu nekretnina, sigurno vam nije promaklo izuzetno poskupljenje stambenog prostora. Konstantan rast cena stanova, velika potražnja za kućama na periferiji i uopšte veliko interesovanje za nepokretnosti obeležili su prethodne dve godine.
Uprkos pandemiji i aktuelnoj situaciji u zemlji i svetu, dinamika na tržištu nekretnina se održala. Prema pojedinim prognozama stručnjaka, druga polovina 2021. godine trebalo je da bude u znaku pada cena. Međutim, do toga nije došlo, pa se sasvim logično postavlja pitanje da li će stanovi u Srbiji pojeftiniti u 2022. godini.
Istraživali smo gde su najskuplje nekretnine u zemlji, imali naznaka za pad cena i koje sve trendove možemo da očekujemo na domaćem tržištu nepokretnosti. Pročitajte.
Kako se kreću cene stanova u Srbiji?
Najvišu cenu godinama unazad imaju nekretnine u Beogradu, na Kopaoniku i Zlatiboru. Prosečna cena kvadrata u Beogradu iznosi 1.900 evra, s tim što u pojedinim naseljima stambeni kvadrat košta i više od 2.500 evra.
U prestonici su cene stanova naglo skočile nakon vanrednog stanja 2020. godine (čak i za skoro 17%), a pretpostavlja se da će nekretnine održati istu cenu ili čak rasti u narednoj godini. Pojedine lokacije poput Obilićevog venca ili Beograda na vodi dostigle su rekordnih 3.000 evra po kvadratu, pa se smatra da će opstati na tom nivou. Zbog toga se očekuje porast cena na lokacijama u blizini – poput Novog Beograda, na primer.
Sa druge strane, kao sve traženiji kvartovi za život u prestonici ističu se Vračar, Zvezdara i Banovo brdo. Stanovi u stambenim kompleksima na Voždovcu takođe su među poželjnim nekretninama u gradu. Ovaj kraj je naročito privlačan za porodice, jer je mirniji u odnosu na centar, a opet odlično povezan linijama javnog prevoza sa svim delovima Beograda. Investitori naročito ulažu u kondominijume i savremene stambene blokove u ovom naselju, a takođe postoji i veliki broj starih stanova oglašenih na prodaju – što ukazuje na veliki potencijal ovog kvarta.
Poskupljenje nije zaobišlo ni veće univerzitetske centre, odnosno velike gradove poput Novog Sada, Kragujevca i Niša. Nekretnine u Novom Sadu su poskupele za oko 11%, pa je prosečna cena kvadrata 1.600 evra. U Nišu su stanovi malo jeftiniji, pa se u zavisnosti od gradske lokacije cene kreću od 700 evra do 2.000 evra. (Za prosečnu se uzima cena od oko 1.000 evra po kvadratu). U Kragujevcu je takođe moguće za sličnu sumu kupiti pristojnu nekretninu.
Stanovi na Zlatiboru su poskupeli za čak 23% – kvadrat stambenog prostora u proseku košta 1.700 evra. Slična je situacija i na Kopaoniku, gde je u vikend naselju Brzeće moguće kupiti stan za 1.600 evra po metru kvadratnom. U centru su stanovi znatno skuplji i koštaju oko 2.000 evra po kvadratu.
I u Smederevu je došlo do rasta cena od čak 17%, pa u proseku kvadrat košta oko 700 evra.
Velika ponuda stanova, ali i velika potražnja
Veliki broj kupoprodajnih transakcija na tržištu nekretnina u 2020. i 2021. godini dokaz je velike potražnje za stanovima. Prema poslednjem izveštaju RGZ-a, decembra 2021. godine u Republici Srbiji je zaključeno 15.528 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Količina novca na tržištu u ovom mesecu iznosila je 698 miliona evra.
Veći je bio udeo kupaca koji su stambeni prostor kupili za gotovinu, mada nije zanemarljiv ni broj nekretnina kupljenih na kredit. Kreditnim sredstvima plaćeno je 27% stanova u decembru, dok se nekoliko meseci unazad taj procenat kretao i do 37%.
Ponuda stanova je velika i sve više novih i modernih stambenih objekata se gradi – samo u novembru 2021. godine izdate su 3.334 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 39,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Kupcima su dostupne pametne zgrade koje slede koncepte zelene arhitekture, kao i kondominijumi i luksuzni stambeni blokovi
Potražnja za vikendicama i dalje ista?
Nakon vanredne situacije u zemlji, kuće na periferiji i vikendice su “planule”. Prodato je oko 1.400 vikendica u celoj zemlji, od čega su čak 882 kuće bile na Fruškoj gori. Velika potražnja je bila za kućama na ovoj sremskoj planini, Avali, na Dunavu, Staroj planini i u banjama.
U zavisnosti od kvadrature i opremljenosti, vikendica sa dvorištem mogla se kupiti i za manje od 20.000 evra. Po najnižoj ceni plaćena je kuća u Vojvodini – 1.500 evra, a najskuplja nekretnina imala je cenu od 200.000 evra. (Zanimljivo je da su na razvijenijim tržištima cene vikendica znatno više skočile nego kod nas.)
Premda interesovanje za nekretnine na periferiji u 2021. godini nije bilo istog inteziteta kao u prethodnoj godini, ovaj trend se održao i sva je prilika da će biti aktuelan i u 2022. godini.
Cene nekretnina će rasti u 2022. godini
Za sve potencijalne kupce nekretnina koji čekaju da cene stanova padnu, 2022. godina možda ipak neće biti godina za sklapanje kupoprodajnog ugovora. Ionako visoke cene stambenog kvadrata još više će skočiti u godini pred nama, a očekuje se da taj rast bude i oko 10% na pojedinim lokacijama. Možda poskupljenje ne bude izraženo kao u prethodnoj godini, ali se lako da naslutiti usled inertnosti tržišta, očekivane inflacije i sve povoljnijih stambenih kredita.
Naime, banke nude sve pogodnije uslove za podizanje kredita, što nagoveštava i veći broj kreditnih kupaca nekretnina, veću potražnju za stanovima i u krajnoj liniji – više cene nepokretnosti.
Još jedan od faktora koji diktira cene nekretnina jeste i porast cene građevinskog materijala, što će se naročito odraziti na stanove u novogradnji.
Kada će cene nekretnina pasti?
Goruće pitanje prethodnih meseci svakako se odnosi na pad cena nekretnina. Da li će i kada cene stanova pasti? U 2021. godini je bilo nekoliko pozitivnih gledišta, pa i očekivanja da nepokretnosti pojeftine već u prvom kvartalu 2022. godine. Kako svi faktori govore u prilog suprotnom stanovištu, eksperti iz oblasti nekretnina su uglavnom uzdržani po pitanju daljih prognoza.
Ipak, postoje neka predviđanja da cene neće pasti pre 2023. godine, odnosno da zaustavljanje rasta ne treba očekivati pre leta naredne godine. S obzirom da se očekuje i povećanje kamatnih stopa, kreditnim kupcima se preporučuje da ne čekaju pad cena, već da realizuju kupovinu stana uz pomoć stambenog kredita što pre.
Srbijanka Stanković
Foto: Pexels.com