Home ZanimljivostiUmetnost Koje sve prednosti donosi zelena arhitektura?

Koje sve prednosti donosi zelena arhitektura?

redakcija

Poslednjih godina sve češće se govori o zelenoj gradnji i o njenim brojnim prednostima. Zelena arhitektura je tehnika projektovanja takozvanih “zelenih zgrada”. To su objekti koje arhitekte projektuju imajući na umu pre svega zaštitu životne sredine, ali i druge benefite po ljude i prirodu. Pri projektovanju se vrši pažljivo razmatranje svih faktora važnih za izgradnju energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih stambenih i poslovnih objekata.

Cilj “zelene arhitekture” je stvaranje modela koji čuvaju prirodnu sredinu i koji su dobro prilagođeni postojećem okruženju u smislu korišćenja prostora, energije, vode i drugih resursa. Koji se materijali najčešće koriste u zelenoj gradnji i koje su njene najveće prednosti, saznajte u nastavku.

Najzastupljeniji i najpodobniji materijali u zelenoj arhitekturi

U zelenoj arhitekturi koriste se materijali koji imaju dobre toplotne performanse, energetsku efikasnost, štede opšte troškove izgradnje, ali i eksploatacije. Jedna od važnih karakteristika ovakve gradnje je upotreba prirodnih materijala. Njihova raznolikost, jedinstvenost u pogledu fizičkih i dekorativnih svojstava i jednostavna upotreba su samo neke od prednosti. Najčešće su u upotrebi drvo, prirodni kamen, zemlja (glina), bambus, slama, vuna i slični prirodni materijali.

Drvo

Drvo je odličan toplotni izolator. Ima antiseizmičke karakteristike i štiti građevinu u slučaju zemljotresa, poboljšava kvalitet vaduha u kući tako što smanjuje njegovu vlažnost, ali i nudi dobru prirodnu zaštitu od elektromagnetnog zračenja. Sa druge strane, veoma ga je lako reciklirati i tako dobijene ploče iznova i iznova koristi.

Kamen

Prirodni kamen ima veliku nosivost i otpornost na deformacije i vremenske uslove. Arhitekte ga koriste kao građevinski materijal za zidanje, ali i za uređenje i dekorisanje. Vrste prirodnog kamena broje se u stotinama, pa je i njegova namena svestrana. U zavisnosti od vrste, pogodan je i za spoljnu i za unutrašnju ugradnju. Osim izdržljivosti i otpornosti na habanje, karakterišu ga prelep izgled i jednostavna ugradnja.

Ekološki prihvatljivim materijalom ga pre svega čini način izrade i eksploatacije, za šta su potrebni tek minimalni resursi. Zalihe kamena širom sveta su ogromne. Ne sadrži nikakve štetne hemikalije ili toksične materije.

Bambus

Bambus osim izdržljivosti i relativno visoke otpornosti na ogrebotine sadrži i antibakterijski agens, koji će dodatno povećati čistoću i zadržati prijatan i svež vazduh u vašem domu ili kancelariji. To je lako obnovljiv prirodni resurs, što ga čini jako pogodnim za zelenu gradnju.

Slama

Bale slame predstavljaju još jedan vredan prirodni materijal. One imaju izraženo visok stepen termoizolacije i lako se recikliraju. Često se u građevinarstvu koriste kako bi se ispunile drvene konstrukcije ali i kao popuna ili nosiva podloga za potporu krovova. Daju i do 3 puta bolju termoizolaciju od standardnih industrijskih materijala koji se koriste za ovu namenu.

Dizajnom i tehničkim rešenjem do zelene zgrade

Osim izbora materijala, od velike važnosti je i idejno rešenje jer se i njime značajno može povećati energetska efikasnost objekta. Navešćemo neke od najpoznatijih primera zelenih objekata u svetu.

Svetski trgovinski centar, Manama, Bahrein

Ovaj kompleks od dve kule bliznakinje visoke 240 metara nalazi se u Manami, glavnom gradu Bahreina. To je prvi oblakoder u svetu koji je u svoj dizajn integrisao turbine na vetar. One obezbeđuju 15% od ukupne energije koju potroše ova dva oblakodera. Zgrade su dizajnirane u obliku jedra, kako bi se na taj način usmerio vazduh na turbine. Kule su povezane mostovima na kojima se nalaze turbine, svaka od njih prečnika 29 metara.

Pixel Building, Melburn, Australija

Ovo je prva poslovna zgrada u Australiji koja ne emituje ugljendioksid. Zamišljena je kao prototip kancelarije budućnosti. Ima zeleni pokrivač na krovu sa solarnim panelima za proizvodnju sopstvene energije. Takođe poseduje i skladišta za vodu u kojima se sakuplja kišnica i koristi se za potrebe toaleta Raznobojna fasada omogućava da se maksimalno iskoristi prednost ventilacije i prirodnog osvetljenja, kako bi se i na taj način smanjila potrošnja energije.

Kalifornijska akademija nauka, San Francisko, SAD

Objekat u kome se nalaze istraživački institut i prirodnjački muzej potpuno je rekonstruisan 2008. godine. Obnovljena zgrada reciklira kišnicu, koristi fotonaponske panele za proizvodnju energije, maksimalno koristi prirodno osvetljenje i ima zeleni krov od jednog hektara na kome se nalaze milioni različitih biljaka iz cele Kalifornije, koje prečišćavaju vazduh i u atmosferu umesto ugljen-dioksida šalju kiseonik.

Pored ovih projekata, neke od poznatijih zelenih građevina u svetu su i Kula Iberdrola u Bilbau u Španiji, Narodna biblioteka Beitoy na Tajvanu, Muzej budućnosti u Rio de Ženeiru, Brazil, Torzo toranj u Melmeu u Švedskoj, Šangajski toranj u Kini i drugi.

Prednosti zelenih zgrada

Naučnici su dokazali da zelena gradnja donosi višestruke benefite. Ona pomaže postizanju globalniih ciljeva kao što su rešavanje problema klimatskih promena i stvaranje održivih zajednica, a u isto vreme podstiče ekonomski napredak. Prednosti ovakvog načina gradnje se mogu definisati u tri kategorije – ekološkoj, ekonomskoj i socijalnoj.

Ekološke prednosti

Jedna od najvažnijih prednosti koje nude zelene zgrade ogleda se u očuvanju klime i prirodnog okruženja. Zapravo, s obzirom da se u zelenoj arhitekturi koristi manje energije, vode i drugih prirodnih resursa, možemo govoriti čak i o pozitivnom uticaju na prirodu.

Neka istraživanja u svetu pokazuju da zgrade koje imaju takozvani zeleni sertifikat proizvode 62% manje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Takođe, ušteda energije se kreće od 40% do 50%, a ušteda vode od 20% do 30%.

Ekonomske prednosti

Zelene zgrade nude brojne ekonomske i finansijske koristi. Neke od njih su uštede na troškovima grejanja i komunalnih usluga, nižih troškova izgradnje, ali i veća vrednost nekretnine.

Studije su pokazale da vlasnici stanova u ovakvim zgradama i vlasnici kuća koje imaju zeleni sertifikat imaju povećanje vrednosti nepokretnosti za oko 7%. Takođe se u izveštaju Evropske komisije iz 2015. godine kaže da bi globalne mere energetske efikasnosti mogle da uštede između 280 i 410 milijardi evra samo u potrošnji energenata potrebnih za njihovu izgradnju i dalje u eksploataciji.

Socijalne prednosti

Osim ekonomskih i ekoloških prednosti, pokazalo se da zelene zgrade imaju pozitivan efekat na društvo. Mnoge od tih prednosti se odnose na zdravlje i dobrobit ljudi koji žive u ovakvim kućama i zgradama.

Istraživači sa Harvarda i Sirakuze sproveli su jedno istraživanje 2016. godine o radu u zelenim i dobro provetrenim kancelarijama. Prema ovoj studiji, kod radnika koji su radili u ovakvim uslovima zabeleženo je povećanje kogntivnih rezultata za čak 101%. Isto tako usled manje emisije ugljen-dioksida postižu se bolji rezultati u radu do čak 8%.

Danas je sasvim jasno da je izgradnja zelenih zgrada i korišćenje prirodnih materijala za izgradnju poslovnih i stambenih objekta najbolji izbor. Ne samo sa stanovišta zaštite životne sredine, već i sa ekonomske strane ali i kada je u pitanju zdravlje. Svet već teži i u budućnosti će ići ka pametnim “zelenim” rešenjima. Sva je prilika da će energetski neefiksane objekte zameniti novi ekološki i energetski prihvatljiviji projekti.

 

Srbijanka Stanković
Foto: Pexels.com

 

 

1 komentara
0

Slične vesti

1 komentara

NIKOLA TASIĆ CALE 27.11.2021 - 18:34

Bravo za SDCAFE, jer je objavio 2 izvanredna članka.
1) Koje sve prednosti donosi zelena arhitektura? Alal vera g-đi Srbijanki Stanković. Verovatno je iz branše izgradnje; arhitektura, gađevina, eksterijer,… U svakom slučaju divan, informativan, stručan i edukativan članak! Da je sreće, da se daje mnogo više ovih i ovakvih tekstova.
2) Saša Đorđević Edi. Smederevac koji predstavlja Smederevo u najboljem svetlu, kako u policiji, tako i u rok muzici i knjževnosti, a u novije vreme i u glumi. Ovaj članak je pokazao da imamo jako uspešne sugrađane, ali da se zbog neke dnevne politke i nekih prizemnih tema, oni niti vide niti se čuju. Naročito mi se dopala Sašina definicija Srpskog sna :…To je šansa da se…budućim naraštajima ostave tragovi svog postojanja, na ponos svom potomstvu i čitavoj naciji….
Dobro i bolje bi bilo da sva informativna glasila (sve TV i novine) smanje svoje programe (izveštaje) o Koroni, o kojekakvim rijalitijima i prdibog kakvim serijama, i da se „prebace“ na ovakve članke i izveštaje, da afirmišu visoke vrednosti i pametne i vredne ljude, jer će nam ovako narod „pošizeti“, ilii otići u depresiju (ako već nije!)

Reply

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!