Kao što je poznato, Veslački klub Smederevo 2024. obeležava stogodišnjicu postojanja. Time se praktično ubraja među najstarije klubove ovog sporta u našoj zemlji.
Nedavno je priređena posebna izložba fotografija, a SDCafe.rs će u serijalu koji započinjemo, u narednom periodu sumirati etape tog minulog veka.
Sve je počelo 1924.godine, kada je 6. maja, na Đurđevdan osnovan klub. Namera o tome saopštena je krajem 1923. u listu “Samouprava” gde se navodi da ruska omladina u Smederevu namerava da početkom proleća, sa smederevskom omladinom osnuje veslačko – plivački klub.
Namera je i ostvarena. Za prvog predsednika izabran je inženjer Ernest Radlinski.
U upravi kluba bili su još Karlo Gril, Branislav Nešić, Aleksandar Stupnikov, Aleksandar Samsonov, Pavle Šuler, Stevan Avramović, Ivo Skrobe, Leon Frunklin.
U početku, klub je imao dva školska čamca četverac i dvojac sa kormilarom tipa “Jol de mer“.
Smederevska opština je 1926. godine, na inicijativu predsednika Ljubomira Vidakovića dodelila novu lokaciju za izgradnju kluba.
U neposrednoj blizini solane, tu gde se danas klub nalazi, podignut je drveni hangar, a veslači izlaze iz okrilja fabrike Sartid.
Takođe, iste godine Ljubomir Vidaković (Ljuba Bog) izabran je za drugog predsednika VPK “Smederevo”. Kupljeni su skif, dvojac sa kormilarom i dva četverca.
Već naredne, 1927. godine, Josip Hajzer, inženjer Sartida kupuje skif. Uprava kluba obezbedila je sredstva za još jedan skif i četverac sa kormilarom preklopne gradnje. Hajzer u skifu ostvaruje prve pobede na veslačkim takmičenjima, a 1928. osvaja prvo mesto u skifu na prvenstvu Podunavlja.
Četverac sa kormilarom preklopne gradnje za srednjoškolce postiže zapažene rezultate, a takmičara je sve više.
U kafani “Velika Srbija” 25. novembra 1928. godine izabrana je nova uprava kluba. Za predsednika je izabran Karlo Gril, a za potpredsednika Dušan Nikolić – Pivarev. Članovi uprave su postali Miroslav Stipanović, Aleksandar Stupnikov, Josip Hajzer, Maks Ekl, Ljubomir Stefanović, Ivan Domniković.
Na žalost, krajem 1928. se dogodila velika nesreća. Izgoreo je drveni hangar sa čamcima. Uprava je početkom 1929. odlučila da u gradu potraži odgovarajuća sredstva za izgradnju novog hangara i kupovinu novih čamaca.
Izgradnja novog veslačkog doma, od tvrdog materijala, trajala je cele godine. Završena je 1930. godine, kupljeno je i nekoliko čamaca.
Istorija je mogla da počne…