Na ovaj dan knez Mihailo je “pokajao” Smederevo, znate li šta to znači?

Ovog 24. aprila, navršava se 157 godina od turske predaje ključeva grada Smedereva izaslaniku kneza Mihaila, srpskom majoru Ljubomiru Uzun-Mirkoviću.

O tom događaju naši sugrađani ne znaju mnogo, a on se s pravom može svrstati u prelomne momente u istoriji Smedereva novijeg doba.

Tursko stanovništvo je već ranijih godina (nakon događaja na Čukur česmi) postepeno, u drugoj polovini 19. veka napuštalo naše gradove, ali su njihovi garnizoni ostali u tvrđavama.

To je za Tursku bilo važno ne samo iz strateških razloga već je to bilo i pitanje časti. Međutim, obavezali su se da u gradovima drže samo neophodan broj vojnika, a garnizoni su mogli da se snabdevaju samo rečnim putem – objašnjava Miroslav P. Lazić, viši kustos i istoričar u autorskom tekstu povodom 150 godina od predaje srpskih gradova objavljenom u časopisu Mons Aureus.

Istovremeno, Knez Mihailo je smatrajući da Srbiji nema napretka dokle god su turski garnizoni i dalje tu, diplomatski radio na njihovom iseljavanju iz gradova na Savi i Dunavu.

Obratio se Porti sa molbom da bi to bilo „politički mudro“ – Srbija mirna, zadovoljna i odana Visokoj Porti bila bi najveća garancija zaštite.

Taj predlog je prihvaćen i Porta 1866. odlučuje da Srbima preda tražene gradove.

Krajem marta 1867. knez je Proklamacijom u Srbskim novinama obavestio narod o tome i najavio da kreće u Carigrad kako bi se lično zahvalio sultanu.

Već 30. marta se na okićenom parobrodu Deligrad, uz veličanstven ispraćaj, iz Beograda otisnuo na dugo putovanje u Carigrad.

Na čitavom putu bio lepo dočekivan. Parobrod je prvog dana prispeo u Smederevo nakon 2 sata i 15 minuta vožnje Dunavom. Kneza su prvo sa dunavske obale kod Orešca, pozdravili sreski starešina sa četom narodne vojske i građani.

Kada je parobrod pristigao do Smedereva, nastavio je plovidbu polako, kako bi knez mogao da otpozdravi građanstvu, sveštenstvu, činovnicima i đacima svih škola koji su se okupili organizovano i u svečanim odelima da ga pozdrave.

Ovaj značajan događaj ostao je živ u narodnom sećanju Smederevaca još dugo nakon toga, o čemu svedoči i tekst u lokalnoj štampi iz 1932. godine, prema kojem je hor Smederevaca na dunavskoj obali u čast knezu pevao pesmu „Drino, vodo hladna“, na šta je knez radosno otpozdravljao sa broda.

Smederevska obala bila je iskićena srpskim trobojkama, kao i šlepovi i lađe na Dunavu, kuće duž obale. U čast kneza Mihaila zvonila su zvona obe smederevske crkve.

Kneza su pozdravili i turski kajmakam (vojno-civilni upravnik Smederevske tvrđave) sa svojim oficirima i posadom garnizona. Svi oni stajali su uparađeni na bedemima Smederevske tvrđave u čast srpskog kneza.

Postojala je želja da kneza pozdrave i kod tvrđave Kulič na ušću Velike Morave u Dunav, ali se odustalo od ovoga, jer je poplava onemogućila okupljanje građanstva – navodi Lazić.

Izveštaj o primopredaji Smederevske tvrđave stigao je ministru vojske Milivoju Blaznavcu 24. aprila 1867:

„Sinoć u 9 sati prispeli smo, vojnici svi noćiše na parobrodu. Danas u 11 sati i po uđe srbska vojska u grad, smena je bila u 12 sati, u 1 sat posle podne odputova turska posada. Jedan juzbaša, dva kaplara i jedan prost ostaše da rasprodadu peksimit i ranu“.

Ovaj izveštaj sačinio je pešadijski major Ljubomir Uzun-Mirković, koji je bio član delegacije kneza Mihaila koja je putovala u Carigrad. U 13 časova, prvim srpskim parobrodom Deligrad, turski vojnici otplovili su niz Dunav.

Dok su turski vojnici izlazili iz tvrđave i ukrcavali se u lađe, svirala je njihova vojna muzika.  Nakon toga su Smederevci priredili veliko slavlje i veselje.

Tvrđavu je napustilo 380 turskih nizama sa oficirima, a preuzelo ju je 67 srpskih vojnika i tri oficira. Komandir je bio kapetan Ilija Nikolić, a vodnici potporučnik Jovan Vlahović i potporučnik Mihailo Katanić.

Primopredaja je bila na samom ulazu u tvrđavu, kod kapije i kula koje sada nedostaju. Ali je zato na tom mestu, na višeugaonoj kuli ili iznad kapije, u dva reda, bio natpis u spomen na ovaj događaj.

Razlikuju se podaci o verziji i mestu tog natpisa, ali je po svoj prilici pisalo da je Mihailo 1867. “pokajao” 1459. odnosno godinu kada je srpska prestonica Smederevo, palo pod Turke.

Ova kula je postradala 1916. godine jer su je Nemci u Prvom svetskom ratu porušili kako bi izgradili železnički kolosek.

Smederevci su pak 1967. godine na mestu primopredaje, postavili bronzanu spomen ploču u znak sećanja na stogodišnjicu predaje Smedereva.

Međutim, ta tabla je pre oko 15 godina najverovatnije ukradena. Od tada i dalje na ulazu u tvrđavu, pored dve ploče (o tome da je reč o spomeniku kulture kao i zapisu o petojunskoj eksploziji) stoji upražnjeno mesto treće ploče…

Za 43 godine biće naredna stogodišnjica, odnosno dva veka od tog događaja, možda do tada i nova spomen ploča bude postavljena.

Foto: Muzej u Smederevu/Miroslav P. Lazić