Zašto je baš Dositejev spomenik u Smederevu?

Znajući šta je iza sebe ostavio, Dositej Obradović svakako bi trebalo da ima spomenik u svakom kraju Srbije.

Međutim, kada je Smederevo u pitanju, postoji još jedan poseban razlog zbog čega je takav spomenik baš ovde postavljen.

Većina zna da je ovaj naš književnik, prosvetitelj i reformator, čuveni glasnik nacionalnog buđenja, Srbin koji je rođen u rumunskom Čakovu koje je tada pripadalo Habsburškoj monarhiji.

Čitavog života je mnogo putovao – obišao je Balkan i Malu Aziju, Italiju, Nemačku, Francusku, Britaniju, Rusiju. Ali mu je jedan i to najdraži deo sveta dugo ostajao nedostupan – Srbija, zemlja njegovog otačastva.

Sa svojih putešestvija slao je nebrojena pisma prijateljima. U nekima od njih, svedoči upravo o tome kako ima nameru da napokon dođe u zemlju svog porekla.

I to mu je pošlo za rukom neposredno po izbijanju Prvog srpskog ustanka i to – u smederevskom kraju. Prvi put na tlo Srbije, Dositej Obradović kročio je upravo ovde.

Iz Trsta je u leto 1806. preko Siska došao u Zemun. Srpska granica prema Austriji bila je zatvorena, a njemu svakako nije priličilo da je prelazi krišom.

Čekajući mogućnost da dođe do Beograda, plovio je Dunavom. Video je Smederevo i kako beleže izvori „našao način da stupi nogom na oslobođenu srpsku zemlju“.

Krajem septembra (25.)1806. prijateljima Stevanu i Iliji Gavrilovićima, Dositej je utiske o Smederevo napisao u pismu:

Ali mimogred negder i u onu zavirimo međicu: prilična je onima predivnima kroz koje se blizu Smedereva k derviškom prolazi hermitažu. He, moja braćo! Kako mi se celi život kratak čini, dok smederevske nisam vidio predele!  Ovde se vidi da i Turci zdravoga nisu lišeni vkusa, kad vole i pretpočituju bivšim podanim svojima podani biti nego li onaj zemni raj ostaviti.

O pravdo božija, o sudbino sveta! Za nepravdu taka je osveta! Da sam sto očiju imao kao Argos i da su mi oči pronicatelnije nego Linceove bile, koji je sto sažanja kroz kamen i zemlju, šta se u utrobi zemnoj naodi i krije, viditi i otkriti mogao — jošte ne bi se dovoljno onom krasotom predela nasladio i nadivio!  

Da sto usta Stendorov imadu glas, one krasote i divote ne bi kadra razglasiti bila, i to samo krajeve prečudne kao živopisne grečeske i rimske: amfiteatre, prečudna Belikoljepnoga jestestva igrališta. Samo od Beograda do Smedereva gledajući, a šta je dalje i unutra — to će majstorskija nego bi moja opisivati pera.

Dakle, na početku kaže da je odlučio da malo bliže pogleda tu granicu (međicu) na kojoj je blizu derviški hermitaž  nekadašnja turska isposnica, tulba kraj Smedereva.

Argos je knez grada Arga. Po mitologiji ima stotinu očiju a pedeset je uvek otvoreno (pa čak ni one ne bi bile dovoljne da se sagleda sva lepota smederevskog kraja).

Stendor je grčki junak u Trojanskom ratu koji je imao strahovito jak glas. Ali ni takav ne bi, kaže Dositej, bio dovoljan da se razglase krasote koje je ovde video.

Zapravo, u Smederevo je došao na sastanak sa članovima narodnog saveta i da sa Karađorđem razgovara o tome može li nekako da bude od pomoći. Nema sumnje da su ga oni dočekali sa svim počastima.

Malo posle toga je imao veliku neprijatnost na vodi i umalo se nije utopio ali kako u jednom od narednih pisama kaže, ne bi žalio otići na drugi svet kada mu se ispunila dvanašnja želja – da hodi po svojoj domovini.

Sticajem okolnosti, odatle se vratio u Zemun, u Beograd je mogao tek naredne, 1807. godine i počeo rad na osnivanju velike škole. Tu je i preminuo četiri godine kasnije kao popečitelj (ministar) prosvete u vladi, odnosno Praviteljstvujuščem sovjetu.

U Smedervu je spomenik Dositeju podignut zahvaljujući Rotari klubu, 2010.godine, povodom obeležavanja Dana grada. Izliven je u bronzi, u prirodnoj veličini, a rad je akademika Nikole Jankovića.