„Rimski bunar“ nije rimski, ali star svakako jeste

Znak prepoznavanja Carine jeste „Rimski bunar“ koji je ujedno i najstariji (danas sačuvani) objekat u ovom delu grada.

Kao i za mnoge druge stvari u našem gradu, za prvo pominjanje, a samim tim i podatke o ovom mestu, zahvalnost dugujemo Feliksu Kanicu, austrougarskom putopiscu, arheologu i etnologu iz 19. veka. On navodi da je u jednom planu iz 18. veka u Bečkom arhivu, taj objekat evidnetiran i iznačen kao bunar.

Tačno vreme nastanka nama ni dan danas nije poznato ali ono što mi danas imamo sigurno nije iz rimskog perioda.

Međutim, izraz „Rimski bunar“ se odomaćio pa je naširoko zastupljen, a možda nekim delom i ima osnova za pretpostavku da bi mogao biti deo nekog davnašnjeg vodovodnog sistema.

Po Milanu Đ. Milićeviću, autoru knjige „Kneževina Srbija“ iz 1876. godine, bunar je na ovom mestu slučajno pronađen 1870.

Taj podatak navodi dr Leontije Pavlović u knjizi „Muzej i spomenici kulture Smedereva“ 1972, ali nam istovremeno skreće pažnju na to da postoji još jedna verzija priče. Po njoj je 1834. neki sveštenik Ilija, kopač blaga, sa pomoćnikom Stojanom, na Carini na tom mestu naišao na veliku ploču od kamena.

Njih dvojica je nisu mogli podići pa se Ilija obratio gradskim vlastima tražeći dopuštenje da okupi nekoliko ljudi i da podignu ploču.

Kad je ona uspravljena ispod nje je nađen svod sa bistrom vodom. Drži se da je to bila stara cisterna za sakupljanje vode i da je ona odatle cevima negde sprovođena, da li u Ćirilovac ili Smederevo, ne zna se bez ispitivanja, navodi Pavlović pozivajući se na spis „Putovanje po novoj Srbiji“ s kraja 19. veka.

Konstantin Jireček u svom Zborniku iz 1959.navodi da je bunar dubok 32 metra, dok Pavlović dodadaje da je (1972.) dubina 25,36 metara i da se voda nalazi posle 11. metra.

Bunar je zidan pločastim lomljenim kamenom i ima prečnik 1,52 metra. Tokom vremena izmenio je izgled jer je doterivan i prilagođavan savremenim potrebama. Ali voda u njemu bila je (a i danas je) najbolja u ovom kraju – zapisao je Pavlović pre nešto više od pola veka.

Današnji kvalitet vode nije nam poznat, a u kakvom je stanju taj čitav prostor – prosudite sami. Ali imajući na umu koliko je zanimljiva priča u vezi sa Rimskim bunarom, svakako bi to moglo da se iskoristi da se ovaj deo Carine za početak makar upristoji.