Home InfoNaše priče Kako se nekad igrao fudbal u Smederevu

Kako se nekad igrao fudbal u Smederevu

redakcija

Fudbalski klubovi i fudbaleri

Postoji ona poznata floskula da o fudbalu svi sve znaju, da bi svi mogli da budu selektori, da bi svi oni bolje itd., a kad malo zagrebete onda se vidi da postoji mnogo nepoznatih stvari, događaja i činjenica vezanih za najpopularniji sport i najvažniju sporednu stvar na svetu – pa i u našem gradu Smederevu! Ovo je pokušaj davanja malog doprinosa nekom višem saznanju o fudbalskim klubovima i fudbalerima u Smederevu, kako posle Prvog svetskog rata, tako i posle Drugog svetskog rata.
O fudbalu i fudbalerima u Smederevu svojevremeno su pisali i poznati i priznati stari Smederevci; dr Slavko Domazet, dipl. pravnik, zaljubljenik u sport, ali i veliki teoretičar i praktičar šahovske igre, u svojoj knjizi „Promenada starog Smedereva“ i prof. dr Slobodan Čupić Gaga, poznati oftalmolog (očni lekar), koji je takođe voleo sport, u svojoj knjizi „Fudbalsko Smederevo“.
I jedan i drugi svoje tekstove su pisali na bazi priča svojih sagovornika, ili savremenika doba kada je fudbal počinjao da se igra u Smederevu i/ili kada je fudbalska igra u njemu dožvljavala svoje najveće uspehe.

Autor naredne priče, pored podataka iz dela navedenih autora i većeg istarživačkog posla, u velikoj meri o fudbalu i o fudbalerima u Smederevu, koristio je nesebično izlaganje i dobru volju starog Smederevca, i jednog od najboljih smederevskih fudbalera, od nedavno preminulog inženjera Borislava Šarenca Šekija. Pored romantčne priče od njega je dobijeno i mnoštvo divnih i raritetnih fotografija koje pokrepljuju ovo zanimljivo sportsko štivo.

Fudbalska igra
Fudbalska igra je najvažnija sporedna stvar u najvećem delu modernog sveta. Milionska populacija dece, mladih, i odraslih nalaze svoje mesto na “fudbalskoj planeti”. Od samog začetka pa do današnjih dana, fudbalska igra imala je svoju zdravstvenu, pedagošku, a pre svega socijalizacijsku vrednost za čovečanstvo. Stvorena da zadovolji iskonske potrebe čoveka za kretanjem i takmičenjem, evoluirala je u jedan od najznačajnijih društvenih segmenata današnjice, rasprostranjena na svim kontinentima, među različitim rasama i verskim zajednicama.
Fenomen fudbalske igre ogleda se u neodgonetnutoj magičnoj privlačnosti, napetosti, dinamičnosti, neizvesnosti, sa jedne, odnosno, dostupnosti i indetifikacije sa svojim ljubimcima kroz samu igru sa druge strane. Tako je i naš proslaljeni pozotišni i fimski glumac pok. Nikola Milić za fudbalsku igru dao veoma divnu filozofsku definiciju: „Fudbal je bolji od zivota, jer za razliku od njega u fudbalu postoji i drugo poluvreme.“
Svima je poznato da je fudbal omiljen sport. Samo mali broj dečaka, a danas i devojčica, za ovu igru nije zainteresovan. Međutim, najbolji vid zainteresovanosti za fudbal je igranje.

Fudbal kao fenomen
Pre tačno 158 godina, svet je i zvanično postao bogatiji za novi sport – fudbal. Tokom jedne večeri, 26. oktobra 1863. godine predstavnici trinaest klubova iz Londona i okoline, sastavili su zvaničan dokument. Tim dokumentom, nastala je prva Fudbalska Asocijacija kao vrhovno fudbalsko telo Engleske.
Da je fudbal magična igra i da spaja svet, ljudi u Engleskoj su počeli da shvataju 1902. godine.Tada je Holandska Fudbalska Asocijacija predložila Evropsku uniju i međunarodno takmičenje. Uprkos neslaganju Engleske „FA“ sa Holandskom „FA“, samo dve godine kasnije osnovano je i danas vrhovno fudbalsko telo u svetu- FIFA.
Najvažnija sporedna stvar na svetu opčinjava milijarde ljudi već dugi niz godina. Svetski fenomen živi već 158 godina, kao što moto FIFA kaže: „Za igru. Za svet.“

Osnivanje Fudbalskog Saveza Srbije

Srbija je fudbal upoznala još u XIX veku, u proleće 1896. godine. Jevrejin Hugo Buli po povratku sa školovanja u Nemačkoj doneo je u Beograd prvu fudbalsku loptu. Suvenir iz studentskih dana nije smestio među dragocenosti donete iz Berlina, već je loptu odneo prijateljima iz Beogradskog gimnastičkog društva “Soko” i uporan da omladinu zainteresuje za novu igru 12. maja 1896. godine. osnovao je Loptačku sekciju.
Prva lopta i prva utakmica uslovili su i okupljanja u organizacije i klubove. Na inicijativu Huga Bulija i podršku Andre Nikolića, ministra inostranih poslova Srbije, 1. maja 1899. godine. u “Trgovačkoj kafani” održana je Osnivačka skupština Prvog srpskog društva za igru loptom. Za predsednika je izabran Feti Bej, turski poslanik u Beogradu, a za potpredsednika advokat Mihailo Živadinović. Tog dana postavljen je temelj za izgradnju srpske “kuće fudbala”.
U proleće 1899. godine. u “Hajd parku” na Topčiderskom brdu izgrađen je prvi fudbalski teren, a na njemu je 23. maja iste godine odigrana i prva utakmica između dve ekipe članova društva za igru loptom. U godinama entuzijazma, do detalja tačna pravila za igru niko nije znao. Problemi su nestali kad je 1905. Anastas Sr. Hristodulo objavio knjižicu “Loptanje nogom”, prevod fudbalskih pravila sa nemačkog jezika.

1. Prvi fudbalski klub u Kraljevini SHS, odnosno u Srbiji
Prvi fudbalski klub osnovan je na početku XX veka, ali nedoumica je kome pripada takva čast. U Subotici je 3. maja 1901. godine.osnovan Sportski atletski klub “Bačka”. Više od dve godine kasnije, tačnije 14. septembra 1903. godine. u Kragujevcu je rođena “Šumadija”. Očigledno je da je subotički klub stariji, međutim, plahovita istorija je pomrsila konce. U vreme osnivanja “Bačke”, Subotica je bila u sastavu Austro-ugarske monarhije. Kragujevac je, međutim, bio na srpskom tlu. Na kraju, preostalo je samo da se posegne za terminološkim driblingom: “Bačka” je najstariji klub u Srbiji, a “Šumadija” najstariji srpski klub.

2. Osnivanje Podunavsko – Braničevske župe – FK Smederevo
Postoji zapis da je prvi fudbalski klub na području Smederevske opštine osnovan 1921. godine u Smederevskoj gimnaziji, sastavljen od učenika ove škole pod imenom “Raška”. Dve godine kasnije “Raška” se transformiše u gradski klub “Đurađ Smederevac”. Ovaj klub je bio dosta uspešan, pa je tako u sezoni 1933/34. godine bio prvak Podunavsko-Braničevske župe, a funkcionisao je sve do 1944. godine, kada se i definitivno ugasio.
Koreni fudbalskog kluba “Smederevo” potiču od 6. maja 1924. godine. Od tog Đurđevdanskog dana na predlog inženjera Ernesta Radlinskog Srpsko Akcionarsko Rudarsko Topioničarsko Industrijsko Društvo formira fabrički klub, čije su boje u početku, a i kasnije uglavnom branili profesionalni fudbaleri iz Mađarske, Austrije i Nemačke. Po završetku II Svetskog rata počinje nova era smederevskog fudbala. Glavna karakteristika tog perioda je česta promena imena kluba.
Prema pisanju izvesnog sportskog glasila i po pričanju starijih žitelja, prva fudbalska lopta doneta je u grad na Dunavu još davne 1921. godine. U istom tom sportskom glasilu izvesni Dragoljub Stanisavljević predlaže osnivanje Braničevske futbalske župe, a kao kandidate za buduće članove Župe predlaže već afirmisane klubove, i to: “Viktorija”, “Hajduk” i “Slavija” iz Požarevca, “Đurađ Smederevac”, “Sartid” i “Šumadija” iz Smedereva, “Vukan” iz Petrovca i SK “Kovin”, od kojih ni jedan nije član BLP, a kao glavni razlog navodi se što skoro svi ovi klubovi stoje finansijski vrlo slabo.

Fudbalski klubovi u Smederevu posle Prvog svetskog rata

Fudbal se posle Prvog svetskog rata razvijao znatno brže nego u predratnim godinama. To je sasvim razumljivo, kada se zna da su, po pravilu, prve godine po završetku rata, bile godine sveopšteg poleta, a naročito u privredi, kao bazi nadgradnje pa tako i sporta. Brže se razvijao u mestima, kao što je to već istaknuto, sa jevrejskim i mađarskim stanovništvom. Klubovi, funkcioneri i igrači, bili su uglavnom oni predratni.
U posleratnom periodu skoro u svim gradovima današnje Vojvodine pokretači sportskog života bili su Jevreji. Sličnu ulogu su imali i pre rata, ali sad još naglašeniju, jer su Mađari bili potisnuti, a Srbi još nisu imali odraslih đaka niti su brojnije bili zastupljeni u trgovini i zanatstvu. Dovedeno je više igrača sa strane, kojima je pored zaposlenja obezbeđen izvestan poseban tretman da bi igrali fudbal, tj. da u časovima treninga mogu odsustvovati sa posla.

Osnivanje fudbalskih klubova u Smederevu išlo je ovim redom:

FK „Đurađ Smedervac“, 1921.g.

FK „Sartid“, 1924.g.

FK „Metalac“, 1927.g.

FK „ŽAK“ 1930.g.

FK „Trgovački“, 1931.g.
FK „Mladi Radnik“, 1935.g.
FK „Borac“, 1940.g. i dr.

Najveći uspeh tadašnjih Smederevaca

Milorad Arsenijević Balerina je poznat i po tome što bio prvi Smederevac koji je učestvovao na Olimpijadi. Naime, na IX Olimpijskim igrama 1928. godine u Amsterdamu, Milorad Arsenijević je igrao za fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije. U periodu od 1925. do 1938. godine igrao je za BSK (Beogradski sportski klub) i odigrao 483 utakmice, dok je za reprezentaciju Jugoslavije nastupio 54 puta. U Urugvaju je igrao na sve tri utakmice i dosta doprineo osvajanju bronzane medalje.
Milorad .Arsenijević Balerina je rođen u Smederevu 6. juna 1906. godine i tu je živeo sve do 1921. godine. Godine 1925. upiso se na Elektrotehnički fakultet u Beogradu, gde je diplomirao kao jedan od najboljih studenata. Nakon II Svetskog rata M. Arsenijević je bio na važnim funkcijama u Fudbalskim savezima Jugoslavije i Srbije. U vremenu od 1948. do 1952. godine bio je savezni kapiten, a u naredne dve godine bio je član Komiteta za sastav repezentacije. Od 1962. godine profesor je na Saobraćajnom fakultetu, u kom periodu je objavio više naučnih i stručnih radova iz fizike i elektrotehnike. Umro je1987. godine.

Fudbalski klubovi u Smederevu posle Drugog svetskog rata

Oslobođenje Jugoslavije, početkom oktobra 1944. godine, predstavljalo je veliki preokret u dotadašnjem životu. Uporedo sa društveno – ekonomskim promenama, razbuktao se neshvatljiv polet u svim sferama društvenog stvaralaštva. Taj polet je posebno ispoljen u životu i radu omladine. Iako je veći deo mladih, još u polovini oktobra, otišao na sremski front, gde je rat vođen sa najvećom žestinom, omladinci i omladinke koji su ostali u Smederevu učestvuju su u raznim akcijama.
Pored mobilnosti i potpune angažovanosti omladine na radnim akcijama, trenuci i dani predaha su korišćeni za razne kulturno-zabavne i sportske manifestacije. Ovo je bila relaksacija za napore koji ih, onako nenaviknute, već sutradan očekuju. Sveopšta aktivnost bila je usmerena na snabdevanje hranom i odećom naših boraca na frontu. U tim i takvim uslovima prva fudbalska utakmica posle Oslobođenja, odigrana je u Smederevu 1944. godine, a prvi gradski klub je bio Metalac.

Osnivanje fudbalskih klubova u Smederevu išlo je ovim redom :

FK „Metalac“, 1944.g.
 

FK „Smederevo“,1946.g.

FK „Železničar“, 1946.g.

FK „Fagram“, 1952.g.

FK „Ravni Gaj“, 1954.g.
FK „Mladost“, 1960.g.
FK „Milan Blagojević“ ( EI. „Metalac“), 1968.g.
FK „Jedinstvo“, 1976.g.
FK „Godomin“, 1980.g.
FK „Carina“, 1996.g. i dr.

Najznamenitiji Smederevski fudbaleri

Siniša Zlatković Miša je rođen u Smederevu 1924. godine. Igrao je vrlo uspešno za FD Jedinstvo kao desni bek, ili half. Pošto je bio talentovan i vrstan fudbaler, najpre su ga preuzela „Naša Krila“, da bi 1950. godine prešao u tada moćnu Crvenu Zvezdu. Miša je igrao fudbal u prvenstvu Jugoslavije u kada je Crvena Zvezda neprikosnoveno vladala na terenima širom FNR Jugoslavije, u sezonama 1950/1951, 1951/1952. i 1952/1953. U sezoni 1952/1953, kada je trener Crvene Zvezde bio čuveni Žarko Mihajlović. U to vreme on je igrao u timu koji je činio sledeći igrački kadar: Srđan Mrkušić, Srboljub Krivokuća, Ljubomir Lovrić, Branislav Vukosavljević, Milorad Diskić, Predrag Đajić, Milivoje Đurđević, Dragoljub Župac, Todor Živanović, Miljan Zeković, Siniša Miša Zlatković, Miroslav Lazić, Rajko Mitić, Svetislav Milić, Branko Nešović, Tihomir Ognjanov, Aleksandar Petrović, Bela Palfi, Branko Stanković, Ljubiša Spajić, Dimitrije Tadić, Kosta Tomašević, Jovan Cokić, Vasilije Šijaković.
Siniša Zlatković Miša je igrao u timu koji je zauzeo 1.mesto i postao Šampion velike držve FNR Jugoslavije, 1953. godine. Miša Zlatković je u Crvenoj Zvezdi ograo uspešno od 1951. do 1955. godine.

Milan Stokić Milanče, fudbaler Partizana, rođen je 1928. godine. Još pre Drugog svetskog rata počeo je da vežba u Sokolskom društvu “Dušan Silni”, a njegov talenat za fudbal je otkriven još u dečačkim danima. Za preko 20 godina druženja sa fudbalskom loptom, nastupao je za sledeće klubove: Smederevac, Mladi radnik, Jedinstvo, Smederevo, Naša krila i Partizan. Stokić je za Partizan nastupao početkom pedesetih godina prošlog veka, igrajući na mestu levog krila. Učestvovao je, kao prvotimac, u legendarnoj pobedi Partizana nad Crvenom zvezdom od 6-1, u 9. “večitom derbiju”, igranom 17. juna 1951. godine. Ipak, na vrhuncu karijere vratio se u Smederevo, gde se još dugo bavio fudbalom, što kao igrač, što kroz druge funkcije. Milan Stokić je preminuo 15. januara 2014. godine.

 

 

Tomislav Stanković Lindra je rođen u Smederevu 1931. godine. Igrao je vrlo uspešno za FK Budućnost kao levo krilo. Kao vrstan fudbaler obreo se u tada moćnom OFK Beogradu za koga je igrao u Prvenstvu Jugoslavije u sezonama 1960/1961, 1961/1962. i 1962/1963. nakon čega je otiušao u Australiju da tamo igra fudbal. U sezoni 1961/1962, kada je trener OFK Beograda bio čuveni Milovan Ćirić, Tomislav Stanković Lindra je sa svojim OFK Beogradom osvojio visoko 5 mesto. U to vreme on je igrao u timu, koji je činio sledeći igrački kadar :Srboljub Krivokuća, Milorad Petrović, Miodrag Šćekić, Spasoje Samardžić, Josip Skoblar, Milorad Popov, Srđan Čebinac, Stojan Milošev, Vladan Mladenović, Veroslav Mladenović, Miloš Adamović, Petar Nikolić; Momčilo Gavrić, Sava Antić, Vasilije Šijaković, Miroslav Milovanović, Radovan Gojkov, Zoran Dakić, Miloš Grujić, Dragoljub Marić, Petković, Vojislav Đukić, M.Čejović i Veljko Zuber.

 

Šarenac Borislav Šeki, rođen je u Dubrovniku 01. avgusta 1934. godine, od oca Božidara, mesara i majke Angeline, rođene Miličić, službenice. Osnovni školu završio je u Budvi, Tehničku školu, mašinski smer, učio je u Sarajevu, a u Smederevu je 1956. godine zvršio. Višu mašinsku školu zvršio je u Beogradu 1970. godine. Bio je zaposlen i u Staroj i u Novoj Železari. U Staroj Železari radio je kao mašinski tehničar (1958-1959.g.), a u Pocinkovaonici je bio upravnik (1959-1960.g.). Kao mašinski inženjer Borislav Šarenac je bio na stručnoj specijalzaciji u Istočnoj Nemačkoj 1971, u Zapadnoj Nemačkoj 1972, i u Francuskoj 1972. godine.
U Novoj Železari, u Hladnoj valjaonici Borislav Šarenac je bio rukovodilac Dekapirnice (1970-1974.g.), zatim rukovodilac Tehnološke službe (1974-1975.g.) i pomoćnik direktora (1975-1976.g.). Prešavši u Kapitalnu izgradnju bio je šef komercijalnih poslova. Kada je napustio Železaru, radio je u „Minel-Montaži“, kao komercijalni direktor, a kad je otišao u „Jugometal“, radio je u svojstvu šefa prodaje (1991-1996.g.), i tu je penzionisan. („Enciklopedija ličnosti“ Dr Miodrag Stepanović Sica)

Pre nego što ga je Brozović, državni reprezentativac izabrao za najbolju selekciju mladih fudbalera FK „Sarajevo“, Borislav Šarenac Šeki (1934.g.) je bio među najboljim neafirmisanim igračima sarajevskih livada. Tada su se na tim livadama stvarali i otkrivali fudblaski talenti.Tako je otkriven i Šeki.Zajedno sa Ferhatovićem, Biogradilićem, Jusufbegovićem, Kurtovićem i Pašićem (nekadašnji jeugoskovenski reprezentativci), Borislav Šarenac je sa podmlatkom FK „Sarajevo“ osvojio je treće mesto u zemlji, iza Crvene Zvezde, i Dinama, a ispred Hajduka, Partizana i drugih. Šarenac je tada zaigrao i za prvi tim FK „Sarajevo“.
Kada je otišao u Zrenjanin, zaigrao je za FK „Proleter“.Tu se zadražao samo godinu dana, da bi oktobra 1955. godine došao u Smederevo i postao prvotimac istoimenog kluba. Tako se u tom, sa današnjeg aspekta gledano, u tom zlatnom timu našao i Borislav Šarenac, zlatni fudbalski dečak. Sem velikih igara taj klub je tada gajio i veliko drugarstvo, a u svemu, među najboljima je bio i Šarenac. Nije nikakvo čudo što su smederevski fudbaleri tada bili strah i trepet za mnoge renomirane timove. Napadači kao što su Milanče, Prase, Seljak punili su protivničke mrteže, kao od šale.Njima se kao po pravilu pridružio i Šarenac.Tako je u utakmici protiv “Bačke“ iz Bačke Palanke, od 7 datih golova, Šeki postigao čak tri.
Njegovih sjajnih igara se i danas mnogi stari Smederevci sećaju sa ushićenjem. Ni on nije od raskida da o tome priča. Rado se seća svojih frudbalskih dana, posebno onih koji su mu činili da mu tada sve u životu bude lepo. Tu vedrinu duha, Šeki je čuvao više godina. („Zlatni dečak zlatnog fudbala“ Prof. dr Slobodan Čupić Gaga)

Šeki i Dragiša

Duća, Šeki i Glazer

Šeki i Lindra

 

FK Smederevo kroz vreme

Fudbalski Klub Smederevo, odn. FK Sartid je klub koji skoro u kontinuitetu imao „tapiju“ da nosi ime dvostruko prestonog grada Srbije – Grada Smedereva. Fudbalski klub Smederevo osnovan je 1924.godine, dakleu XX veku od strane Srpskog akcionarskog rudarsko topioničarskog indrustrijskog društva (SARTID) pod nazivom FK Sartid, na predlog inženjera Ernesta Radlinskog. Njegove boje su u početku branili uglavnom profesionalni igrači iz Mađarske, Austrije i Nemačke.
U periodu od 1944. godine pa sve do danas klub je često menjao ime i takmičio se kao FK Metalac (1944–1946), FD Jedinstvo (1946–1949), ŽSD Smederevo (1949–1952), FK Smederevo (1952–1958), OFK Budućnost (1958–1962), pa opet FK Smederevo (1962–1967), FK Metalurg (1967–1976), FK Smederevo (1976–1992), FK Sartid (1992–2004), FK Semendrija 1924 (2014–2015), a od 2015.godine naziv kluba je FK Smederevo 1924.
Period uspona kluba i odličnih rezultata započeo je 1992. godine kada je Koncern crne metalurgije SARTID preuzeo vlasništvo i sponzorstvo nad klubom. San mnogih generacija, plasman u Prvu ligu SR Jugoslavije ostvaren je 1998. godine. Od 2001. godine klub se pet godina zaredom takmičio na evropskoj fudbalskoj sceni, tri puta u okviru Intertoto kupa i dva puta u Kupu UEFA.

Ovo su neki od najvećih uspeha FK Smederevo od osnivanja: kvalifikacije za ulazak Drugu ligu u 1957/58 godine, treće mesto u prvenstvu SR Jugoslavije (2001/02), finale Kupa SR Jugoslavije, kao FK Smederevo (2001/02), osvajači kupa SR Jugoslavije kao SARTID (2002/2003), evropska takmičenja (drugo kolo Intertoto kupa 2001/02, 2004/05 i prvo kolo Kupa UEFA, 2002/03, 2003/04)

 

Autor:
Nikola Tasić Cale
Stari Smederevac

 

6 comments
0

Slične vesti

6 comments

NIKOLA TASIĆ CALE 16.08.2021 - 17:50

Hvala SDCafe-u što je objavio moju romantičnu priču „Kako se nekada igrao fudbal u Smederevu“, čime me je vratio 60-tak godina unazad, u jedno sigurno, bezbrižno i srećno vreme. Istovemeno mu hvala što je otrgao od zaborava neke legendarne i proslavljene Smederevske fudbalere, a posebno Borislava Šarenca Šekija, koji nas je napustio 12.maja 2021.godine.

Reply
Bane 18.08.2021 - 00:47

Taso stari Smederevcu, naveo si nekoliko imena fudbalera koji su igrali za Smederevo, od nastanka pa do danas, mrđutim valjda što si pristrasan,nisi razgraničio savezni rang takmičenja i neke brdske lige, tako da najvažniji period fudbala u Smederevu i njihovih igrača nisi napomenuo, morao bi da znaš da je najbolji fudbaler Snedereva koji je igrao za Smederevo u saveznom rangu i osvojio Kup je Bogdanović, svi igrači iz Smedereva koji su tada igrali za Smederevo su vrednovani više nego one koje ti pominješ.

Reply
Slobodan 19.08.2021 - 10:49

Koliko se secam, u pitanju je zlatno doba, ljudi su isli na utakmice a igralo se srcem, jer je zaista bilo neophodno

Reply
NIKOLA TASIĆ CALE 20.08.2021 - 10:49

Branislav Stojkovic Bane. Dobro je da si komentarisao, a to je znak da neki ljudi (Smederevci) čitaju ono šta ja pišem. A koliko je poznato, puno toga sam napisao o sportu u Smederevu; veslanje, vaterpolo, rukomet, boks i naravno fudbal! Treba samo ići na Portale SDCafe i SDPlus. Na SDCafe-u ima nekoliko priča. Dana 15.12.2014.g. objavljena je priča „Gde smo danas – a, gde smo nekad bili!? El, Grande Smederevci!“ u kojoj sam pisao i o drugim fudbalerima, između ostalog i o Goranu Bogdanoviću. Za tvoju informaciju. otac G. Bogdanovića je moj školski drug! U priči od 16.08.2021.g. „Kako se nekada igrao fudbal u Smederevu“, takođe sam pisao i o drugim fudbalerima – samo što je neko sa Portala taj deo izostavio! Verovatno znaš koliko sam stari Smederevac, te možeš da zaključiš koliko dugo sam pratio fudbal u Smederevu !

Reply
Avatar 25.08.2021 - 19:40

Cale brale pisi samo, dok ti pises ima nas.

Reply
NIKOLA TASIĆ CALE 27.08.2021 - 09:40

Za g-dina AVATAR-a Smedervca. Hvala na pohvalama i podršci! Juče sam se prijavio na JAVNI KONKURS Grada sa budućom knjigom „Smederevski sportski ribolovci-Pecaroši“ i očekujem prolaz, jer:
Na Portalu SDCAFE bilo je na stotinu komentara čitalaca, a ja sam odabrao nekoliko kao ilustraciju pravih vrednosti onoga što sam napisao :
*Hvala za divan članak i za podsećanje na bezbrizan, lep i miran život u Smederevu 50-, 60-, 70- i 80-tih godina.
*Ostaju nam samo članci ovog tipa da nas vrate u ta bezbrižna vremena i da Smederevce vredne poštovanja i pomena sačuvaju od zaborava.
*Bravo !! Samo tako nastavite. Drago mi je da mogu da vidim slike Smedereva iz mog detinjstva kad sam bila bezbrižno klinče.
*A šta drugo da očekujemo od izvornog Smederevca? Predivna priča koja mi liči na sliku iz albuma o ovom gradu…
*Stari druže, Danas je tmuran dan, a ja sam daleko od rodnog grada, ali čitajući ovaj tvoj tekst, kao da me ogrejalo sunce, vrartilo me na lepe godine naše mladosti, kada sam uz dva špricera – nije bilo više love – provodio veče u Grandu. Još jednom ti hvala na ovom divnom tekstu !
*Svaka čast autoru teksta, čitam i uživam. To je to staro Smederevo i šteta što nisam živeo u tom lepom vremenu. Svako je znao svakog, ljudi pitomi vole svoj grad, a ne kao danas.
*Ovo je jedan od onih tekstova g-din Caleta, koji čitaoce ostavljaju bez teksta… sistematski, edukativno, setno i precizno, prožeto fenomanalnim fotografijama….Od ovog bolje ne može… Hvala mom izvornom Smederevcu na još jednoj lektiri !
*Gospodine Nikola hvala Vam…. Ovaj tekst je impresivan… Volela bih da ubuduće pročitam još puno tekstova sličnog formata. Pozdrav.
* Zoran Jovšić Joka, novinar, urednik i voditelj na Smederevskoj televiziji KCN-i- Televiziji- Studio Smederevo, u svom komentaru mojih priča napisao je : „Svaka čast Cale, da sam imao ovakvog saradnika, uradio bih još deset serijala eisije ,, Skitma i pričam,….Fantastično druže…“

Reply

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!