Home Ko je ko Miloš Đorđević- DJ Tonbe

Miloš Đorđević- DJ Tonbe

redakcija1

Naše gore list. Sjajan momak, izuzetan DJ, producent i pre svega, dičan Smederevac. Za sve koji ga ne poznaju, predstavljamo vam Miloša Đorđevića poznatijeg kao DJ Tonbe koji je govorio za SDCafe.rs o raznim muzičkim i životnim temama. Šta ga je inspirisalo da pravi muziku, kojih žurki se najradije priseća, sa kojim poznatim imenima je delio binu, da li se u Srbiji može živeti od puštanja muzike i na još mnoga pitanja. Uživajte.

 

SDCafe: Reci nam nešto o sebi ?

-Zovem se Miloš Đorđević, poznatiji sam kao Tonbe. Rođen sam u Smederevu 1986. godine. Odrastao sam i nastavio da živim i radim u istom. Jednom rečju – Smederevac.
Bavim se profesionalno DJ-ingom i muzičkom produkcijom evo već 18 godina. Stekao sam uslove za penziju hahahah
Pored toga vodim svoje dve izdavačke kuće – Disco Fruit Records i Fruity Flavor. Izdajem digitalna i vinyl izdanja.

SDCafe:Kako je sve počelo ?

-Sve je počelo ‘90-ih kada sam bio tinejdžer pored starijeg brata Dejana. On i njegovo društvo su bili prava underground ekipa koje je slušala dobru gitarsku i elektronsku muziku. Posećivali su redovno koncerte i žurke po Beogradu i Novom Sadu. Pored njih sam počeo da slušam i učim dosta toga.

Tad sam prvi put čuo za The Prodigy, Underworld, Chemical Brothers, The Crystal Method, Carl Cox-a, Laurent Garnier-a, Daft Punk … I ako je sve to žanrovski bilo drugačije, sve mi se to mnogo svidelo, sva ta energija, taj zarazni ritam… U to vreme su radio stanice bile veoma popularne, pratili smo redovno i slušali Studio B dvojku (94,9 Fm) i čuvenog radijskog
DJ-a Uroša Milovanovića koji je redovno prezentovao novu muziku. Nasnimavali smo na kasete i onda puštali i slušali na vokmenima.

Takođe, nismo propuštali ni čuvenu emisiju VJ Techno na Trećem Kanalu i Dušana Kalićanina koji je redovno izveštavao gledaoce o novoj muzici, žurkama, radio intervjue sa našim i stranim izvođačima. Tu sam naučio i saznao dosta toga o muzičkim pravcima u elektronskoj muzici.

SDCafe: Kada si prvi put poželeo da postaneš DJ? Kada si prvi put i gde puštao muziku?

-Ovaj odgovor ide kao iz topa 😊 Sa svojih 15 godina odlazim na prvu „Eksploziju Dobrog Raspoloženja“, žurku u Smederevskoj tvrđavi. Bio je 14. ili 15. Jul 2001., ne sećam baš najbolje, davno je bilo. Leto, open air žurka, veliki broj ljudi, odličan kvalitetan sound-a i kiša koja je padala celu noć bez prestanka. Niko nije pomišljao da napusti tvrđavu. Tu energiju koju sam osetio tad, sve te ljude koji su veselo igrali po pljusku, sjajne dj-eve koji su ih vodili kroz noć… tada sam shvatio, to je to, hoću da postanem dj, hoću i ja ovako jednog dana.

Narednih dana sam bio pod tako jakim utiscima da sam krenuo neprestano da razmišljam o tome. Krenuo sam da štedim pare za opremu. Bio sam klinac koji je tek trebalo da krene u srednju školu i nisam imao para. Džeparac koji sam dobijao od roditelja ostavljao bi po strani, vikendom sam slabo izlazio, bilo je baš teško, ali sam imao jasan cilj. Ništa nije moglo da me spreči na tom putu.

Na jesen 2002. kupujem prvu opremu i krećem da vežbam neprestano. Prvi nastup je bio u decembru 2002. na jednom rođendanu kod ortaka u podrumu. Bilo je dobro! Onda 2003. su usledili nastupi po kafićima i klubovima u Smederevu, Smederevskoj Palanci i Mladenovcu i tako je sve krenulo da se zahuktava u mom životu. U to vreme sam vrteo Deep House, Tech House i Techno.

SDCafe: Odakle ime Tonbe?

-Nastalo je od nadimka Betonac, koji je dobio moj stariji brat još kao klinac od svojih drugara. Fora je bila neka kao „jak sam kao beton“ i od toga nastade – Betonac. Posle su skratili pa su krenuli da ga zovu Tonbe po šatrovačkom. Mene su zvali mladji Tonbe i onda sam shvatio da to može da mi bude umetničko ime, originalno. Glupo mi je bilo da se nazivam imenom i prezimenom, nekako je već tada to postalo previše zastupljeno.

SDCafe: Ko ti je uzor, omiljeni izvođač ako postoji, ili par njih omiljenih?

-Uff…uzore nemam, mislim imao sam ih kao mlađi, ali ih više nemam. Ima jedna izreka koja kaže – „Ne trudi se da upoznaš svog uzora/idola, razočaraćeš se“. Tako je i bilo u mom slučaju, nije vredan spomena.
Omiljene izvođače imam naravno, to su: Larry Heard, Miguel Migs, Kerri Chandler, Joey Negro, Crazy P, Fouk, Kraak & Smaak, Ron Trent, Glen Underground, The Timewriter, Terry Lee Brown JR… ima ih još, ali ovi su mi prvi pali na um.

SDCafe: Prošarao si muzičke pravce, kako si stigao do ovoga što danas vrtiš i praviš?

-Sazrevanjem kao osoba u svakom pogledu. Muziku delim na dobru i lošu, ta podela je najbitnija.
Poslednjih 9-10 godina sam u Nu Disco i House vodama. To odgovara najviše mojoj prirodi i verovatno će mi taj zvuk biti primaran i u budućnosti. Pored toga imam još dva projekta koja radim povremeno – Fagram i Kemza. Fagram je namenjen za Tech-House i Techno, a Kemza za Drum & Bass i Breakbeat. To je sve muzika koju volim da čujem na žurkama i uz koju sam odrastao, takođe, ali mi nije primarna. Kada se zasitim svog primarnog zvuka, onda uzmem radim malo ova druga dva projekta. Tako volim da funkcionišem.

U slobodno vreme, kada ne produciram slušam svašta nešto, volim da čujem dobar Rock, Jazz, Acid Jazz, Blues, Funk, Indie, Hip Hop, Synth Wave… svi ti muzički pravci me ispunjavaju.

Po meni da bi neko bio dobar ili vrhunski artist, mora da voli muziku generalno, da sluša raznu muziku i da u svakom pravcu pronađe nešto, neku ideju koju će možda jednog dana moći da primeni u svojim projektima, da dobije svoj potpis na tome, da se razlikuje od drugih.

Ovi koji se fokusiraju samo na jedan muzički pravac, koji se drže jednog template-a i koji pljuju po svemu drugom ako nije slično njima, ne opstaju dugo, verujte mi. Za ovih 18 godina sam se nagledao mnogo talentovanih ljudi koji su odustali i promenili profesiju, što pokazuje da nisu bili iskreni u tome što su radili. Uglavnom se svodi na to da su kopirali druge, da bi bili ’’cool’’ i prihvaćeni od određenog društva.

SDCafe: Gostovao si širom Srbije ali i u inostranstvu. Gde si sve bio? Koji nastup smatraš najuspešnijim? Daj neku anegdotu sa putovanja ili tako nešto. Omiljena žurka na kojoj si radio?

-Sto se tiče Srbije, skoro da nema grada u kome nisam nastupao. U regionu sam nastupao: Mostar i Sarajevo (BiH), Osijek (Hrvatska), Podgorica, Budva, Herceg Novi (Crna Gora), Temišvar (Rumunija), Skoplje (Makedonija), Tirana (Albanija), Bijeljina (Republika Srpska)… sto se tiče Evrope: Cirih, Sent Galen (Svajcarska), Bregenz, Dornbirn, Feldkirch (Austrija), Minhen (Nemacka), Istanbul (Turska)… na nekim od ovih mesta sam nastupao u više navrata. Od festivala: Exit (Novi Sad), Sea Dance (Budva), Nišvil (Niš), La Capite (Temišvar).

Najuspešniji nastup, uff bilo ih je dosta… ajd izdvojiću 2015. Skoplje, Club Sektor 909 i moj prvi nastup u Tirani 2018. To je bila ludnica, sylenth party je bio u pitanju, 400 ljudi je nosilo slušalice.
Radni dan je bio u pitanju, lokal je trebao da radi do 02h, ali gazda zbog dobre atmosfere nije hteo da prekida, u fazonu nema muzike na razglasu, ljudi slušaju na slušalicama, ne smeta nikom. Došla je policija posle nekog vremena, ali im ništa nije ulazilo u glavu šta se zbiva, vide svi igraju, a nema muzike. Zbunjeni skroz…dolazi mi gazda posle nekog vremena i kaže mi „Nemaju oni pojma šta je sylenth party, ovo se prvi put dešava u Albaniji, ovo je novo za njih“. Taj zbunjeni pogled pandura mi je i dalje u glavi. Mnogo smo se smejali kad su otišli.

SDCafe: Da li može da se živi od dj-isanja?

-Moze ako se ima barem 4-5 nastupa mesečno, mislim govorim za normalne uslove pre Korone, sada je sve to stalo.

SDCafe: Kada si počeo da praviš muziku i da se baviš produkcijom?

-Pa uporedo sa dj-ingom krenuo sam i sa produkcijom, ali to je počelo da liči na ono pravo tek tamo oko 2009/2010. godine.

SDCafe:  Šta te inspiriše u pravljenju muzike?

-Dobro odradjena žurka mi najbolje puni baterije, takođe me inspirišu filmovi i serije sa dobrim soundtrack-ovima, filmovi i serije o muzičarima…

SDCafe: Tvoje pesme su veoma dobro ranginare na platformamam za kupovinu muzike, tj. prodaju se. Može li se od pravljenja ovakve muzike živeti?

-Da, uglavnom su dobro kotirane. Uff, ovo drugo je veoma teško pitanje… i može i ne može. Da, iz mog ugla mislim da može da se živi od prodaje muzike ali mora da se posvetiš tom poslu potpuno, kao i svakom drugom poslu. Mora da se radi u kontinuitetu i da se nova izdanja izbacuju redovno, ali takođe je bitan kvalitet da se održava redovno da bi ljudi konstantno kupovali vašu muziku.

E sad, ako imaš sreću da napraviš planetarni hit onda se sve strmoglavo menja na bolje, ali to se ne desava tako cesto. Takođe, je bitno pokrenuti svoju etiketu i odatle plasirati muziku i da ona bude primarna u odnosu na druge izdavačke kuće. Naravno, pre nego što pokrenete svoju etiketu, treba izgraditi ime da bi skrenuli pažnju na sebe. Sve je to dug proces i ništa ne dolazi preko noći. Tako da, ko to iskreno voli, onda mu neće predstavljati preveliki problem.
Malo nas je u Srbiji koji živimo od toga, ali ima nas. Mislim, niko se od nas nije obogatio, ali imamo mesečno neki minimalac od prodaje muzike.

SDCafe: Reci nam nešto o svojim izdavačkim kućama?

-Disco Fruit etiketu sam pokrenuo 2014. a Fruity Flavor 2015.  Razlog zašto sam se odlučio na to je taj da sam već izgradio neko ime i imao već dosta izdanja iza sebe za etikete širom sveta. Uglavnom su se dobro prodavala a dobijao uglavnom malo para. Rekoh sebi ok, polovinu uzima izdavačka kuća, a polovinu uzimam ja. Ajd da probam sa svojom etiketom pa da vidim kako će biti, nemam šta da izgubim.

U julu 2014. pokrenuo sam Disco Fruit preko Juno Distribucije iz Londona. Potpisao sam ugovor na eksluzivna izdanja što znači da sve što izlazi bude dostupno samo na njihovom sajtu, nigde više. Neki bi rekli suludo, ali nije tako. Zbog tog vida saradnje oni su mi omogućili veoma dobru reklamu na Juno sajtu, što je veoma bitno za prodaju. Moji baneri i reklame su se pojavljivali između svih poznatih svetskih faca, dobijao sam redovno i recenzije. U početku to su bila samo digitalna izdanja, krenula je super saradnja. Posle nekih godinu dana, kada su videli da sam ozbiljan igrač i da prodaja ide dobro, omogućili su mi da radim i fizička izdanja tj. vinile. To je bila eksplozija oduševljenja u meni.

Sve mi je to tad bilo nestvarno, mislim o tome sam maštao kao klinac kada sam krenuo ovim da se bavim, da jednog dana izdajem ploce plus na mojoj etiketi… pa gde ćeš bolje. Evo i ta saradnja jos uvek uspešno traje, za nedelju-dve dok pišem ovo, izlazi trinaesto izdanje na ploči po redu.

Što se tiče druge etikete – Fruity Flavor, nju sam pokrenuo iz razloga da budem prisutan na svim ostalim sajtovima za streaming i prodaju muzike. Ona nije toliko uspešna kao Disco Fruit, ali u 2021. imam velike planove i za nju, nadam se da ću uspeti da ih realizujem.

SDCafe: Sarađivao si sa raznim poznatim imenima? Ko je na tebe ostavio najveći utisak ili koja saradnja ti je omiljena?

-Da, sa nekima sam i delio dj pult.  Najveći utisak na mene je ostavio Australijanac ’Dr Packer’. On je čovek koji je bio velika faca u Drum & Bass svetu ’90-ih i ’00-ih. Pre nekih  6-7 godina napustio je taj svet i upustio se u Nu Disco i House vode. Od starta je krenuo da radi samo obrade starih pesama iz ’70-ih i ’80-ih i odmah je ostavio svoj pečat na njima, po meni niko to bolje ne radi od njega na svetu. Krenuo je strmoglavo da postaje popularan, poslednjih par godina radi za najbolje svetske Disco i House etikete: Defected, Glitterbox, Soulfuric…

2017. sam ga kontaktirao da spremi nešto ako bi želeo za Disco Fruit i rekoh mu da ću to odmah da printam na vinil bez razmišljanja. Javio se na prvu bez čekanja i odgovorio: „Ej Tonbe, pratim te od početka šta radiš i samo da znaš da puštam tvoju muziku veoma često. Ajde da odradimo nešto zajedno ako želiš.“ Rekoh mu naravno da želim. Spremili smo dve numere koje su izašle na vinilu od 10 i prodale se rekordno brzo.
Posle toga smo nastavili saradnju na još nekim izdanjima. Sjajan čovek, bez nekih egotripova , a verujte mi da takvih ljudi ima veoma malo u ovom svetu.

SDCafe: Koju svoju traku/album smatraš najuspešnijim?

-Single ’Tonbe – Give Me Funk’ najprodavanija i na ploči i digitalno. Izašla je na Disco Fruit-u 2015. i reizdavao sam je par puta i uvek je bila najprodavanija. Vrtele su je velike face : Llorca, Mark Farina, Crazy P, Purple Disco Machine…

SDCafe: Na čemu trenutno radiš?

-S’ obzirom kakva je situacija u svetu zbog pandemije imam dosta vremena tako da svakodnevno radim na novoj muzici. Malo više u poslednje vreme radim na Kemza projektu, spremam par dobrih Drum & Bass i Breakbeat izdanja za 2021.

SDCafe: Znamo da si lokal patriota i da voliš Smederevo. Šta najviše voliš u Smederevu a šta te najviše nervira? Šta bi promenio kada bi mogao?

-Da, volim Smederevo kakvo god bilo. Moji su svi rođeni ovde. Gde god da gostujem naglašavam da sam iz Smedereva.
Par puta kada sam radio na nekim mestima u inostranstvu hteli su da stave Beograd, rekoh im ne, ne, mora da se stavi Smederevo, insistiram…
Volim Dunav, volim nas smederevski akcenat, volim naša brda koja gledaju na Dunav i Vojvodjansku ravnicu, volim šporet Smederavac i vino Smederevku. 😊 <3

Nerviraju me primitivci i bahati ljudi koji su se namnožili poslednjih 20 godina, zauzeli su sve bitne funkcije u gradu i unazadili ga mnogo, mislim tako je na nivou cele države. Paradoksalno zvuči, ali Smederevo je bilo urbanije i kulturnije mesto za život u svom onom ludilu ’90-ih nego sada.

Nervira me i što je grad preterano prljav, nikada prljaviji nije bio.
Kada bih mogao nesto da menjam…uff pa te stvari ne bih mogao da menjam. Mislim da je najveći problem Smedereva blizina Beograda. Svi kvalitetni ljudi koji hoće da naprave nešto više u životu i da zarade više odlaze za Beograd. Tako je generacijama unazad. To je naša realnost.
Da, evo ovo bih voleo…ulagao bih sve više i više u poljoprivredu.

SDCafe: Da li redovno posećuješ SDCafe portal? Šta misliš o našem radu?

-Pratim odavno SDCafe, jedni ste od retkih svetlih tačaka u gradu godinama unazad što se tiče informisanja iz nekog neutralnog i objektivnog ugla. Vaše priče i reportaže su originalne. Držite do sebe i drago mi je zbog toga. Da je više takvih koji bi držali do sebe i radili nešto za dobrobit grada mnogo bi nam bolje bilo.😊

SDCafe: Kako preživljavaš koronu? Veliki je udar na industriju kojoj pripadaš, nema više nastupa, nema žurki čak i manji lokali ne rade? Kako ti sve ovo izgleda? Kako provodiš vreme?

-Imam dosta vremena, tako da se trudim da koristim maksimalno u usavršavanju produkcije, svaki dan učim nešto novo, gledam tutoriale i trudim se da to realizujem u novim projektima.

Kada nisam za računarom uglavnom šetam, to mi je vid rekreacije, prepešačim minimum 9-10km svakog dana.
Da, ovo je sve nas izbacilo iz normalnog života. Evo za celu ovu godinu imao sam svega 8-9 nastupa. Neke moje kolege koje su živele samo od dj-inga, jedva krpe kraj sa krajem, pozajmljuju pare, krenuli su da rade neke druge poslove samo da bi preživeli.
Ne valja situacija i sigurno će ovo potrajati još godinu, dve…ali mislim da će doneti na kraju i nešto dobro, verujem da će neke stvari u funkcionisanju sveta koje su išle loše, morati da se restartuju.

SDCafe: Šta bi poručio mlađima koji bi voleli da uđu u dj vode?

-Moraju biti mnogo uporni, moraju mnogo da rade da bi uspeli. Ništa dobro ne dolazi preko noći. Ako iskreno vole to što rade i ako ih vodi strast onda nema šta da brinu za uspeh, ali ako rade to da bi bili ’’cool’’ i prihvaćeni od određenog društva neće potrajati dugo.

 

SDCafe.rs
foto: privatna arhiva

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!