Mijatović prilazi, šutira sa penala, Van der Sar je savladan ali lopta udara u prečku i odbija se, činilo mi se tada, u Jugoslaviju! Mislio sam toga dana da gore ne može biti, ipak to je bio poslednji svetli trenutak našeg fudbala, šansa da se zasluženo pobedi velika Holandija. Još od Deje, Piksija, Mijata nismo imali respektabilnu reprezentaciju, u međuvremenu smo postali Srbija pa je naš ponos pomislio kako ćemo sad pokazati ko smo i šta smo. Ništa se nije dogodilo osim nove generacije,koja je pokazala da možda ipak znamo da igramo fudbal!
I taman kad smo se ohladili od uspeha naših mlađih selekcija (vicešampioni ep21 2004., četvrto mesto ep21 2006., vicešampioni ep21 2007. ), i prežalili novu generaciju seniora, izgubili veru u njih, a to su upravo ti mladi fudbaleri koji su postizali prethodno navedene rezultate, taman kad smo sve to svarili stigli su novi uspesi MLADIH selekcija. Ovog puta zlatno odličije na prvenstvu evrope do 19 god. 2013. i kruna generacije, zlato na prvenstvu sveta za igrače do 20 god. 2015. Rodila se nova nada da od srpskog fudbala može biti nešto. Ipak za vreme uspeha mladih selekcija seniori su uspeli da ispadnu iz svih kvalifikacija, doduše plasirali su se u Južnu Afriku ali su tamo pokazali svoje pravo lice ,koliko se sećam ispijajući pivo u hotelu i pušeći gde god stignu jer jelte oni su ipak pobedili Nemce! Shodno prethodnim događajima seniori nas ni ovog puta "nisu" razočarali, prošli su onako kako su nas navikli! Samo što je sada posebno bolelo, ispali smo od Albanije jer su oni pametniji igrači od nas. Moze li išta više boleti prosečnog Srbina od svesti da je Albanac pametniji od njega? Tesko,čak ni pobeda u gostima ne može to sprati! Neki od Nas će reći i da je UEFA kriva!, ona je svakako naklonjena njima, ali koje evropsko i svetsko telo nije?!? Zar da nam to bude izgovor? Spremni smo odmah da zaboravimo kako smo izgubili od Danske dva puta, pa od Portugala dva puta, sramno odigrali nerešeno protiv Jermenije..ali nismo spremni da priznamo da naš fudbal tone! Možda nam uspesi mladih ne daju to, oni nam hrane ponos i sujetu, možda je u pitanju i činjenica da je to najpopularniji sport na ovim prostorima i da bi svi voleli da se raduju nekom svom u evropskim i svetskim, klupskim i reprezentativnim takmičenjima. Često se čuje "zašto toliko ginemo za taj fudbal, a odbojku, vaterpolo.. niko ne j… ni 2%". Mislim da većina nas muškaraca najviše voli da igra fudbal, i da to nije zavisno od uspeha profesionalnih sportista, jednostavno je tako. Možda ima nešto u tome kako su nas vaspitavali ili su geni u pitanju, ono što je sigurno je da volimo mi i druge sportove, inače ne bismo bili tu gde jesmo u njima. Ali "fudbal je najveće merilo nečije sposobnosti", tako veći deo nas muškaraca to shvata, ustvari dečaci u nama. Sada je možda malo jasnije zašto nam neuspeh tako teško pada. Ne bih da pišem o tome kako rešiti bilo koji problem u Srpskom fudbalu, jer i nisam sposoban za to, ipak želim povući paralelu između uspeha mladih i neuspeha matorih. Meni se čini da kod nas sve funkcioniše dok god smo klinci, tj. dok smo neizgrađene ličnosti kojima ekipni duh znači najviše jer je veći od njih samih, ipak čim porastemo srazmerno naraste i sujeta, i onda taj tim nije više veći od individue, jerbo je taj individualac bio "najbolji igrač premijer lige meseca" linburga, "kapiten je Mančestera", "nezamenljivi šraf Čelzija", "prva violina CSKA"..
Najveći krivac za takvo ponašanje, pored našeg mentaliteta, mora biti uprava reprezentacije, tj. nepostojanje čvrste ruke, autoriteta u fudbalskom savezu. Ovom prilikom ne bih o "gospodinu" predsedniku jer je on najveće m… u ovoj državi, ponekad sam slobodan da mislim da mu imenjak možda opšti sa ženom , ili da je prvom među jednakima pozajmio neke pare, možda ovom sitnom za stanove u Bugarskoj, nešto od toga mora biti jer nas dotični sve drži za potomstvo a mi ćutimo! Dakle pored njih nekoliko, ima neke krivice i u trenerima! Mister Siniša je pokušao biti Jack tako što je insistirao na nacionalizmu, hteo je da probudi stari dobri inat koji nas je vodio do uspeha 90tih, doduše više u drugim sportovima nego u fudbalu, nije uspeo, jer tatktički taj čovek nije još dostigao potrebno znanje za velike rezultate. Advokat je brže bolje pobegao što je bilo dobro za nas, samo bi nam uzeo pare a ništa se ne bi desilo. Jedini pravi bio je onaj koji nas je poslednji vodio na veliko takmičenje, tako je, gospodin Radomir Antić. Ni on taktički nije dobro stajao ali je uspeo čvrstom rukom da zadrži hladne glave, na našu žalost samo do velikog takmičenja, tamo su kočnice popustile i veličina nasih fudbalera je probila autoritet Antića! Oterali smo ga!, i trebalo je, najvažnije je bilo ostati fokusiran na svetskom prvenstvu a on je tu podbacio, međutim tada je trebao otići i predsednik, onda bi efekat bio potpun. Ostale koji su prošli kroz reprezentaciju nije vredno pominjati, dovoljno je reći da su bili "njegovi" ljudi.
Pored loše reprezentacije tu su i loši klubovi, sa još lošijom infrastrukturom. To su po svemu sudeći trening kampovi određenih menadžera, koji služe za promociju njihovih investicija.
Pred novim smo kvalifikacionim ciklusom, većina nas se nada da će Tomislav otići i da će doći neki savesno nezavisni predsednik, koji će iskoristiti pobednički duh mladih i nikad lakšu grupu(što se moglo reći i za ovu, koju smo završili sa 4 boda). Do tada možete na predstojećem prvenstvu Evrope da: navijate za fudbalski stil koji volite, skupljate sličice stranih fudbalera, budete ponosni na ekipu Srbije(Milorad Mažić i njegovi pomoćnici) na prvenstvu evrope!
Srećno…
Pera
Autor: peražikamikalaza