Derbi Hrvatska -Srbija

Ovo će biti petak pun adrenalina, sa mnogo tenzije između fudbala i politike. Utakmica između Srbije i Hrvatske, je superderbi na prostoru bivše Jugoslavije. Prvi derbi od početka rata 1991. godine. Zapravo neko se protivi ovom tvrđenju, ističući da je bilo još dva prethodna susreta Hrvatske i Federacije Jugoslavije, kada su se 1999. godine igrala dva remija u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo 2000. godine ističući da je to bila utakmica ante literam između ove dve države, s obzirom na to da je to bio period Jugoslavije pod Miloševićevim režimom. Treba istaći da je to bila Serboslavia, koja je uključivala Kosovo I Crnu Goru.

 

Ako želimo da sitničarimo, možemo reći da se utakmica, koja se ovog petka igra u Zagrebu, za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014 .godine nije prva utakmica. Mada, nikada do danas za uzvrat, dve države bile su sjedinjene -Hrvaska i Srbija u državnom i teritorijalnom smislu kojim je Beograd upravljao. (misli se na Jugoslaviju iz Miloševićevog perioda) Stvaranje državne zajednice Srbije i Crne Gore, potom Srbije i Kosova i na kraju Srbija bez Kosova) Koliko je potrebno da se podstakne već istorijski razdor dva velika centra moći na Balkanu,  koji su to bili od početka do raspada Jugoslavije.

 

I tako su selektor srpske reprezentacije Siniša Mihajlović i predsednik hrvatskog fudbalskog saveza Davor Šuker, obojica inače veoma popularni fudbaleri u staroj Jugoslaviji, uputili po koju reč kako bi popravili raspoloženje uoči utakmice na stadionu Maksimiru u Zagrebu na kom srpski navijači ne mogu da prisustvuju. Hrvati s druge strane neće biti u Beogradu u septembru. Ovako su odlučile obe fudbalske federacije kako huligani ( ovo je transkripcija sa srpsko-hrvatskog jezika) ne bi stvarali probleme. Ovo vam pomaže da razumete rečenicu; Povrh svega, fudbal je samo igra. rekao je Mihajlović uoči susreta. Nije baš tako. Ne u ovom slučaju.

 

Isti intervju koji je objavljen u nedeljniku Gazeta delo Sport, bivšeg igrača Intera Siniše Mihajlovića odiše neverovatnom emocionalnom napetošću. Mihajlović nedvosmisleno podseća na epsku utakmicu iz 1999. godine i objašnjava da će dati sve od sebe da se na Maksimiru odigra fudbalska utakmica a ne da poriče natpisi iz prošlosti tipa 'Poštovanje za arkanove tigrove', navijača  sa severa, on je to rekao  posle smrti vođe paravojne formacije 2000.godine.

 

-Arkan je branio Srbe u Hrvatskoj koji su tamo bili masakrirani-. Za te Srbe on je bio heroj, izjvio je trener aludirajući na događaje iz rata u Hrvatskoj, u vreme kada su Srbi u Vukovaru činili većinu. –Balksnska hirošima-. Vukovar je hrvatski grad koga je srpska policija opkolila i porušila  1991. godine a to je i rodni grad Siniše Mihajlovića.

 

 

Nakon što je izabran za predsednik 2012. godine predsednik je izjavio da u trenutku opsade Vukovara, taj grad bio srpski, povezujući to sa starom beogradskom nepopustljivošću. Zapravo, taj grad bio je jedan multietnički centar gde je hrvatski uticaj imao veliki značaj. 

 

 

Vukovar, grad koji leži na obalama Dunava, predstavlja simbol nedavne političke oscilacije između Srbije i Hrvatske. 2010. godine predsednici dveju zemalja Ivo Josipović i Boris Tadić, posetili su zajedno mesto masakra i to je najverovatnije najvažniji gest pomirenja u posleratnoj istoriji Jugoslavije. Šteta što nalsednik Tadića, Tomislav Nikolić, bivši vođa ultranacionalističke partije, je sada sve poremetio. Nakon izbora 2012. godine Nikolić je rekao da tokom opsade Vukovar  bio srpski grad.

 

Miloševićeva ofanziva je imala strateška utemeljenja (luka na Dunavu) i politička (poniziti Zagreb i uništiti moral)

 

 U petak, na travnatom terenu na Maksimiru videće se da li će nadjačati impulsi ili ozbiljnost. To će se saznati još na početku utakmice u trenutku intoniranja himni devju zemalja. Suker je zamolio navijače da ne zvižde srpskoj himni. Mihajlović ne samo da je od svojih igrača zatražio da pevaju himnu ( setimo se slučaja Adema Ljajića), već I da apaludiraju I himni protivničke strane. On to I potvrđuje: Tako će biti I protiv Hrvatske.

 

Maksimir, će biti u tišini, dok će jedanaest Srba intonirati himnu. Srbi koji aplaudiraju hrvatskoj himni. Scena skoro nadrealna. Bilo bi lepo da se ovo I realizuje. Ipak nije nezakonito I imati dozu sumnje.

 

 

 

Autor teksta Matteo Tacconi.

Preveo za SD CAFÉ: Velimir Mladenović

 

 

Primedba prevodioca: Tekst je pisan za italijansko tržište. Portal Index.hr je, naime, citirao Mihajlovićevu izjavu: 'Tokom rata kupovao sam za svoje sunarodnike oružje, ali i lekove, odeću i hranu', zbog čega je HSP zatražila da se srpski selektor hitno proglasi nepoželjnom osobom u Hrvatskoj.

 

Navodne Mihajlovićeve reči su, po njihovom mišljenju: 'čisto priznanje krivičnih dela, veleizdaja i pomaganje neprijatelju'.

 

Istina je, pak, da su Index i HSP su iskrivili izjavu Mihajlovića, koji uopšte nije pominjao kupovinu oružja. Naime, na Gazeti lepo piše: 'Tokom rata sam kupovao lekove, hranu i odeću, a ne oružje'. 

 

Intervju Siniše Mihajlovića za Gazzetta dello Sport

 

Mihajlović je između ostalog rekao i da je zbog meča sa Hrvatima prihvatio posao selektora. 

 

– Ne želim pogrešno da me shvate, ova utakmica nije nastavak rata. To je samo jedan važan meč. Imamo četiri boda, Hrvatska i Belgija su nam pobegli na šest bodova razlike i sada moramo da pobedimo. 

 

Pričao je selektor "orlova" i o ratovima…

 

– Svi ratovi su grozni, ali ovaj u kojem smo mi bili je najgori. Ubijali su se ljudi koji su odrasli zajedno, gledao sam razorene porodice i razorene gradove. Moj najbolji prijatelj je srušio moju kuću. Kad su mi roditelji iz Vukovara pobegli u Beograd, moj ujak je nazvao moju majku (Hrvaticu) i pitao zašto je pobegla i rekao "trebalo je da ostanete i da ubiju tvoju srpsku svinju od muža". Posle toga ujaka je zarobio Arkan, a ja sam mu spasio život – objasnio je Mihajlović.

 

– Arkan je bio moj prijatelj još iz vremena kada sam bio u Crvenoj zvezdi. Ja sam igrao, a on je bio vođa navijača. Arkan je branio Srbe od Hrvata i bio naš junak. Nemojte ni sada pogrešno da me shvatite, ne poričem da je počinio strašne zločine, ali u ratu nema dobrih i loših momaka. Nema crnog i belog, dominira samo boja krvi – crvena.

 

U nastavku opširnog intervjua, Mihajlović je objasnio zašto je postao ambasador UNICEF-a koji pomaže siromašnima, pa čak i ratnim veteranima.

 

– Za vreme rata kupovao sam lekove, hranu… Zato sam postao počasni građanin Novog Sada. U Vukovaru sam poslednji put bio 1991. godine. Bio je potpuno srušen… Sećam se samo da sam video dva dečaka od desetak godina sa puškama u rukama. Danas više ne mogu da se vratim u Vukovar – kazao je Mihajlović .