Zgrada pored koje stalno prolazimo, a mnogi ne znaju koliko je značajna

Zbog istorijske i arhitektonske vrednosti, zgrada Smederevske kreditne banke je odavno stavljena pod zaštitu države, kao veliki spomenik kulture ovoga kraja.

Pošto je reč o objektu u privatnom vlasništvu, fasada zgrade pripada gradu, stoga će ostati u originalnom izdanju. Unutrašnjost pripada vlasniku, s tim što ni neki njeni elementi ne bi smeli da se menjaju.

Smederevska kreditna banka osnovana je 1871, nakon Beogradskog kreditnog zavoda i Prve srpske banke. Smederevo je tada bilo pogranična varoš u kojoj se obavljala velika trgovina između Srbije i uglavnom Austrougarske. Otuda je osnivanje novčanog zavoda imalo za cilj da omogući što efikasnije transakcije u ekonomiji.

Nakon dogovora postignutog na slavi trgovačke porodice Rašić 1870. godine, između najuglednijh smederevskih trgovaca, predstavnika krupnog kapitala i tadašnje građanske klase u nastajanju, došlo je do osnivanja ove banke čime se svrstava među prvih nekoliko u Srbiji.

Prvi predsednik Privremenog odbora banke bio je trgovac Mata Popović, član deputacije koja je 1858. godine  vratila Miloša Obrenovića u Srbiju, a potpredsednik Dina Mančić, trgovac, a kasnije i dobrotvor grada Smedereva.

Uz njih, osnivači su bili i Janaćije Konstantinović, vlasnik prvog mlina u Smederevu, potonji narodni poslanik i predsednik opštine, Georgije Nuša, Jovan Špartelj, Jefrem Marić, Stojan Rašić, kafedžija Anastas Tomić – Kalkaljera, poslanik i predsednik opštine Gavrilo Čupić, advokat Mihajlo Stojkovac, Đorđe Pavlović i Tasa Stojanović.

Po projektu Smederevaca, inženjera Jovana Banića i Dimitrija Miloševića, u glavnoj ulici koja vodi od centralnog gradskog trga do pristaništa, u periodu od 1903.  do 1904. godine, podignuta je zgrada Prve smederevske kreditne banke.

Po već urađenom i odobrenom projektu, izvođačke radove izvršio je Mijajilo Milijević. Cena izgradnje bila je 42.390 odnašnjih dinara.

Nadzorni organ nad radovima bio je Vojteh Hrnjiček. Posebno obeležje unutrašnjosti su naslikane četiri devojke koje naverovatnije predstavljaju četiri godišnja doba, a uradio ih je Radmilo Sardelić.

Reprezentativna i masivna, izgrađena u duhu eklekticizma s početka XX veka, svojom arhitekturom zasnovanom na renesansnim načelima primene principa pune simetrije, spada u stilski vredna ostvarenja. Ujedno se ubraja u retka i vredna arhitektonska ostvarenja poslovnih objekata tog tipa u ondašnjoj Srbiji.

Ovaj skladni objekat reprezentativne arhitekture, karakterišu miran ritam fasade i elegantne proporcije. Osnova složenog oblika izvedena je u obliku slova T. Sastoji se od podruma, visokog prizemlja i tavanskog prostora. Glavna ulična fasada nešto težih gabarita, dobrih proporcija sa naglašenim centralnim delom, oblikovana je u duhu neorenesanse, sa primesama neobaroka.

Na centralnom rizalitu, bogatstvo i otmenost dekorativne plastike, došli su najviše do izražaja. U enterijeru, vestibil i ulazno stepenište su nekada bili reprezentativno i raskošno obrađeni.

Veliki uzidani sef i danas postoji. Posle Drugog svetskog rata, tu su bile kancelarije Sekreterijata za unutrašnje poslove, a kada se on iselio, zgrada je pretvorena u stambenu.

Posle otkupa stanova, ceo stambeni deo je bio u svojini korisnika, a podrumski deo je bio državna svojina, čiji je vlasnik postao Sekreterijat za unutrašnje poslove u Smederevu. Sadašnji vlasnik tih prostorija je Kompanija „Osiguranje Dunav“.

U poslednjih 20-tak godina u toj zgradi nalazili su se Kazino, Kafe bar, Klub i Kafić „Kandinsky“, 3D-Bioskop…

O ugledu, ekonomskoj snazi i poslovnoj moći Prve smederevske kreditne banke svedoči i podatak da je imala svoju filijalu u Beogradu, u palati Milana M. Stefanovića na Terazijama br. 39.

Ovaj reprezentativni objekat raskošne arhitekture i velikih umetničkih vrednosti, sagrađen od 1910. do 1912. godine i zadržao je naziv Smederevska banka na Terazijama do danas.

Autor:
Nikola Tasić Cale