Branko Mladenović po kome je buduća dinastija koja je upravljala despotovinom dobila prezime, imao je sinove Nikolu Radonju, Grgura i Vuka i ćerku Teodoru/Vojislavu. Ne zna se kime je sevastokrator Branko bio oženjen i možda je to bila neka od Nemanjićkih princeza, ali se zna da je imao tri sina i jednu ćerku.
Najstariji se zvao Nikola Radonja i on je od 1350. bio oženjen Jelenom, rođenom sestrom velikaša i uticajnih Mrnjavčevića, Vukašina i Uglješe. Imao je dve ćerke. Međutim, tragedija koju je doživeo (žena i ćerke umiru u razmaku od svega nekoliko godina) uticala je na to da se povuče i svetovni život zameni monaškim. Tako se 1346. zamonašio i u Hilandaru bio pod imenom Roman. Od 1376. uzeo je strogi monaški zavet i dosegao najviši stepen monaštva. Postao je velikoshimnik Gerasim, što znači da je živeo uz potpuno odricanje i najstroži monaški život. Uspeo je, navodi dr Željko Fajfarić, (autor knjige „Sveta loza Brankovića“ i monografije „Despotovina“) da tokom boravka u Hilandaru, za svoj manastir pribavi mnoga imanja, a često je putovao, održavajući prisnost sa carem Urošem, bratom Vikom, knezom Lazarom, a zatim i despotom Stefanom Lazarevićem jer je dugo poživeo – sve do 1399. Kao njegov najveći uspeh, Fajfarić navodi to što je postigao da dobije manastir Svetog Pavla 1380. u to doba potpuno zapušten. Gerasima je privukao zbog legende da je taj manastor osnovao Pavle Ksiropotamski koji je u devetom veku, prvi pripovedao hrišćanstvo među Srbima. U svakom slučaju, Gerasim je taj manastir obnovio, utvrdio, sagrađene su ćelije i hram, u okolini su podignuti vinogradi, a Brankovići su ga dugo smatrali porodičnim manastirom. Nadživeo je mlađeg brata Vuka Brankovića koji je skončao u otomanskom zatvoru pružajući do kraja života otpor turskoj strani. Gerasim je preuzeo Vukovo telo i sahranio ga na Svetoj Gori, pretpostavlja se najverovatnije u manastiru Svetog Pavla ili možda u Hilandaru.
Drugi sin Branka Mladenovića i brat Nikole Radonje, odnosno Gerasima, bio je Grgur. O njemu je pak zabeleženo veoma malo podataka. Ovaj srpski plemić je upravljao Ohridom u vreme cara Dušana, a sa bratom Vukom i manjim posedom u Drenici na Kosovu. Njih dvojica su, na fresci u crkvi Bogorodice Perivlete u Ohridu naslikani pored cara Uroša (datira se na period 1365. godine). Fajfarić o njemu ne piše detaljnije. Po nekim izvorima, bio je oženjen Teodorom i smatra se da je preminuo pre jula 1389. godine.
O najmlađem sevastokratorom sinu Vuku će posebno biti reči narednog puta, a mi ćemo spomenuti i njihovu sestru, ćerku Branka Mladenovića, Teodoru/Vojislavu. Ona se udala za gospodara Drača, Đorđa ili Đerđa Topiju. Nema podataka o tome da li su imali potomstvo jer se navodi da je nakon Đorđeve smrti 1392. godine, Jelena njegova sestra, oblast Drača pripojila svojoj državi (Kroja u Albaniji).