Država ne haje, a ni grad se nije pretrgao – ulaz do daljeg ostaje ovakav

Izgled ulaza u Smederevsku tvrđavu sa strane Varoškog bedema, godinama je tema koja izaziva debate, ogorčenje i negodovanje. Razlog je jednostavan. Od 2019. kada su počela arheološka istraživanja pa do danas prizor je manje – više isti. Naravno, sa stručnog aspekta i saznanja o ovom prostoru, ne može se porediti ono što sada o tom lokalitetu znamo sa vremenom pre početka istraživanja za koja se osam decenija od eksplozije čekalo da neko skupi hrabrost i počne da otkriva šta sve tačno tu nalazi. Ali sa gledišta prosečnog građanina, to je, već godinama „zapuštena rupa“. Da nije ni rupa ni krater, već arheološko nalazište koje silom prilika čeka da ga neko postavi na listu prioriteta, pisali smo i mi u više navrata.

Podsećanja radi, daćemo i ovoga puta kraću hronologiju dešavanja. Od 2019. do 2021. rađena su sistematska arheološka istraživanja koja je vodio Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture u Smederevu. Dinamiku tih radova, kao i celokupnog ovog slučaja diktirao je, zna se – opredeljeni novac. Tada je otkriveno da zapravo mnogo više od kula i bedema koji u nadzemnom delu nedostaju, imamo pod zemljom nego što se očekivalo. Njihovi ostaci su bili tu, ispod, a ujedno svedoče o tome da su od siline udara kule iz temelja pomerene za više desetina metara. I tako su završile tu gde ih sada možemo videti. Usledila je potom pauza. Trebalo je, na osnovu svih tih nalaza, pronaći rešenje jer je bilo jasno da niti se može sada taj prostor zatrpati zemljom, kao da se ništa nije dogodilo, niti se delovi iz temelja izvaljeni i pomereni mogu vratiti nazad. Idejno rešenje za konzervaciju i prezentaciju sektora Varoške kapije 1 rađeno je u 2023. i to tako što se priključio i vodeću ulogu preuzeo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Da bi to rešenje postalo i konačno, na jesen 2024. su urađena i finalna, zaštitna iskopavanja (četvrta faza) i napokon, projekat je bio završen i spreman. Kao takav dočekao je 2025. za koju će se ispostaviti da je zapravo godina lažne nade. Ništa se nije dogodilo. Sredstva nisu odobrena. Počeo je skandal u vezi sa Generalštabom i problemi na relaciji Ministarstvo kulture – Republički zavod za zaštitu spomenika i to je moralo da ima neki uticaj i na ovo pitanje. Ulaz u tvrđavu je kolateralna šteta. I verovatno nije jedina.

Za čitavo vreme, lokalna samouprava se pravi nevešta. Kada je nešto hitno i bitno, kada je prioritet, kada je veoma VAŽNO, a ovakva stvar to svakako jeste, ne prebacuje se odgovornost na druge, ne gubi se vreme čekajući da „država da novac“. Pa da se posle ovde hvalimo kako „imamo dobre veze u republičkim krugovima“. Ne stavljamo svoj grad i najvažnije njegovo obeležje u ulogu taoca večitog iščekivanja da se neko drugi seti, već uzmemo stvar u svoje ruke i odradimo šta treba. Kada vam krov prokišnjava na kući, da li čekate subvencije ili se snalazite kako znate i umete da to rešite? Ako ste pravi domaćin, zna se, kopate rukama i nogama da to rešite i spasavate dok još imate šta. Umesto toga, imamo nastavak politike i to višedecenijske, u kojoj Smederevska tvrđava samom Smederevu nikada nije bila prioritet svih prioriteta. Nikada. Mi stotine miliona izdvajamo za kojekakva privatno – javna partnerstva da rešimo razne stvari, ali nikada nismo izdvojili ni desetostruko manji iznos za ono čime se navodno ponosimo. Godina je 2026. Po svoj prilici projekat uređenja i zaštite ulaza neće biti odobren u dogledno vreme. O tome kako izgleda i koje je rešenje predviđeno govorio je za „Van okvira“ Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika pa ukoliko niste, obavezno poslušajte šta je struka i zbog čega procenila da je najbolje u ovom slučaju uraditi, odnosno, kako i da sačuvamo ostatke koji su napokon ugledali svetlost dana i da dobijemo ulaz dostojan ovakve građevine i njenog značaja.

Slede arheološka istraživanja hamama u tvrđavi