Ekskluziva: Nedavno je postao viralan video-isečak iz nekog televizijskog intervjua sa Kristijanom Golubovićem. Naime, popularni Kiki, koji uživa abnormalni publicitet kod mlađih naraštaja, baronišući, ko po običaju, dotakao se anegdote za „nekog tamo Smederevca“. Navodno je Kiki sparingovao sa njim, koji mu je razbio nos i primorao da otidne do Hitne da ga zakrpe, što ovoj priči daje još čudniji ton. Pomenuo je nekoliko kopči, a, on ne da nema kopču, nego kao da je preplatio najskupljeg mikrofacijalnog hirurga. (Uzgred, ako se neko zabrine za moje zdravlje posle ovog članka, nek bude spokojan, jer iako se došeruje do njega, uvek može dobiti repete). U nastavku je izjavio a to nije bilo korektno, da je posle medicinske intervencije, u kafani, izazvao pomenutog sparing partnera na tzv. poljanče. Tu mu je zadao low kick, zatim ga je šutnuo u „*uda“, i tu se, pretpostavljate, završio megdan u njegovu korist, razume se.
Ova humoreska je poslužila samo kao uvertira za razbijanje lažnih mitova. Za one koji nisu upućeni, i sa minimumom uličnog iskustva, neka je na znanje, i to najsažetije. Dakle, bez imenovanja, jer bi to odvelo u beskraj, setimo se samo silnih medalja koje su poosvajali Smederevci po ringovima sveta što u boksu, kik boksu, karateu… No, da se vratimo mi na ulicu gde vladaju potpuno drugačiji kodeksi. Fer plej je postajao oduvek i postoji još uvek. Bilo da je u pitanju školsko dvorište, ako ćemo od malih nogu, bilo da je poljanče ili neko simpatično kafanče (naravno ispred). Ali, suština je da nikada nije izlazilo iz okvira ferke. Primerice radi, dva dobra druga, dva prijatelja, u maloj krčmi kratko sedela, jer im pade na pamet da odu u takozvani koral u Tvrđavi da odmere snage. Dvoboj bi potrajao do svanuća, e da se nisu setili da se onoj krčmi bliži fajront, i račun valja izmiriti. Dva pobratima, sva u peni „bijeli i krvavi“ (kano Marko i Musa nekada), vratiše se zagrljeni, na opšte zaprepašćenje cele krčme. Kada posedoše, konobarica ko bambi im bojažljivo donese klaker i kabezu, njihovo uobičajeno piće. Tek onda počinje čudesni dijalog. Te, kako si me lepo zviznuo krošeom, eh, a ti mene kako si dobro zveknuo uširo mavašijem, itd.
Ovakvi fer (komšijski) obračuni postojahu i postojaće. A da ne budem subjektivan, hajde da pomenemo i jedan ružan reklamni eksces. Beše to pre nekoliko godina, kada se u Tvrđavi održala viteška manifestacija „Battle of nations“. Tušta i tma naroda se narojilo iz celoga sveta. Smederevo je prodisalo, i stavilo Vlastima, koji god da su, za domaći zadatak, da porazmisle o tome, o čemu sam već pisao u svojim prethodnim opservacijama o našem mentalitetu, da ostvarimo san i postanemo Dubrovnik na Dunavu. Sve je proteklo u najboljem redu osim jednog izolovanog, ali opet nemilog slučaja. Bezazlen jeste, ali opet ne služi na čast gorepomenutim kodeksima. Trešten pijan momak iz Liverpula je prolazio pored izvesnog kafića koji je u to vreme bio leglo za euforične klince kako to već biva u doba puberteta. Faktor dokazivanja ili šta već, uticalo je da oni zaskoče tog raspevanog viteza, i ne mnogo, ko što rekoh, ali opet, mlatnuše ga par puta. Na žalost, beše tako, ali i za to postoji uzročno-posledični razlog, koliko god to izgledalo kao izgovor. Elem, zbog centralizacije kakve nema na planeti, Smederevo je tako blizu a tako daleko od epicentra dešavanja Beograda. Otud tolika prenaglašena i mnogima neobjašnjiva potreba za dokazivanjem, do ekstremuma. Preakumulirana energija, stoga, kao prednapregnuti beton ili neugasivi vulkan na sve strane samo što ne puca. Tako da ne treba da čudi kada se neko razobruči kao nedavno najveći stakleni silos tj. akvarijum na svetu u Berlinu.
Treba pomenuti i nekadašnje grupne i masovne tuče. Bilo da su u pitanju družine ili krajevi grada, ali, vavek se poštivao kodeks (ruke, noge, kocka, pritka, a bogami i kolac).
Suma sumarum, osim Tvrđave, smederevske kavgadžije, u želji da budu u centru pažnje, kao arenu su praktikovali i prostor ispred Crkve Sv. Đorđa. Ergo, dragi Kiki i ostali rijaliti, nije to baš tako, da se može naš mentalitet objasniti lako. Postoje svakakva čuda, ali još ne čuh za ferku kada nekog kikneš u ….
Prošao sam i video sveta, ali, samo u Smederevu se brišu noge o welcome otirač na izlasku iz kafane, a ne pri ulasku…
Branisalv Jevtić
foto:privatna arhiva