Informacije – ne rade: Omakne se i istina, ponekad

Svakome ko se poslednjih nedelja, a možda i meseci, našao na autobuskoj stanici pažnju je zasigurno privukao jedan natpis Samo tri reči u koje je mnogo toga stalo – „INFORMACIJE NE RADE“. Sasvim sigurno je stalo mnogo više od onoga „šta je pisac hteo da kaže“.

Ne želeći da kritikujemo tvorca ovog natpisa koji ga je sačinio u dobroj nameri i želji da malobrojni putnici koji se zadese na ovoj stanici uopšte ne očekuju da nadležna služba (za informacije) radi svoj posao, moramo da primetimo da on idealno oslikava našu stvarnost i našu realnost. Poput onog, sada već antologijskog, natpisa „Ćaci u školu“ koji će ostati ubeležen za sva vremena u istorijskim čitankama ove države, ni ovaj natpis na smederevskoj autobuskoj stanici nije „najsrećnije“ sročen, ali i on idealno oslikava trenutno stanje u mnogim oblastima u ovoj državi.

U vezi sa tim, poslužićemo se legendarnom repilikom Ilije Čvorovića iz „Balkanskog špijuna“ – „Možda ste dobili pogrešan broj, al’ ste dobili onog kog ste tražili“!

Autobuska stanica je, možda, „najbezazlenije“ mesto za nedavanje informacija, kada se ima u vidu gde sve i u kojim oblastima u ovom gradu i ovoj državi „ne rade informacije“.

Prvo, „ne rade informacije“ tamo gde bi, po samom opisu posla, trebalo najbolje da rade – reč je, naravno, o sredstvima javnog informisanja. Kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Oni koji bi trebalo realno i nepristrasno da izveštavaju o svemu što je od interesa za građane koji pune i lokalnu i državnu kasu, jednostavno ne rade svoj posao.

Recimo, na lokalnom nivou INFORMACIJE NE RADE kada treba da se objasni zbog čega su pojedini sportski klubovi dobili po četiri-pet puta više novca iz budžeta od klubova koji su u istom rangu takmičenja. Ili zbog čega su neki klubovi koji su bliski predstavnicima vlasti u ovom gradu dobili enormne iznose.

Ili zašto je jedan kuglaški klub, što je nezabeležen slučaj u istoriji sporta u Smederevu, dobio skoro 70 puta manje od ostala dva lokalna kluba, iako je tada bio u višem rangu takmičenja od oba!?
Jednostavno – ne rade informacije.

Istovetan je slučaj i sa lokalnim medijima. U stvari, još gora je situacija. U sportu su sredstva iz budžeta bar raspodeljena klubovima sa teritorije grada Smedereva. U sferi informisanja su, za bruku i sramotu, sredstva dodeljena nekim portalima (za koje niko nije ni čuo) iz Niša, Vršca, Velike Plane, Beograda i bog te pita odakle, kao i ovdašnjim, nazovi, medijima sa jednim ili nijednim zaposlenim. Jesu svi skupljeni „s koca i konopca“, ali ih jedno vezuje – bezuslovna ljubav prema predstavnicima vlasti u ovoj državi i u ovom gradu. Kada pitamo lokalne čelnike „izvin’te, pa kako tako, nije u redu“, odgovora nema. Kao da nismo ni pitali.
Tačnije – INFORMACIJE NE RADE.

Ne rade informacije ni u jednoj oblasti u ovom gradu. Ni kada je u pitanju zemljište neposredno uz zidine naše tvrđave, ni, potencijalna rekonstrukcija Karađordeve ulice, ni visemesečni (ne)rad na nadvožnjaku, ni zbog čega nisu raspisani izbori u mesnim zajednicama, ni ko je odgovoran za to, ni šta će se više preduzeti sa deponijom u Godominu, ni zašto stanovnici naših „moravskih“ sela i dalje čekaju na vodu za piće, ni zašto malo-malo pa ne rade seoske ambulante, ni koliko kvalitetno (i kojim redom) se asfaltiraju ulice u ovom gradu, ni gde su nova bolnica i magnetna rezonanca koje je našem gradu obećao lično predsednik države pre tri godine, ni dokle će tečni naftni gas prolaziti centrom grada, ni ko i kako postavlja direktore škola u našem gradu, ni zašto i zbog čega ne mogu da se održavaju sednice Gradskog veća, ni dokle će se radnici iz Gradske uprave i drugih lokalnih javnih preduzeća ucenjivati odlaskom na različite mitinge podrške vlasti (najnoviji spisak je krenuo za „hepening“ najavljen za 27. jun u prestonici), ni do kada će se za sve bitne stvari u ovom gradu pitati ljudi iz drugih gradova…

Mogli bismo ovako da nabrojamo unedogled. Ono što povezuje sve ove teme jeste upravo to da kada zatražimo informaciju od nadležnih institucija u ovom gradu za bilo šta – odgovora nema!

Ili kako napisa čovek na autobuskoj stanici, INFORMACIJE NE RADE (kada je reč o „višem“ nivou vlasti, informacije i dalje „ne rade“ o Savamali, Jovanjici, Krušiku, slučaju „Helikopter“, Doljevcu, doktoratima, lažnim diplomama, smanjenju penzija uz 2014. godine, vetroparkovima, litijumu, Oliveru Ivanoviću, slučaju „Koferče“, stanovima u Bugarskoj, Telekomovoj kupovini medija, „tetki iz Kanade“, Generalštabu, Ćacilendu, Banjskoj, restoranu „27“, Nadstrešnici, gaženju i prebijanju studenata, itd.).

Na kraju ćemo se prisetiti citata iz „Alana Forda“ (svaka sličnost sa gorenarečenim je slučajna…) – „Današnja medicina je zaista mnogo napredovala, za svaki lek uspela je da pronađe bolest“.
Ili jednim drugim iz ovog čuvenog stripa – „Imam neke kombinacije za biznis, ali nijedna nije ispod deset godina robije“.

Šalu na stranu, sve ovo na šta smo ukazali u ovom tekstu dokazuje, da se zadržimo na lokalu, da je lajtmotiv vladajuće nomenklature u Smederevu upravo natpis na ovdašnjoj autobuskoj stanici – INFORMACIJE NE RADE.  Bar je neko rekao istinu. Nesvesno, ali je pogodio pravo u centar. Sve može da radi ovako i onako, ali pravovremene i istinite informacije – nikako.