Kad komarci nadjačaju administraciju – budžet, firme i realnost

Ako neko još sumnja da Smederevo može biti svetska prestonica nečega, evo dokaza – mi smo glavni grad komaraca. Oni ne samo da nas grizu, već su postali i najbolji simbol kako funkcioniše sistem: disciplinovani, brojni, neumorni, rade danonoćno – za razliku od onih koji bi trebalo da ih suzbijaju.

Za 400 miliona naših para potpisan je ugovor da deset godina budemo „zaštićeni“. Rezultat? Najbolja zaštita je da zatvoriš prozore i nadaš se da nećeš ujutru izgledati kao da si prespavao u močvari. Dok traje papirna birokratija, komarci na terenu pokazuju šta znači prava efikasnost.

Oni lete, bodu, zuje i dokazuju da su jedini sistem u gradu koji zaista radi. Njihova „infrastruktura“ funkcioniše besprekorno, njihova „logistika“ je besprekorna, a njihova „strategija razvoja“ jednostavna – razmnožavaj se i osvajaj. I za razliku od naših projekata, njima za to ne trebaju tenderi ni komisije.

Dok se milioni prelivaju sa računa na račun, građani gutaju dimne spirale i troše kućne budžete na sprejeve i mreže. Privatno–javno partnerstvo na papiru, ali u stvarnosti – partnerstvo građana i komaraca, gde jedni daju krv, a drugi uzimaju pare.

Satira se ovde piše sama. Ako su komarci u stanju da se organizuju bolje od ljudi na vlasti, možda nam je priroda poslala besplatni kurs efikasnosti. Razlika je samo što komarci za svoje usluge ne traže budžetsku stavku – oni je naplate odmah, kap po kap, po licu svakog građanina.

Zaključak? U gradu u kojem komarci imaju jači sistem upravljanja od administracije, građani više ne znaju da li da se naoružaju sprejom ili ironijom. A možda je najbolje oboje. I dok čekamo rezultate ovog javno-privatnog eksperimenta od 400 miliona dinara, valjalo bi da naučimo nešto iz disciplinovane strategije malih zujalica – jer efikasnost ponekad ne dolazi iz kabineta, već iz prirode.

I onda se postavlja pitanje: ko nas više jede – komarci ili oni koji su plaćeni da ih suzbijaju?