Devetog novembra biće 110 godina od Mitrovdanskog ili Smedevskog boja. U srpskoj istoriji ispunjenoj ogromnim okršajima, ostao je po strani, ali ni među današnjim Smederevcima nije dobio pažnju koju zaslužuje.
Priča o tom događaju tako se iznova svodi samo na one najistrajnije, koji su profesiju i život posvetili izučavanju istorije. Njihov je posao obavljen – sve znamo o ovom događaju. Izostalo je ono što bi trebalo da usledi u okviru negovanja kulture pamćenja.
Kao što je SDCafe.rs ranije već pisao, ovo je skoro jedinstven primer na srpskom ratištu da je, u samo jednom danu, sa tako malo vojnika, pri tom slabo naoružanih, postignut takav uspeh.
To konstatuje viši kustos istoričar Miroslav Lazić u svom radu “Smederevski boj 9. novembra 1914. godine“, koji pruža osvrt na ovu temu.
Znamo i da su od ušća Velike Morave do Orešca, na položajima odbrane bili trećepozivci, odnosno stariji od 45 godina, a baš takav je i prikaz ratnika na spomeniku kraj crkve.
Trećepozivci ili “čiče”bili su uglavnom obučeni u narodno odelo i jedino što je ukazivalo na to da su vojska, bile su puške starijeg modela, često bez bajoneta – podseća Lazić. U takvom je stanju bila odbrana koja je trebalo da čuva front od 20 kilometara.
Neprijateljska vojska ih je iznenadila iskrcavanjem na Dunavu kod Smedereva 9. novembra 1914. Taj napad na prepad je u početku bio sasvim uspešan.
Austrougarska 6. landšturm brigada, čiji je komandant bio general-major August Mrazek, započela je desant oko 2 časa i 30 minuta posle ponoći. Srpska linija odbrane je probijena.
Međutim, major Kaljević je pre juriša obavestio komandanta smederevskog odseka, potpukovnika Svetomira Cvijovića o tome da neprijatelj napreduje. To je kupilo malo vremena za pripremu bataljona koji je upućen da povrati izgubljene položaje.
U pomoć je pristigao i 2. bataljon Vardarskog puka pod komandom majora Jovana Naumovića, koji je bio stacioniran kod Petke, severoistočno od Požarevca. Protivudar je bio uspešan I neprijateljske snage su potisunte.
Prema podacima, tada je zarobljeno između 1800 i 2300 neprijateljskih vojnika, poginulo ih je više stotina. Vest o boju preneta je u brojnim novinama. To je bila pobeda u taktičkom i moralnom smislu. Da je završen drugačijim ishodom, odbrana Beograda bi bila ugrožena. Austrougarskoj bi ujedno bio otvoren put u Moravsku dolinu.
Pa ipak, ni 110 godina kasnije, u Smederevu se taj dan ne obeležava nekim posebnim programom, a takođe još uvek nema ni najmanjeg spomen obeležja posvećenog tom danu.
FOTO: Muzej u Smederevu
2 comments
Evo još jedne lepe priče o velikom, hrabrom i salobodrskom narodu – Srbima! Ovih danaK, u čast Dana Primirja nakon Velikog rata, odn. Prvog svetskog rata, bilo je dosta priče i na TV i u novinama. Pod „komandom“ Komunističke partije Jugoslavije i Srbije, ranije se nije baš smelo puno i otvoreno pisati o pobedama i uspesima srpske vojske. Ono što je najčešće i najviše opisivano, bile su Kolubarska i Cerska bitka, koje su samo po značaju, bile nešto veče – ali nisu bile prve.
PRVA POBEDA srpske vojske protiv Austije u Prvom svetskom ratu, ostvarena je u Smederevskom ataru! Pukovnik JNA Šterić Slavoljub je, na osnovu svedoćenja preživelih, rodbine i prikupljenih dokumenata, napisao fantastićnu knjigu „Mitrovdanska bitka“, ali je kod nekih izdavača poznata i kao „Smedereski boj!“ Svedoćio sam tom pisnju!
Sramota je za grad da se jos niko nije setio da pocne da obelezava ovaj dogadjaj. Ali je vazno da se unistava sve sto je obelezeno iz drugog svetskog rata. Umesto da se sve to cuva i obelezava.
Sta je sledece ? Da podignemo spomenik Vucicu na fontani ?