Narod koji zaboravi svoju prošlost nema čemu dobrom da se nada u budućnosti. Na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata u kojem je uz ogromne žrtve Srbija stajala na strani istine i pravde, više je nego ikad potrebno da budemo svesni svoje slavne istorije.
Da li smo nje svesni ili ne suvišno je komentarisati i zato u okolnostima ovakvim kakvi jesu, ne obazirući se na njih, svako treba da uradi ono što je do njega u cilju produbljivanja plitkog kolektivnog sećanja na događaje i ljude za koje je prosto rečeno greh zaboraviti ih.
Ovaj tekst posvećen je Smederevskom boju iz 1914. kojim se nacionalna istoriografija nije bavila, koji je zaboravljen od strane Smederevaca i koji takav tretman, zbog svog sudbonosnog značaja, svakako ne zaslužuje…
Drugog dana Mitrovdana 09.novembra 1914. godine odigrala se bitka kod Smedereva u kojoj je za manje od 24 časa srpska vojska do nogu potukla brojniju i bolje naoružanu austrougarsku vojsku. U 03č posle ponoći Austrougari su počeli prelaz preko Dunava na prostoru današnje Stare železare a tadašnjeg rasadnika vinove loze. Položaje kod Smedereva (Godomin, Karađorđevo brdo, Plavinac, Jugovo) pokrivali su vojnici Kombinovanog puka trećeg poziva kojim je komandovao potpukovnik Svetomir Cvijović. Pod okriljem noći i usled nedostatka reflektora kod branitelja, Austrougari su imali početnog uspeha osvojivši važan položaj Molerov šanac.
Pribranost i dobro vođenje odbrane potpukovnika Cvijovića, sprečilo je dalje prodiranje Austrougara. Po mišljenju Cvijovića, bilo je neophodno izvršiti što pre kontranapad i oterati neprijatelja preko Dunava, jer bi svako oklevanje dalo prilike Austrougarskoj da prebaci još brojnije trupe na našu stranu čime bi situacija bila još nepovoljnija. Na licu mesta stigli su i pukovnik Svetomir Matić komandant Braničevskog odreda sa centrom u Požarevcu kao i načelnik štaba Braničevskog odreda potpukovnik Vladimir Belić. Nakon konsultacija Matić, Belić i Cvijović doneli su odluku da se po dolasku pojačanja izvrši protivudar na neprijatelja. Oko podneva iz Požarevca i Beograda stigla su preko potrebna pojačanja .
Duh i polet mladih Vardaraca iz dve čete 2. bataljona Vardarskog puka (regrutovani iz skoro oslobođenih krajeva Južne Srbije – Makedonije) pod komandom majora Jovana Naumovića, tek pristiglih na položaje (pretrčali 32km za 5č od okoline Požarevca do Smedereva) podigao je moral i veru u uspeh naše vojske. Major Naumović, imajući u vidu srčanost i valjanost svojih vojnika smatrao je da će biti dovoljno pola sata da se neprijatelj "sruči u Dunav".
U 15č krenulo se u žestok kontranapad uz pesmu vardaraca "Gde je naša Vojvodina". Iako je srpska vojska bila malobrojnija, odlučan juriš naveo je austrougarske jedinice na paničan beg ka Dunavu. Ostvarena je briljantna pobeda. Neuporedivo veći gubici bili su na strani neprijatelja. Zarobljeno je 18 austrougarskih oficira i 2100 vojnika! Čuvši tu informaciju od potpukovnika Belića vojvoda Putnik ga je zadovoljnim tonom upitao "Jesi li ti to dobro prebrojao?"
Da smo kojim slučajem izgubili bitku, posledice bi bile dalekosežne jer bi odbrana Beograda i Srbije bila ugrožena. Prodor neprijateljskih snaga kod Smedereva nesumnjivo bi uticao i na Kolubarsku bitku.
Današnje Smederevo ne pamti ovaj događaj i retki su oni koji uopšte znaju šta se dogodilo drugog dana Mitrovdana 1914. Ne postoji nikakvo obeležje ili spomenik koji bi čuvali sećanje na veliki podvig branitelja Đurđevog grada. Zahvaljujući naporima istaknutih pojedinaca poput poptpukovnika u penziji Slavoljuba Šterića koji je istraživanjem i analizom arhivske građe priredio dragocenu knjigu "Smederevski boj 1914. godine" objavljenu 2010., ovaj događaj polako izlazi iz tame zaborava.
Do 09. novembra tekuće godine, kada se navršava čitav vek od Smederevskog boja, sasvim je dovoljno vremena da se učini sve u cilju potpune afirmacije ovog istorijskog događaja kojim bi trebalo da se ponose svi u bivšoj prestonici Srbije.
U epohi poremećenih vrednosti, najvažnije je izboriti se da mlade generacije koje tek prolaze kroz sistem obrazovanja dođu do saznanja o naporima i podvizima svojih predaka i da nadahnuti uspomenom na njih svoj stvaralački rad usmere ka istom cilju, očuvanju našeg naroda i naše države u smutnim vremenima koji predstoje.
Dragan Dželetović
* Fotografija komandanta Smederevskog odseka tada potpukovnika a kasnije divizijskog đenerala Svetomira Cvijovića
O ovoj temi pročitajte još i Mitrovdanska pobeda ili Smederevski boj 1914.
Izvor: SDCafe