Marko Somborac je Smederevac. To zna većina, ali ne i svi Smederevci. Ali svi znaju Marka Somborca, grafičkog dizajnera, autora stripova kroz čije su kaiševe za deset godina, koliko se strip objavljuje u dnevnom listu Blic, provučeni svi koji nešto znače u Srbiji.
Karikature koje ismevaju gafove političara, čačkaju srpsku genetiku, duhovito osvetljavaju dnevno-političko – estradne mudrolije, kojima se zatrpava srpski narod, donele su Somborcu popularnost ali i medijsku moć.
Počeo je još u vrtiću „Hajdi“, a prvi rad je objavio dok je išao u obdanište, u čuvenom „Zeki“. Stripove je crtao na domaćim zadacima još u D.D školi. Od tada do sada, sazreo je njegov talenat, duh, stvaralačka snaga i dovoljno zašiljena ošrtica na olovci.
Danas njegove karikature svakog jutra pregledavaju šefovi kabineta, razni pr-ovi, medijski menadžeri i ostali u mašineriji vlasti, nerviraju politiku i estradu, a raduje im se vojska Sombročevih pratilaca i poštovalaca.
Za SDCafe.rs, Smederevac Somborac priča o svom rodnom gradu, počecima karijerije u vrtiću i školi, o popualrnosti i idejama.
SDCafe: Kad kažeš Smederevo, šta pomisliš, čega se setiš, šta te namršti, a šta nasmeje?
– Prvo što mi pada na pamet je ulica od autobuske stanice ka crkvi, svaki put kad sam se vraćao iz Beograda. Ta slika povratka kući mi se prva javlja, te logično i uz to i klasičan osećaj povratka domu… Naravno, ne prođe dugo dok se ne namrštim, jer, što se mene tiče, Smederevo ima neku atmosferu skučenosti. Neko se slaže sa mnom po tom pitanju, neko ne. Nasmeju me uvek sećanja na anegdote i avanture sa mojim društvom iz ,mahom, osnovne škole ’’D.Davidović’’. Da dodam da sam i tu na zadacima crtao stripove, poneki učitelj se toga i seća.
SDCafe: Kako bi Smederevci i Smederevo izgledali u tvom stripu, a kako bi ih ilustrovao rečima?
– Verovatno bi to bio neki splet utisaka koji karakterišu tu teskobu, uz naravno stalne težnje ka Beogradu, pa bi tu bilo i avantura odande, sa studija. Nekad mi je bio utisak to što se stalno srećemo po Beogradskim ulicama, ali to možda svaki došljak tamo misli. Neke karakteristike mi sad ne padaju na pamet, ipak sam predugo van Smedereva.
SDCafe: Kako si uopšte otkrio devetu umetnost?
– Moj otac je bio karikaturista, a sa majčine strane su skupljali Politikine Zabavnike. Dakle, kada sam se dokopao njegovih radova i te kolekcije, i pride su tada bile pune trafike stripova, čudno bi bilo da sam postao išta drugo.
SDCafe: Stripadžija si iz obdaništa? Šta si crtao, ko su bili tvoji junaci.
– To je ono obdanište kod tvrđave, zaboravio sam kako se zove, sem naziva svoje grupe, ’’Pčelice’’ J Moji čuvaju te radove. To su bili Spajdermen, Ratovi zvezda. Prvi rad mi je bio objavljen baš u obdaništu, neki Popaj u čuvenom ’’Zeki’’.
SDCafe: Pokušavao si da crtaš avanturističke i superherojske stripove, sve dok nisi shvatio da najviše voliš da crtaš Šešelja. Zašto baš njega?
– Verovatno zato što je najlakši za pogoditi. E sad, ovi ostali su već malo krupniji zalogaj za crtanje. Ja naravno ne volim najviše da crtam najomraženijeg stanovnika Haga, koliko volim da se bavim karikaturom i humorom. Ipak mi to bolje ide od superheroja.
SD Cafe: Koliko su tvoji junaci inspirativni? Čini se, imaš dosta „mesa“ za strip.
– Tačno, oni pružaju dosta materijala. Ali, sad se ima drugi problem. Treba smisliti nešto luđe od njih. Recimo, scena kad Palma pali olimpijsku baklju, pa to treba ja da crtam- ne, stvarno da se dešava. Izgleda da im je to način da unište humoriste.
SD Cafe: Ko su danas najzahvalniji likovi?
Premijer, naravno. Ili ima neki gaf, ili prvi put u istoriji nesvakidašnji uspeh, a naravno i njegovo iznošenje podataka o nikad boljim rezultatima daje dosta materijala. Bore se ostali, ali teško sa njim mogu da izbore mesta u stripu, recimo još Toma i Vulin. Naravno, Toma kao iskusniji, našao je nedavno pravi način kako da dobije svojih par kaiševa, već ih šeruje golubom pismonošom po fejsu.
SDCafe: Kroz Somborčeve kaiševe prošli su svi koji nešto znače u ovoj državi, a najviše oni koji najviše znače. Jesu se ljutili, komentarisali, zvali, gutali knedle?
– Dosta njih je i zvalo i bunilo se. Tajkuni, šefovi kabineta, ali sva sreća, moja redakcija me nije opterećivaliža time i nije mi prenosila, te sam radio bez pritiska. Kad navratim u redakciju, pa mi prenesu, već prođe voz za neku reakciju.
SDCafe: Hit reči ovih dana je autocenzura i cenzura. Ima li ih u tvom svakodnevnom rečniku?
– Ja još nekako i odolevam, ali situacija je zabrinjavajuća. Potrebno je više rešetanja ovih iznošenja svakavih podataka o uspehu naših vlasti.
SDCafe: Politički dnevni strip ti je doneo popularnost i nagrade, ali i nezvaničnu titulu moćne medijske ličnosti. Kako se osećaš povodom toga?
– Nije da ne prija ali nemam ja vremena da se tu nešto ’’osećam’’. Dobar si koliko i tvoj najnoviji strip, tako da je svaki dan novo ’’ludilo’’.
SDCafe: Imaš vojsku pratilaca na društvenim mrežama. Plašiš li se te mase, kako se nosiš sa odgovornošću?
– Pa, ima i praćenijih od mene, a pravo da vam kažem, to mi je više za komunikaciju i informacije, brušenje humora, tu ne osećam to neko plašenje koje pominjete. Jednostavno, to nije posao i nije obaveza, pa deluje kao nekakav hobi koji je igrom slučaja, oslobođen obaveza, isti kao posao, ali ga ne doživljavam tako.
SDCafe: Dobitnik si i nagrade ‘’Pravi muškarac’’. Šta savetuješ momcima koji stasavaju?
– Momci, pazite se da ne dobijete ovu nagradu! Nije to samo slava i privilegije, brzo će se dosetiti devojke i govoriti ’’Pravi muškarac ne bi dozvolio ovo, ne bi dozvolio ono’’, tako da sam se ja, kao oženjen, napopravljao bojlera i mašina po kući. Šalim se, naravno. Ta nagrada je u sklopu šire akcije o nenasilju, ravnopravnosti i ljudski pravima, i drago mi je da je u mom radu prepoznato nešto od toga. Radi se, naravno, o nekim vrednostima koje su skroz suprotne stereotipu o nekom muškarcu koji dođe kući, traži pivo i izviče sa na ženu. Sad da poručujem nešto tipa – ’’budite dobri i normalni’’ deluje mi kao previše podrazumevajuće. Mada, očigledno je potrebno čim postoji takva akcija. Ne čini ono što ne bi želeo tebi da se čini, briga o potrebama bližnjeg, to mi se čini kao jedini i dovoljni zaključak.
SDCafe: Šta misliš o našem stripu „Kemza“?
– Kemza se čini kao dobro rešenje za maskotu, ali ja kad bih ga radio, ja bih mu uradio simpatičniji dizajn. To naravno ne mora ništa da znači, tj. nije loše da je lepo za oko ali i scenario je važan. Ima dobrih fazona, za koje se nadam da su originalni, ali ima i osrednjih. U svakom slučaju, vidim samo 42 broja, tako da mora tu da se radi i radi…
