Usvojen rebalans: 286 miliona više – šta to menja?

Trinaesto zasedanje počelo je debatom između odbornice Demokratske stranke Dragane Cvetković i predsednika Skupštine Milana Perića, zbog toga što, kako ona tvrdi, ima građana koji nikako ne uspevaju da dobiju odobrenje da prisustvuju sednicama. Iz njegovog odgovora smo zaključili da Poslovnik nije predvideo konkretna ograničenja, ali i da predsedavajući ima „diskreciono pravo“ procene da je pet građana, broj prisutnih koji neće remetiti rad odbornika, a da to mogu da budu samo oni koji se prvi prijave dok je Cvetković ukazala da on time krši princip javnosti rada.

Vladića Đinović načelnik Odeljenja za finansije, obrazlažući prvu tačku dnevnog reda, objasnio je da drugi rebalans budžeta predviđa ukupne prihode i primanja sa prenetim sredstvima iz prethodne godine u iznosu od 6 milijardi i 475 miliona dinara. U istom iznosu planirani su i rashodi.

U programu stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje uvećanje od 6,5 miliona, kod komunalne delatnosti uvećanje od 66,8 miliona, u programu razvoj turizma smanjenje od 900.000, kod poljoprivrede i ruralnog razvoja povećanje od 860.000, u delu zaštite životne sredine povećanje od 10,5 miliona, u oblasti organizacije saobraćaja i saobraćajne infrastrukture uvećanje od 49,8 miliona, dok je za predškolsko vaspitanje uvećanje 29,3. Za program osnovnoškolskog obrazovanja uvećanje je 4,5 miliona, za socijalnu i dečiju zaštitu uvećanje od 9,5 miliona, a za razvoj kulture i informisanja uvećanje od 26,5 miliona. Više će novca biti i za sport – 22,2 miliona, kao i za opšte usluge lokalne samouprave – 25 miliona. Uvećanje za energetsku efikasnost i obnovljive izvore je 35 miliona.

Uvećanje je ukupno oko 290 miliona, od toga za uvećanje zarada je 51 milion na osnovu primene uredbe o koeficijentima zaposlenih u javnom sektoru. Kako bi se nastavilo nesmetano obavljanje određenih komunalnih delatnosti i u resoru javnih preduzeća i tu su određena izdavanja koja se tiču pranja ulica, održavanja javne rasvete, uklanjanje divljih deponija, održavanje atmosferske i meštovite kanalizacije, sportske aktivnosti – subvencije za Halu i sportski Centar, redovno održavanje puteva, saobraćajne signalizacije i autobuskih stajališta kao i za tekuće subvencije za nabavku mazuta. Kod kulture reč je o projektima koje finansira država preko resornog Ministartva, a izdvojio bih izgradnju vodovodne mreže u naselju Mali krivak vrednosti 8,2 miliona, koju grad sufinansira sa Ministarstvom bez portfelja koje obezbeđuje 5,2 miliona, zatim, energetsku sanaciju zgrade škole „Despot Đurađ“ sa Ministarstvom rudarstva i energetike vrednu 42,9 miliona od čega je učešće Grada 15 miliona, a planira se i završetak energetske sanacije vrtića Hajdi. Od tih 290 miliona, oko 80 miliona se obezbeđuje od strane republike, a 800.000 je od strane međunarodnih organizacija odnosno EU. Ostatak pomenute sume se finansira iz prihoda i primanja budžeta grada – kazao je Đinović. Takođe, osvrnuo se i na podatak da je izvršenje budžeta za devet meseci ove godine bilo 4,2 milijarde što je 77%, odnosno, sa prenetim sredstvima 83,24% ukupnog godišnjeg plana.

Iz diskusija koje se usledile, stiče se utisak da građani smatraju da je problem u tome što ti, pomenuti transferi koji su već opredeljeni za konkretne, unapred definisane projekte, nisu ono što bi bio prioritet, te da zbog toga najvažnije probleme mimoilazimo jer ni iz lokalnog budžeta nema izdvajanja u tom smeru.

Nikola Beronja iz odborničke grupe Stranke slobode i pravde je pitao šta je zaista kapitalno urađeno u Smederevu dok u 21. veku i dalje pričamo o vodi za piće i kanalizaciji kao velikim uspesima. Osvrnuo se na problem nadvožnjaka i saobraćajnog kolapsa u nameri da čuje mišljenje i konkretne predloge člana Gradskog veća za saobraćaj ali mu to, kao ni pozivanje člana GV za privredu, nije pošlo za rukom.

Dejan Pirić  i Aca Cvetanović iz „Budimo Smederevo“ kazali su da Smederevo ima veliki budžet, da je dobro što suma u kasi raste, ali da se to nigde ne vidi u ovom gradu i da građani nisu osetili poboljšanje kvaliteta života iako budžet raste. I tek što je Jelena Ugrinić iz SSP-a skrenula pažnju na položaj kulture, predsedavajući je naprasno odredio pauzu od sat vremena zbog konsultacija odborničke grupe SNS.

Nakon pauze, nastavljena je i diskusija. Miloratka Bojović iz Novog DSS-a poručila je da stabilna većina znači preduslov za mega projekte u lokalnim samoupravama, ali da kod nas i to izostaje iako imamo dugogodišnju, stabilnu skupštinsku većinu. Osim osvrta na problem nadvožnjaka, finansiranje „Smederevske jeseni“ sa sve koncertom Jelene Karleuše koji je plaćen, a nije ni održan, pitala je i šta sa mesnim zajednicama jer su poslednji put izbori raspisani 2013.godine. Kada će naredni biti raspisani, da li će neko odgovarati, ko uopšte sedi po našim mesnim zajednicama i koji su zakonski osnovi da ti ljudi tamo sede? – pitala je Bojović. Takođe, skrenula je pažnju i na „omiljenu smederevsku rabotu“ – uklanjanje deponija kazavši da za upravljanje komunalnim otpadom izdvajamo 420 miliona i još 254 dodatna za uklanjanje divljih deponija te da će se od naših para 710 miliona potrošiti na problem koji neće biti rešen – čišenje deponija što čini čak 11% budžeta grada.

Iz odborničke grupe „Misli drugačije“ upućen je predlog kreatorima budžeta za narednu godinu da se opredele sredstva za uređenje porodilišta, besplatne udžbenike za osnovce i povećanje kapaciteta parkirališta.

Gradonačelnica Jasmina Vojinović koja je ujedno i izvršilac budžeta poručila je da budžet ima stalni trend rasta i uvećanja prihoda čime se finansiraju potrebe grada i sugrađana te da je Smederevo dobilo značajan nivo sredstava od Vlade Srbije za kapitalne projekte kojima se rešavaju višedecenijski problemi kao što je sanacija gradskog smetlišta, izrada vakuumske kanalizacione mreže, rekonstrukcija Karađorđeve ulice. Dodajući da je u toku odobravanje još nekih projekata, kazala je da je projekat moravskog vodovoda koji obuhvata 20.000 stanovnika na polovini. I da će sledeće godine sistemom odnošenja smeća biti obuhvaćen deo moravskih sela.

Nakon višesatne rasprave o ovoj tački, ostale su usvojene znatno brže u skladu sa predviđenim dnevnim redom, a za odluku o dodeli novogodišnjih paketića glasali su i odbornici iz redova opozicije.

O ostalim zanimljivim detljima sa zasedanja uskoro detaljnije na našem portalu.