Na zasedanju Skupštine Grada Smedereva održanom juče, jedna od tačaka dnevnog reda bila je odluka o Planu detaljne regulacije za izgradnju novog nadvožnjaka. Izvestilac, Dragan Krstić, načelnik Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, investicije, imovinsko – pravne i komunalne poslove je podsetio na to da je reč o problemu koji u poslednjih godinu i po dana zahteva rešenja.
To je problem unazad više od godinu dana. Znate da smo se konsultovali tada sa Građevinskim fakultetom i dobili izveštaj o stanju konstrukcije. Utvrđeno je da nadvožnjak nema ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu iako je građen pre 47 godina. Građevinski fakultet je tada dao takav izveštaj da smo morali da razmišljamo o izgradnji novog. S tim u vezi, da bi se nešto gradilo, potrebno je da se ima vlasništvo nad zemljištem na kome se objekat nalazi. Mi smo bili u situaciji da ovde nemamo vlasništvo 1/1 u javnoj svojini grada ili republike, pa smo morali da pristupimo izradi odluke, a to je bilo na jednoj od prethodnih Skupština o pristupanju izradi plana detaljne regulacije isključivo u funkciji eksproprijacije zemljišta kako bismo mogli da dođemo do izrade projektno – tehničke dokumentacije i da možemo da uredno dobijemo građevinsku dozvolu i sve ono što dalje sledi. JP Urbanizam se potrudilo da što pre sve to odradi kako bi se ishodovala projektna dokumentacija, dozvole i kako bi krajnji ishod bio izgradnja nadvožnjaka. Nakon godinu dana od tog prvog izveštaja Građevinskog fakulteta, pokušali smo u više navrata da regulišemo saobraćaj, da ne zatvaramo u potpunosti nadvožnjak, pa smo po preporuci stručnjaka stavljali obavezno rastojanje između vozila prilikom prolaska preko mosta, smanjili nosivost na tri i po tone, međutim, sve to nije urodilo plodom. Neophodno je bilo potpuno zatvaranje nadvožnjaka kako bi se zaštitili životi i zdravlje ljudi. Posle prvog izveštaja je rečeno da će se ponovo raditi još jedna ozbiljnija, statička analiza za godinu dana. I mi smo to uradili u martu/aprilu mesecu, gde smo dobili izveštaj da jednostavno most ne može da se rekonstruiše, da je došlo do destabilizacije noseće konstrukcije i da nije u funkciji. Vođeni time, pokrenuo se postupak projektovanja. Nakon donošenja ovog plana, ići će se na proglašavanje javnog interesa od strane Vlade kako bi mogla da se sprovede eksproprijacija zemljišta koje je na oko dva hektara uključujući sam most i zaštitni pojas mosta tako da možemo sve građane koji imaju objekat ili parcel u tom delu, da im se isplati za tu imovinu. Sledeći korak je, dakle, eksproprijacija i da ishodujemo građevinsku dozvolu – kazao je Krstić.
I odbornici opozicije su uglavnom izjavili da zdušno podržavaju izgradnju novog nadvožnjaka jer nam je potreban, ali je razlika u tome što je njih zanimalo isto pitanje koje se već mesecima proteže – čemu je služila rekonstrukcija ograde, stepeništa, rasvete i atmosferske kanalizacije ako se od početka znalo da ćemo morati da rušimo nadvožnjak. Prema rečima Nikole Beronje, šefa odborničke grupe SSP, na ovaj način je bačeno preko 200.000 evra.
Da nam nadvožnjak treba i to hitno, ponovila je i Dragana Cvetković iz DS-a, iznoseći potom kraći „istorijat” i svega što se u poslednjih godinu i po dana dešavalo u vezi sa nadvožnjakom poručujući da je o svemu trebalo više da se razgovara i da je vlast morala više i konkretnije da informiše javnost umesto da se sve svede na tumačenja i nagađanja. Mi ni sada, kako je dodala, još uvek nemamo finansijsku konstrukciju, ideju koliko će to da košta i rok za završetak.
Znalo se da ništa nije realno u tim vašim najavama za privremeno rešenje, ali krili ste da je odabirom firme koja je na tom tenderu za obnovu ograde bila jedini ponuđač, angažovano mikropreduzeće sa sedam zaposlenih registrovano za proizvodnju plastike i stolarije da na truli nadvožnjak postavi ogradu i svetlo. I to nije bilo nikakvo bezbednosno rešenje. Inače, ta firma Alu Planning je sa sestrinskom firmom ITM VP sa kojom deli tendere, ekspresno posle toga dobila ugovor od 42.8 miliona dinara za energetsku sanaciju Ekonomske škole – kazala je Cvetković.
Iz redova odbornika većine potom se oglasio Mirko Škrbić, iznoseći svoj stav i pretpostavku o tome zašto je sve urađeno tako kako je rađeno i zbog čega je obnavljana ograda:
Opravdanost zatvaranja nadvožnjaka je, uz svu cenu koju plaćamo tom odlukom, velika, ne samo iz razloga što je Građevinski fakultet doneo takvu odluku već i zbog toga što se zatvaranjem nadvožnjaka sprečava rizik mnogo veće i ozbiljnije katastrofe od ove koju posmatramo kroz saobraćajnu gužvu. Najčešće postavljeno pitanje od samog početka je opravdanost, kako logička, tako i ekonomska u investiciju u ogradu nadvožnjaka kada smo već znali u kakvom je on stanju. Imajući u vidu da se za razliku od 1978. danas kuća ne pravi od temelja i krova već građevinske dozvole, znamo da je potrebno dosta vremena i skupštinskih odluka uključujući i ovu, za sprovođenje procedura za imovinsko–pravne odnose, a kasnije i za izbor izvođača radova. Svaki taj dan čekanja i rada na rešavanju problema, novi je dan opasnosti od pada te ograde. Još pre nekoliko godina sam upozoravao na stanje ograde, koliko je to trulo i koliko je nebezbedno. Ograda verovatno ne bi ni pala na nadvožnjak koji je zatvoren, pala bi sa nadvožnjaka dole na saobraćajnicu koja nije zatvorena i na objekte u kojima ljudi žive i rade. Ja ne znam detalje o izvođaču radova niti da li je iznos adekvatan ili nije izvedenim radovima. Govorim samo o opravdanosti hitnih radova na sanaciji ograde kako ona ne bi izazvala nesreću većih razmera. Skrenuo bih pažnju da, kada dođemo do raspisivanja tendera, pazimo na određene detalje. Prvo, zbog efikasnosti posla, ne bi bilo dobro da rušenje bude poseban tender u odnosu na izgradnju. U razgovoru sa ljudima te struke sam dobio uveravanje da mnogo toga može da se radi uporedo. Sigurno je bolje da konzorcijum ili izvođač sa kapacitetom za te poslove izvodi sve, da bismo dobili na vremenu. Buduće nadzorne organe pozivam da ozbiljno pristupe radovima i upućujem apel da ne podležu pritiscima ljudi iz rukovodstva grada da se nešto požuruje. Kvalitet mora da bude na prvom mestu, koliko god da je ovo gorući problem. Postojeći nadvožnjak je možda bio adekvatan za potrebe grada tada. Mi danas u Šalinačkoj imamo Industrijsku zonu, velike trgovinske lance, Vatrogasnu jedinicu, bilo bi neophodno da ima veću nosivost nego što je imao prethodni. – kazao je Škrbić. Na to mu je Beronja pak odgovorio da razume potrebu da se spreči urušavanje ograde, ali da je sve to moglo jednostavnije i jeftinije da se reši:
Nije morala da se pravi nova ograda a ponajmanje da se postavljaju semafori, moglo je da se zatvori to paravanima sa obe strane, bilo bi jeftinije. Potrošili ste sredstva građana Smedereva – ponovio je Beronja.
Saša Nešić iz odborničke grupe „Misli drugačije” smatra da treba predvideti neke stvari sada, kada već planiramo novi nadvožnjak jer sve ovo što se dešava, posledice su prethodnih loših ili manje dobrih rešenja. Imamo priliku da nešto novo radimo. Treba obratiti pažnju na više aspekata, nonstop je neka priča oko novca, mislim da je ljudski život najvredniji, neka košta i tri puta više, ali da bude kako treba. Naravno, ne podstičem zloupotrebu sredstava, ali ne treba novac da bude prva stvar već kvalitet. Uži deo grada nam je, generalno, u stanju raspada, zgrade stare preko 70 godina, u nekim civilizovanim društvima se takve ruše i prave nove na adekvatnijim mestima. Ovaj grad je bio projektovan za potrebe 35.000 stanovnika, to smo odavno prebacili, možda bi trebalo gledati u tom pravcu i šta je posledica toga ako radimo nov, šta možemo još u sledećem koraku da doprinesemo za nešto bolje. Važno je i šta će biti ispod, pre i posle nadvožnjaka, da sada sagledamo šta će biti da nam se ne ponovi ova situacija kao sada.
Nebojša Jovanović iz grupe „Budimo Smederevo kojem se nadamo” je kazao da je imao prilike da razgovara sa profesorom Građevinskog fakulteta koji nije bio član komisije za nadvožnjak, ali je upoznat sa situacijom jer je i sam Smederevac. Prema onome što je od njega saznao, bilo je i ranije više upozorenja da nadvožnjak zahteva intervenciju.
Prema onome što sam saznao, 1979. je nadvožnjak napravljen, i to tako što se krenulo u izgradnju pod određenim standardima. U međuvremenu su, u toku izgradnje, standardi promenjeni. Pošto bi to poskupelo troškove izgradnje, odlučeno je da se nastavi izgradnja po standardima koji su već tog trenutka bili prevaziđeni. Tako je i urađeno. Sa pravnog aspekta nije uređeno, ostali su ljudi da žive tu ispod, a ostalo je i zemljište vlasništvo preduzeća „Heroj Srba”. Komisija je izlazila 2001. godine i utvrdila određene nedostatke i naložila da se uklone. Nešto je urađeno po tim zahtevima, nešto nije, znači, polovično, u skladu sa našim mentalitetom. Posle toga je izlazila 2021. godine. Doneli su određene mere i ništa od tih mera nije realizovano. Vek trajanja takvih objekata je od 60 do 80 godina, a mi imamo situaciju da je već posle 20 taj objekat pokazao nedostatke čim je komisija morala da izlazi. Zaštitna ograda je morala da se menja, to za mene nije sporno – kazao je Jovanović i pitao da li se drugi izveštaj Građevinskog fakulteta urađen na osnovu analize stanja iz ove godine može videti javno, kao i da li su parcele koje su vlasništvo Želvoza, u vreme kada je ta firma privatizovana, mogle da pređu u javno vlasništvo umesto što će sada grad morati da im plati za kupovinu zemljišta.
U svakom slučaju, odluka je doneta i sada je na redu eksproprijacija, pribavljanje dozvola, raspisivanje tendera i izbor izvođača, a nemoguće je čak i pretpostaviti kada bi to sve moglo da se završi i koliko bi uopšte takvi radovi mogli da traju.