Posle 111 godina postavljeno prvo obeležje o Smederevskom boju

Bilo je, bar do sada za ovih 111 godina, nebrojeno povoda, prilika i mogućnosti da se na bilo koji način obeleži mesto na kome se, delom, odigrao Mitrovdanski ili Smederevski boj. I ništa se po tom pitanju nije dogodilo.

Želeći da to promene, makar i na najskromniji način, koji im je doduše, kao udruženju jedino i bio dostupan zbog imovinsko – pravnih pitanja i odnosa, smederevski Rotarijanci su odlučili da postave spomen obeležje u vidu info table.

Reč je o mestu na Karađorđevom brdu, tačnije udaljenijem delu Goričke ulice odakle još uvek, baš kao i pre jednog veka, „pogled puca ka Dunavu“.

Akcija koju smo odavno pokrenuli u želji da obeležimo jedno od mesta na kojima se odigravao Smederevski boj na Mitrovdan 1914. godine. Bilo je više pokušaja da tu ideju realizujemo, a eto nas ovde 13. februara, a taj datum je izabran zbog toga što je na ovaj dan, pre 80 godina, preminuo tadašnji major i potonji general Jovan Naumović koji je predvodio Nagoričane, tu mladu vojsku koja je došla iz Petke u okolini Požarevca i uradio ono što je u tom trenutku bilo najvažnije, napravila protivudar i oko 5000 čeških vojnika je potisnuto i vraćeno sa ovih položaja.

Imali su nameru da naprave mostobran, pređu u Srbiju i podele je na dva dela. Sve to se dešava neposredno pred Kolubarsku bitku i to je bio jedan manevar austrijske vojske sa namerom da zavaraju glavni napad, a ako im ujedno uspe, da u tom slučaju podele Srbiju i faktički s leđa priđu našoj vojsci na kolubarskom frontu. U sećanje na tu bitku, postavili smo ovo obeležje kao podsetnik za buduće generacije – kazao je ovom prilikom Slobodan Jovanović iz smederevskog Rotari kluba.  

Kako dodaje, danas, na žalost malo Smederevaca zna o tom boju. Ovaj kraj je urbanizovan, ali mnogi tu pešače i šetaju pa će sigurno poneko i zastati da se upozna sa detaljima koji su opisani na ovoj tabli. Inače, ovo je, posle postavljanja spomenika Dositeju Obradoviću, Aleksandru Deroku i obnovi nadgrobnog spomenika Dimitrija Davidovića, četvrti projekat Rotarija u okviru inicijative „Čuvari sećanja“.

Inače, godišnjice Mitrovdanskog ili Smederevskog boja se ne obeležavaju nikakvim posebnim programima i događajima ali daleko od toga je situacija takva da neznanje i nezainteresovanost današnjih Smederevaca možemo opravdati time da nema dovoljno istorijskih podataka.

Tu su spisi Milana Jovanovića Stojimirovića, knjige Slavoljuba Šterića i još poneki rad istoričara novije generacije poput Miroslava Lazića. Svako iole upućeniji će složiti da takav događaj zaslužuje mnogo razvijeniju kulturu sećanja pa zašto ne reći i to – i konkretne objekte poput spomenika ili bilo kakvih drugih materijalnih obeležja u našem gradu.

Da generacije pamte – Smederevski boj 1914.

Mitrovdan: Još jedna godišnjica Smederevskog boja koju (ne)ćemo obeležiti