Nakon nešto više od mesec dana, okončani su radovi na restauraciji nadgrobnog spomenika Dimitrija Davidovića na Starom groblju u Smederevu. Sredstva je obezbedio Rotari klub Smederevo čiji su se predstavnici danas okupili povodom primopredaje restauriranog spomenika čime je zapravo završen ovaj veoma značajan projekat.
Ovaj spomenik, koji je decenijama neupadljivo stajao u senci crkve Uspenja Presvete Bogorodice, sada se diže obnovljen kao simbol našeg zajedničkog sećanja i brige o baštini. Ovo je prva rekonstrukcija nadgrobnog spomenika nakon njegovog postavljanja.
Ova rekonstrukcija nije samo izraz naše brige za prošlost već i naše posvećenosti očuvanju nasleđa za buduće generacije. Ona nas podseća da su naši koraci utisnuti u temelje koje su postavili hrabri ljudi poput Dimitrija Davidovića koji je bio jedna od značajnijih figura u srpskoj istoriji.
Rotari pokret teži promovisanju visokih etičkih standarda i principa odgovornosti, uključujući poštovanje prema prošlosti i doprinosu pojedinca zajednici. Zbog toga, rekonstrukcija njegovog grobnog mesta može se smatrati kao aktivnost koja odražava te vrednosti.
Kroz učešće u ovakviim projektima, Rotari klub Smederevo pokazuje svoju predanost lokalnoj zajednici, kulturi i istoriji, istovremeno promovišući ideale Rotari pokreta.
Dok se okrećemo ka budućnosti, ne zaboravljamo puteve koje su naši preci prešli. Neka ovaj dan bude podsetnik da je naša obaveza da čuvamo nasleđe, da ga negujemo i da ga prenesemo budućim generacijama, kao što je ono preneseno nama“ – kazao je Vlada Nikolić iz Rotari kluba Smederevo.
Za stručni nadzor nad radovima bio je, kao i u svim slučajevima kada je reč o baštini, dužnost Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu. Anita Marković, istoričar umetnosti i konzervator ovom prilikom je istakla nekoliko značajnih činjenica u vezi sa okolnostima pod kojima je Dimitrije prvobitno sahranjen u našem gradu:
Ovo nije provobitan Davidovićev grob, ova grobnica je izgrađena 1888.godine kada je on prebačen, a po svoj prilici tu pored je ranije bio njegov grob. Tada je u Smederevu bila velika svečanost, okupila je veliki broj ljudi. Tada je izvršen svečani prenos iz prvobitnog, zapuštenog groba u ovu grobnicu koja je rađena prema projektu Aleksandra Bugarskog, arhitekte koji je radio i našu zgradu suda.
Sam prenos tog septembra 1888. godine je bio ispraćen i u štampi, ali je zanimljivo da Srpske novine, čiji je on bio osnivač, nisu čak ni svog izaslanika poslale. Inače, u organizaciji samog prenosa i te svečanosti, jedan od organizatora i učesnika, pored Ujedinjene omladine srpske, u prvom redu profesora smederevske Gimnazije, bio i sam Branislav Nušić.
Tada se Smederevo potrudilo da mu na adekvatan način oda počast s obzirom na to da kada je umro, 1838. godine, po sećanjima, Smederevo je bukvalno bilo poplavljeno i tri čoveka su ga prenela do groblja preko Reduta.
Sem te trojice i sveštenika, više nikog nije bilo, on je bio u nemilosti od strane kneza Miloša. Sa prvobitnog groba jedino je originalna ta spomen ploča koja je rađena po njegovoj želji. Iako je ideja kneza Miloša bila da mu se podigne adekvatan spomenik, njegova porodica to nije želela.
I sada, na današnji dan, mi na adekvatan način odajemo počast Dimitriju Davidoviću, jednoj od istaknutijih ličnosti, piscu prvog srpskog ustava, državniku, ocu srpskog novinarstva, mi se njega sećamo na neki način tako što održavamo mesto njegovog večnog počinka – kazala je Marković.
Kako je ovom prilikom istakao Dušan Đorđević, restaurator iz SZR „Đorđević“ iz Ljiga, koja već od ranije ima iskustva u obnavljanju spomenika kulture, svaka restauracija je priča za sebe i praktično, svaki takav objekat vam, kada počnete obnovu, sam otkriva „kuda i kako dalje“.
To je posebna slagalica koju možete da kompletirate tek kad razgrnete ono što je ispod svima nama vidljive spoljašnjosti.
Vi dobijete smernice projekta, ali kad krenete tek onda nailazite na neke stvari koje niko nije mogao da predvidi. Nalazi se rešenje u hodu uz odobrenje nadzora, u ovom slučaju Regionalnog zavoda.
I radi se kako treba, da se otklone svi nedostaci, da se preduprede kasnije propadanje. Recimo, ispod opsega je bilo verovarno skidan teren, pa je bilo nešto betonirano, bilo je katastrofalno.
Kada sam došao do kamena vidim da je tu još uvek onaj prvobitni. Dogovorili smo se da uradimo onako kako je izgledao originalni deo. Nedostajući kamen sam nabavio, obradio, ugradio, dersovao, tonirao, sve naprsline na opsegu morale su biti sanirane.
Sva slova su produbljena, ploča očišćena, ovaj parspatu je rađen iznova, sa padom, takva je grobnica da ne bi skupljala vodu od kiše, sve je izvedeno na jednu stranu i dole ostavljen kanalčić koji izvodi to kroz dno, a ne vidi se. I to smo rešili.
Kad sam radio ogradu, u dnu je nekih desetak centimetara ukopano, tu je došlo do korozije. To sam otklonio, zaštitio, ispunio veštačkim kamenom koji je vodootporan. Nedostajuće elemente na ogradi sam uradio nove i postavio, sve je učvršćeno. Mislim da bi sledećih pedesetak godina to trebalo da traje. Stvarno smo otklonili sve.
Oko slike je bilo zahtevan posao i tu se mnogo korozije nakupilo. Gore ispod krsta sam pronašao, a bilo je namazano farbom, od bronze izlivenu kugla koja simbolizuje vaseljenu. Očsitio sam je, zaštitio, ispolirao i vratio orginalni izgled kako je bilo, sigurno tada nije bila ofarbana – objašnjava Dušan Đorđević.
Iako smo mi navikli na drugačiji prizor, pre svega zbog toga što su slova na nadgorbnoj ploči bila ispunjena prljavštinom, pa je delovalo da je natpis vidljiviji, to originalno nije bilo baš tako, dodaje Ivan Stojičić, građevinski tehničar – konzervator:
Originalno, slova na ploči nisu bila bojena i mi smo odlučili da se tako uradi. Što se održavanja tiče, hteo bih da dodam da je to potrebno na svake tri ili četiri godine da se pogleda, da se kamen zaštiti jer je direktno izložen spoljnim uslovima da bi se tim održavanjem produžio vek.
Mi inače nismo skloni da kad nešto napravimo, radimo i na održavanju, ne znam zašto. Ali svaki objekat traži održavanje, tekuće, godišnje, petogodišnje. Mi smo nekoliko spomenika u zadnjih 15 godina sanirali, nijedan, a napisali smo i uputstvo za održavanje tih restauriranih spomenika i nijedno se ne poštuje.
Narednbog dana, kako je prvobitno i planirano, biće na mesto vraćena i restaurirana ploča sa natpisom sa mesta gde se nalazila kuća Dimitrija Davidovića, a koju je obnovio mr Zoran Kuzmanović.
Takođe, bilo je reči i o nekim budućim akcijama koje je Rotari voljan da preduzme po pitanju obnove naše kulturne baštine, prvenstveno unutrašnjosti kapele Dine i Ljubice Mančića.
Direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dejan Radovanović ovom prilikom je istakao da čitav prostor Starog groblja predstavlja mesto gde ima prostora za nebrojene aktivnosti po pitanju obnove jer tu počivaju mnogi značajni ljudi, dobrotvori i zadužbinari koji su trenutno potpuno zaboravljeni.