Nebrojeno puta će danas biti izgovoreno ime oca srpskog novinarstva i ustavotvorca, ali će njegov grob u Smederevu i ovog 15. februara posetiti samo retki. Među njima i dugo godina jedini, jeste UNS, čija delegacija je i ovoga puta došla u Smederevo da oda počast Dimitriju Davidoviću.
Olivera Milošević potpredsednica Udruženja novinara Srbije, rekla je da današnje okupljanje ima dve specifičnosti. Prva je ta što se danas navršava 190 godina od donošenja Sretenjskog ustava, najliberalnijeg u ono doba čak i u Evropi, a pisao ga je slobodoumni Dimitrije Davidović. Druga specifičnost, jesu sadašnje okolnosti u Srbiji gde su, posle dva veka, one vrednosti za koje se zalagao Davidović, a tiču se slobode, odgovornosti, pravde, nezavisnog pravosuđa, ponovo upitne.
Zbog toga, mnogi mladi ljudi su primorani danas da širom Srbije brane aktuelni Ustav, da se bore za slobodu, odgovornost, pravdu i da oni danas menjanju društvo po meri Dimitrija Davidovića, menjajući pre svega nas kao građane, oslobađajući nas od straha i neke loše ostavštine, izvlačeći iz nas onu dobrotu koja je negde duboko bila učaurena jer dugo, dugo, nismo imali ni gde ni kome da je pokažemo.
Zahvaljujući toj deci, danas je dobrota ponovo na ceni. Uloga novinara u tim društvenim promenama je izuzetno velika ukoliko želimo odgovorno i profesionalno da se bavimo ovim poslom. To je, čini mi se dobro primetio i Dimitrije Davidović, da je u promenama društvenih okolnosti važna uloga novinara, te je osnovao i prve Novine srpske, a naša uloga je da promovišemo vladavinu prava, ukazujemo na anomalije u društvu i budemo korektivni faktor u javnom interesu. To je ono što mislim da bi i danas bila poruka Dimitrija Davidovića – kazala je Olivera Milošević.
Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a, i ovom prilikom je ponovio poruku da sami novinari pre svega sebi treba da daju poštene odgovore na pitanja o tome šta su i na koji način do sada uradili baveći se ovim poslom i da li su radili u službi istine i javnog interesa ili su služili vlasti i nekim drugim interesima.
Kada se u ovom trenutku setimo čoveka koji je nama novinarima zadao zadatke koji ni 200 godina kasnije mnogi od nas nisu položili moramo nekako da počnemo da se preispitujemo, mi sami, kao predstavnici sedme sile koja više nije ni sedma ni sila.
Vremena su teška, nikada položaj novinara u Srbiji nije bio teži i gori, pogotovo imajući na umu društvene okolnosti u kojima živimo i tu je veliko pitanje kako će ova naša struka proći i opstati. Vi kada danas vidite ovu decu, studente i đake koji skandiraju „Hoćemo pravdu“, oni ne traže pravdu u formalno – pravnom smislu. Oni traže iskonsku pravdu, pravedno društvo u kome će najsposobniji biti na najodgovornijim mestima i odgovarati svako za svoj posao da nam se ne bi desilo da ponovo padne neka nadstrešnica i pogine 15 ljudi.
To je ono što mladi i građani danas traže i to je jedan od zadataka koji je i pred nama novinarima. Moramo to ispratiti na adekvatan način i javnost obavestiti onako kako se stvari zaista dešavaju, a ne kako bi neko želeo da bude – istakao je Ćirić.
Goran Avramović, član Uprave UNS-a i dobitnik nagrade Dimitrije Davidović 2017.godine poručio je da tvorac prvog Ustava nije bio samo svedok istorije, već i njen jako značajan učesnik.
Stvarao ju je i to je činio alatom koji je imao u rukama, činio je perom i imao je viziju moderne Srbije. Te Novine serbske koje je podario srpskom narodu iz carstvujućeg grada Viene su zapravo bile glas u vreme kada je ideja slobode i prosvetiteljstva tek nagoveštavala novo doba koje će se desiti. Njegova reč nije bila smo vest, ona je utcala na narod tog vremena, učila ga, hrabrila, osnaživala da bi kasnije bila uobličena u to što jeste Sretenjski ustav, prvi moderni ustav današnje Srbije u kome su potvrđene ideje demokratičnosti i državotvornosti.
Na žalost, taj Ustav nije dugo trajao ali nam je iz njega ostalo i sve ono što se dešava danas, što okuplja te mlade ljude, a to jesu ideja slobode, pravde i jednakosti pred sistemom i želja i potreba da se za to bori do krajnjih granica, koliko god je potrebno.
Živojin Rakočević predsednik UNS-a, za kraj je poručio da se teško može naći trenutak kada je manje dijaloga u društvu i kada od Drugog svetskog rata pa naovamo, na globalnom nivou, nije bilo više poziva na dijalog a nikada manje dijaloga.
Danas se nalazimo u prokletstvu pluralizma propagandi jer smo izloženi tome, a ne pluralizmu istina. Mi moramo i na tome radimo, da ne budemo udruženje istomišljenika. UNS je udruženje neistomišljenika, ljudi koji su sposobni da razgovaraju među sobom i da bar na tom malom prostoru, širimo ideju slobode i različitosti i drugačijeg odnosa prema svetu – kazao je Rakočević i dodao da, kada bi svega toga bilo više, ni okolnosti ne bi bile ovakve.
