Danas u 12h svečano je otkriven spomenik Aleksandru Deroku. Arhitekti, zaštitaru i čoveku koji je mnogo učinio za Smederevo. Nakon otkrivanja spomenika u 13h održana je premijera dokumentarnog filma o Aleksandru Deroku, kako bi se naši sugrađani informisali o značaju ovog velikog čoveka za naš grad.
Spomenik je postavljen u Đušinoj ulici a izradio ga je naš akademski vajar Zoran Kuzmanović iz Smedereva.
Ko je bio Aleksandar Deroko?
„Mangup oko Kalemegdana“, pilot, arhitekta, akademik, pisac, sportista, istoričar umetnosti. Sve ovo, i još dosta toga bio je Aleksandar Deroko(1894–1988) srpski arhitekta, profesor Arhitektonskog fakulteta Beogradskog univerziteta, autor mnogobrojnih knjiga, član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Bio je hrabar vojnik i zatvorenik, svestran umetnik sa iskustvom graditelja, slikara, arheologa, svedok umetnosti svog vremena. Umeo je da kaže da mu se raznovsrnost životnih interesovanja katkad i svetila jer su ga neki zvali “neozbiljnim” a zapravo je Deroko bio strastveni neumorni maštovati genije.
Poživeo je 94 godine i za sobom je ostavio brojna dela. Svedočanstvo o svom životu, profesor Deroko je ostavio u memoarskim delima „A ondak je jeroplan letijo nad Beogradom“ 1983. i „Mangupluci oko Kalemegdana“ (1987), koja na najneposredniji način oslikavaju njegovu ličnost i Beograd njegove mladosti.
Pre Prvog svetskog rata rata Deroko je bio svestran sportista, a bavio se i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. U rat je sa studija otišao kao jedan od 1.300 kaplara, gde je na Solunskom frontu postao i jedan od prvih srpskih ratnih pilota. Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu Brnu i Beogradu, gde je diplomirao 1926. godine.
Njegov diplomski rad Projekat Hrama Svetog Save je bio osnov za rad koji je podneo iste godine na veliki konkurs za arhitektonsko rešenje crkve, koji je nagrađen prvim otkupom i kasnije ugrađen u projekat koji je radio sa autorom drugonagrađenog rada, arhitektom Bogdanom Nestorovićem. Pprojektovao je crkvu sv. Preobraženja u Sarajevu 1939., Vladičanski konak u Nišu i konak u manastiru Žiča, zgradu Internata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, u Beogradu.
Projektovao je i veći broj nadgrobnih kapela i spomenika na Novom groblju u Beogradu, tridesetih godina 20. veka, kao i brojna spomen obeležja: spomen-turbe Osmana Đikića u Mostaru 1934.; spomen kapela i kosturnica sarajevskim atentatorima na Koševskom groblju u Sarajevu 1939.; spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu. Kao asistent sticao iskustva tokom radova na obnovi Đurđevih stupova, Mileševe, Sopoćana i Studenice. Sam Deroko je ostavio svedočanstvo da je do 1931. zabeležio oko 200 arhitektonskih spomenika koji se jedva drže i preko 100 u ruševinama
Kao stipendista francuske vlade otišao je u Pariz gde se družio sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima.
I Smederevo duguje mnogo Aleksandru Deroku.
Po njegovom projektu građena je Spomen kosturnica sa zvonikom u Smederevu na Starom groblju 1942, nakon petojunske eksplozije nemačke municije u Smederevskoj tvrđavi 1941. Brojne zgrade nastale s na osnovu njegovih arhitektonskih planova, a radio je i na tehničkoj zaštiti nagnutih kula srednjovekovnog Smederevskog grada od 1951.
Komesarijat za obnovu Smedereva je doneo odluku o gradnji jedne opšte grobnice – kosturnice, na groblju, za sve poginule u ovoj katastrofi. Komesarijat je za glavnog arhitektu izabrao Aleksandra Deroka. Arhitekta Deroko je prihvatio ponudu da izradi arhitektonske planove za obnovu
Spomen-kosturnica je projektovana u srpsko- -vizantijskom stilu, zasnovanom na poštovanju nacionalnog srednjovekovnog graditeljstva.
Uporedo sa izgradnjom spomen-kosturnice obnavljalo se i razrušeno Smederevo. Za skoro tri godine obnovljene su i izgrađene sve javne zgrade. Izgrađena su čitava naselja na Carini, Papazovcu, Starom gradu, Senjaku, Kasarni. Arhitektonske planove je izradio arhitekta Aleksandar Deroko i on je novo Smederevo projektovao ,,kao letovalište Beograda koje će se ,,otvoriti“ prema Dunavu i iskoristiti njegovu lepotu“.
3 comments
Bravo za Rotari klub Smederevo! Bravo za vas, za dobar gest i za vašu plemenito delo.
Učinili ste veliku stvar na planu kulture sećanja na znamenitog i značajnog čoveka; da,
postavili ste spomenik čuvenom akdemiku, profesoru i arhitekti Aleksandru Deroku.
To je zahvalnost čoveku, koji je svojim projektima obnovio porušeno Smederevo u 5-tojunskoj eksploziji u Tvrđavi. Ostalo je dosta značajnih objekata, zgrada i kuća, koje je on projektovao i nadzirao u izgradnji!
Pre tri godine ja sam napisao i objavio knjigu „Staro Smederevo na crtežima i u pričama“ u kojoj su prikazani crteži (tuš na hameru) zgrada u kuća u Smederevu, koje je projektovao arhitekta Aleksandar Deroko. Crteže je izradio arhitekta Živadin Milošević Žilic, a ja sam napisao priče (ko je gradio, kada, ko je živeo i šta je danas u njima) za svaku od 109 kuća i zgrada!
Ko mu je bio brat?
Kapetan JV kod Djenerala Draže Jovan Deroko poginuo 42g.od partizanskih bandita.