07.03.2013.

Saša Branežac

5ab468a1e3abfe6b3001dd2c3f5cc9d4

1. Sredinom 70-tih rodjeni ste u Osijeku? Kakva su to vremena bila?
Da, rodio sam se u Osijeku i imao lepo i bezbrižno detinjstvo. Da li zbog toga što sam bio dete ili zbog toga što je tad bilo manje briga, ne znam tačno da kažem.

 
2. Otkud Smederevo?
Odjednom je postalo bitno u mojoj okolini da li je neko Srbin, Hrvat ili nešto treće. Tako smo i mi kao porodica počeli da razmišljamo da promenimo mesto boravka jer smo se osećali nepoželjni u okolini. Opcija je bio grad blizu Beograda sa što većim procentom srpskog stanovnistva. Smederevo sa preko 90% je delovalo kao najbolji izbor.
 
 
3. Kada ste zavoleli fudbal i za koga ste navijali u velikoj SFRJ? Za koga navijate danas?
Fudbal se u moje vreme igrao svuda i stalno, pre škole, posle škole i na treningu. Nije bilo šanse da ga ne zavolim. Navijam za Partizan od malih nogu, a u medjuvremenu se rodila i ljubav prema engleskom  Arsenalu. Tako da su to moje dve fudbalske ljubavi uključujući i Smederevo.
 
 
4. Ko Vam je bio idol ili omiljeni fudbaler?
Odrastao sam u Osijeku uz majstorije Davora Šukera i on mi je bio prvi idol, a odrastanjem sam zavoleo Ronalda Gaucha koga i danas smatram najkompletnijim i najboljim napadačem svih vremena.
 
 
5. Ko je po Vama najbolji fudbaler današnjice?
Smatram da je Cristiano Ronaldo ubedljivo najbolji igrač individualno na svetu i da ne postoje pare koje su prevelike da se daju za njega.
 
 
6. Igrali ste u preko 9 zemalja (ako se ne varamo) i promenili mnogo klubova u svojoj fudbalskoj karijeri.  Možete nam nabrojati gde ste sve igrali?
Od domaćih klubova to su: Smederevo, Obilić, Napredak i Čukarički. Od inostranih to su: Osijek (Hrvatska), Sutjeska Nikčić (Crna Gora), Glasinac Sokolac (BIH), Aiolikos (Grčka), MTK (Madjarska), MPPJ FC, Penang i UPB My Team (Malezija), Deltras (Indonezija) i Al Hamriya (UAE)
 
 
7. U kom klubu Vam je bilo najprijatnije i najlepše za igru?
Igranje u svakom klubu je imalo svoju draž i volim svaki klub u kojem sam igrao. Možda je bilo najlepše u MPPJ FC u Kuala Lumpuru gde smo uspeli od anonimnog kluba da napravimo šampiona 2004. godine.
 
 
8. Najinteresantniji je svakako Vaš boravak u Indoneziji. Recite nam detaljlnije nešto o tome.
Indonezija mi je bila sudjena. Od svih ponuda koje sam imao u tom prelaznom roku ostavio sam je za sam kraj, ali... Zemlja koju je teško zamisliti i opisati, dok se ne doživi ne znate je. Zemlja hrabrih i napaćenih ljudi velikog srca gde ne možete ostati ravnodušni. Naučivši jezik i kulturu postali smo toliko bliski da sam mogao da ostanem i da živim tamo bez problema sa svojom porodicom.
 
 
9. Kakvi su navijači tamo? Šta je za njih fudbal?
Fudbal je u Indoneziji život. Indonezanska liga je jedna od najposećenijih liga na svetu, jednostavno posetu diktira veličina stadiona, jer koliki je stadion, tolika je poseta uglavnom. Ne postoji mesto gde možete da se sakrijete od navijača. Presreću na ulici, traže fotografisanje, autograme itd. Nekada, zbog veličine zemlje je potrebno da promenite tri aviona da bi stigli na gostovanje i dve vremenske zone i kada stignete tamo ljudi znaju ko ste i sve o vama. To je fenomenalno...
 
 
10. Omiljeni pogodak koji ste postigli?
Bez dileme to je gol koji je odlucio pobednika u finalu play-offa za prvaka Malezije u 94. minutu. Poveli smo 1:0 mojim golom i usledio je preokret tako da smo jedva izjednačili u 90’ da bi u poslednjim sekundama lopta sam došla kod mene u prepunom šesnaestercu da je ubacim u gol za 3:2 i šampionsku titulu.
 
 
11. Dajte nam neku anegdotu koje se rado sećate, sa terena, treninga, svlačionice...
Puno klubova, puno anegdota, ali da bi bilo bliže onima koji čitaju pomenuću jednu iz Smedereva. Bilo je to 1998. godine u ekipi koja je gazila sve redom od treće do prve lige kada smo jedan dan u karantinu na Bikovcu šetali posle ručka i iz dosade gurali kljuceve automobila iz jednog u drugi auto, kada je ključ Saše Kocića otvorio auto Gorana Vučića kao da je orignalan kluc?! Poklušali smo i ostale Golfove da otvorimo i utvrdili da se i auto trenera Dragana Djordjevića otvara na isti ključ. Nije nam to bilo dovoljno i pokušali smo da ga upalimo sto je takodje pošlo za rukom. Tu je pocela igra bez granica. Sledećih mesec dana je Dragan Djordjević nalazio svakog dana auto na drugom mestu gde ga je parkirao. Ako je parkirao sa jedne strane parkinga, auto je posle treninga nalazio na drugoj strani. Dugo je trajala šala, bez da je neko oda, dok jednog dana sam nije otkrio ko stoji iza svega na delu. Tada smo sve priznali i on je, naravno, prihvatio šalu.
 
 
 
12. Da li mislite da ste negde u životu napravili grešku u karijeri? Da li se kajete zbog nečega što je bilo ili nije a moglo je biti?
Kajem se što nisam poskočio kada sam video da mi igrač Hajduka uklizava brutalno da mi slomi nogu, što je i učinio zbog moje „hrabrosti“. Tim lomom noge sam izgubio status mladog reprezentativca i verovatno mnogo bolju i veću karijeru. Posle 8 meseci sam morao sve iz početka, od nule samo sa više godina i manje mogućnosti. Tu nisam mogao da utičem mnogo, ali za drugu situaciju sam kriv samo JA. Imao sam trogodišnji ugovor sa MTK iz Budimpešte sa kojim sam prokockao 11 bodova prednosti na polusezoni i nisam bio šampion. Usledio je poziv Smedereva da se vratim jer se igra kup UEFA i stadion je dobio stolice. Sve je bilo prelepo tako da smanjivanje ugovora na pola mi nije teško palo, samo da igram za moje Smederevo. Ali dolaskom u klub sam shvatio koliko sam pogrešio i u kakvo grotlo lopovluka i korupcije sam upao. Jovica Škoro i njegov mentor gdin. Bata Djoković koji je bio čovek iz senke koji je vedrio i oblačio klubom za svoje interese, su pokušali da mi objasne da ugovor koji sam potpisao nije ceo moj nego da je jedan dobar deo njihov. Na moju opasku da je on već duplo manji od onoga kojeg sam se odrekao i da je on lično dolazio u Budimpeštu da razgovara o mom povratku, on je samo rekao da nemam mnogo boljeg izbora nego da to prihvatim. Da sam bio negde dalje, možda bih i prihvatio, ali u mom gradu i mom klubu, jednostavno nisam mogao. Na stranu moje igre na pripremama i ubedljivo najviše datih golova, ništa nije moglo da promeni moju situaciju. Čak ni gol u Ivanjici u 94’ koji je na kraju doneo i bodove spasa Smederevu te sezone u ukupnom zbiru i šefu Škori sačuvao posao. Ušao je šef u svlačionicu u kojoj je vladala euforija zbog gola u poslednjim sekundama utakmice za 0:1, povikao je bravo momci i krenuo da grli sve igrace pojedinačno, kada je došao do mene i video dobro da sam to ja, samo je produžio dalje da zagrlio i poljubio sve do jednog igraca u svalčionici, naravno sem mene. Jednostavno nije nista moglo da se promeni i opet sam morao da krenem od nule. Zbog te odluke se najviše kajem i smatram je najvećom greškom u karijeri.
 
 
 
13. Završili ste svoju fudbalsku igračku karijeru, planirate li da ostanete u sferi fudbala i dalje?
Bavim se privatnim poslom van fudbala i od njega živim, ali ne mogu bez fudbala. Ostaću u fudbalu kao agent za igrače. Trenutno spremam ispit za FIFA licencu za agente za igrače. Imam mnogo prijatelja širom sveta i mogu da pomognem pravim momcima i igračima da se afirmišu kod nas i u inostranstvu. Akcenat će naravno biti na fudbalerima iz Smedereva i okoline. Tako već Igor Miović, bivši štoper Smedereva, sa velikim uspehom igra u Hong Kongu i Ivan Jakovljević takodje dete Smedereva, pomalo zaboravljeno, igra sa uspehom u Albaniji. Smem slobodno da izjavim da ćemo imati nekoliko Smederevskih fudbalera u najboljim klubovima Srbije i Evrope u narednih godinu – dve dana.
 
 
14. Kako se Vama čini trenutna situacija na fudbalskoj sceni Srbije?
Naša liga je jedna od najslabije plaćenih liga u Evropi i nije čudo zašto igrači idu u bilo koju zemlju van Srbije, gde god da ih pozovu. Iako je tako slabo plaćena, smatram da igrač koji prodje staž od 2-3 sezone u našoj Super ligi je spreman da igra u većini evropskih liga. Nije realno da ćemo uhvatiti priključak naših najboljih klubova za Evropom i da ćemo gledati naše klubove u Ligi Šampiona, ali je realno da ce se pojavljivati neki novi klinci koji će nositi dresove najvećih klubova Evrope.
 
 
15. Šta mislite o velikom sunovratu našeg FK Smedereva? Ima li nade?
Za FK Smederevo je ostalo jako malo nade, ako je još uvek uopšte ima. Klub je vodjen jako loše kada je sve spolja izgledalo super i beležili se odlični rezultati koji su i bili nabolji paravan za sve što se dešavalo. Sve je plaćano nekoliko puta više nego što realno košta i svi su živeli u klubu ne da nešto naprave nego da nešto zarade. Zapostavljena je sopstvena fudbalska škola, a i njeni proizvodi su postali igrači u nekim drugim sredinama, a ne u Smederevu, dok je gomila dece jednostavno rečeno upropašćena. Tako imamo braću Sikimić koji su napravili fudbalske karijere u drugim klubovima, a ne u Smederevu. Smederevo nikada nije bilo zainteresovano za igrače iz Smedereva i okoline, tako danas imamo situaciju da neki upoznaju Luku i Mitrovića kao igrače Partizana i ne znajući da su to momci koji žive u Smederevu i okolini i koji su morali da ostave trag prvo u Smederevu pa tek onda da idu dalje. Iz svih tih razloga danas imamo situaciju u kojoj se nalazi klub. Nažalost, smatram da novac, koji jeste glavni problem, čak i da se pojavi, neće rešiti problem. Problem je mnogo veći nego što izgleda. Zbog tih starih grešaka koje su pravljene duži niz godina klub je u takvoj situaciji. Bojim se da je sunovrat FK Smederevo tek počeo i da ce se završiti stabilizovanjem tek u nekoj nižoj ligi. Ima li nade? UVEK ima nade i nadam se da će se naći neki jak gradski autoritet i skupiti grupu fudbalskih entuzijasta iz našeg grada i krenuti iz početka i praviti klub koji će Smederevci voleti i živeti za njega. To se može prevashodno postići transparentnim vodjenjem kluba i oslanjanjem na igrače iz Smedereva i okoline čije karijere mogu da obezbede egzistenciju, kako njima tako i klubu, naravno uz pomoć grada jer FK Smederevo mora da bude klub Smederevaca.
 
 
16. Kako Vam izgleda trenutno stanje i situacija u našem gradu?
Eh... Najteže pitanje. Kao večiti optimista teško mi je da vidim neke pozitivne stvari u poslednje vreme. Sve je manje nasmejanih ljudi na ulici što govori o ozbiljnosti situacije. Sigurno da Smederevo trenutno nije najbolje mesto za život, ali treba verovati u bolje dane. Kragujevac je nekad bio simbol lošeg grada u Srbiji, a danas je treći grad po kvalitetu življenja u našoj zemlji. Možda se tako nešto desi i nama, treba verovati.
 
 
17. Šta bi trebalo promeniti da bude bolje?
Teško da sam ja taj koji može bilo šta reći da je pametno da se promeni da bi život bio bolji. Meni lično je najžalije što danas ne postoji Godomin i da danas imamo vino Smederevku iz skoro svake vinarije iz Srbije i okolnih zemalja, samo je nemamo tamo odakle joj ime potiče, a to je Smederevo.
 
 
18. Svi znaju da ste veliki fan Arsenala? Da li i dalje idete na utakmice? Otkud tolika ljubav ka topdžijama?
Da, ljubav se rodila pre više od deset godina, kada je novac u engleskom fudbalu bivao sve veći i prateći tu ligu zavoleo sam klub koji se takmiči rame uz rame sa klubovima koji troše ogromne svote, dok se Arsenal oslanja na igrače iz svoje škole i neka jeftina pojačanja, a da pritom igra atraktivan i napadački fudbal za gol više od protivnika. Godišnje odem u proseku na dve utakmice. Jednu obavezno u London, a jednu na neko gostovanje u ligi šampiona. Zahvaljujući low cost avio kompanijama i udruženju navijača Arsenala iz Srbije to moje uživanje ne košta mnogo.
 
 
 
19. Znamo da ste redovni SDCafedzija i da svakodnevno pratite naš portal SDCafe.rs. Slali ste nam slike i dok ste boravili  u Indoneziji. Šta mislite o našem portalu?
SD  Cafe pratim skoro od samog osnivanja i bio mi je najbliži prijatelj dok sam igrao fudbal u dalekoj Aziji. Bio sam informisan o svemu što me je zanimalo u vezi dešavanja u našem gradu. Kako vreme odmiče SD Cafe je sve bolji, otvoren, iskren, bez favorizovanja bilo koga ili bilo čega. Baš kao što i slogan kaže „kafana otvorenog uma“. Želim Vam da to ostanete u budućnosti, da nastavite da rastete i da budete pravi prijatelj svakom Smederevcu gde god da se nalazi.
 
intervju: SDCafe.rs
foto: privatna arhiva
 
 
 

Komentari

Još uvek ne postoje komentari za ovaj intervju.

Dodaj komentar
15327361 1173963879346576 4632987849715223284 n
21.08.2018.
Tamara Gavrilović fotografkinja iz Smedereva govori za SDCafe.rs   SDCafe: Otkud baš fotografija? - Fotografija je došla sa željom da zabeležim ono što je mene ostavlj...
684263c596297c07f2a14d9b59fa07c6
12.10.2015.
Momčilo Mošo Odalović rođen je 1. aprila 1947. godine u Starom Grackom kod Lipljana (Kosovo). Osnovnu školu učio u zavičaju, gimnaziju u Kosovskoj Mitrovici, studirao srpskohrvatski jezi...
Marko somborac sdcafe
23.03.2015.
Marko Somborac je Smederevac. To zna većina, ali ne i svi Smederevci. Ali svi znaju Marka Somborca,  grafičkog dizajnera, autora stripova kroz čije su kaiševe za deset godina, koliko se st...
F3111e89bba57adbcb38daf771c178f6
19.12.2014.
Čovek koga svi premijeri i predsednici prvo pozovu kada Srbiju zadesi prirodna katastrofa, zemljotres, poplave, klizišta, požari. Čovek koji je više vremena provоdi u vodi, snegu i ...
37f8b0cf98f8de9cff70c10eb2f73462
26.11.2014.
Lazar Džamić, marketinški i digitalni autoritet, svojim Smederevcima poznat po nadimku Džama, počeo je svoj poslovno-životni aranžman u novinarstvu, kao novinar, urednik i direktor Radio Smeder...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
5854a05186def9e390b751f8ef24eb28
Poslao: Creativo_Photo.Fun Pošalji fotografiju
Anketa
Da li biste napustili Smederevo ukoliko se ukaža takva prilika?
Ne, nikako.
Da, napustio/la bih Smederevo ali ne i Srbiju.
Da, napustio/la bih Srbiju.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 1836
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300