Home Zanimljivosti Zašto žudimo za određenom hranom?

Zašto žudimo za određenom hranom?

redakcija

Ako ovog trenutka poželite da pojedete čokoladu, kolač ili sladoled, ne treba da vas muči griža savesti. Za sve postoji neki razlog, pa i za vašu žudnju za određenom vrstom hrane.

 

Vaš partner će najverovatnije jesti bilo šta što stavite pred njega, ali ukoliko može da bira, opredeliće se za hranu potpuno drugačiju od vaše. Istraživanja su pokazala da žene prirodno naginju ka ugljenim hidratima i šećeru, dok muškarci više vole meso, odnosno obroke zasnovane na proteinima, masnoći i soli. 

Kada ih pitate za omiljenu hranu, žene će izabrati čokoladu, keks, sladoled, a muškarci meso i testenine. Proteini iz posnog mesa stvaraju osećaj sitosti, dok slatkiši uglavnom dovode do naglog porasta, a zatim i pada nivoa šećera u krvi, odnosno energije, što će brzo izazvati glad. 

Žene vole šećer zato što on na njih deluje poput ženskog hormona estrogena. Njihova žudnja je zato veća u pubertetu, intenzivnija pred mesečni ciklus i u trudnoći, a opada posle menopauze kada nivo estrogena opadne. Međutim, muška žudnja za hranom nije uslovljena hormonima, već fiziološkim razlozima. 

Muški organizam ima više testosterona, manje masnih ćelija i oko 19 kg više mišićne mase, nego ženski. Još u pubertetu muškarci počinju da jedu više proteina, jer su njihovom telu oni potrebni za izgradnju, oblikovanje i obnavljanje mišića. Želja za određenom vrstom hrane nije posledica slabe volje, već može biti genetski uslovljena. 

Nekim osobama nedostaje određeni receptor, što znači da nema veze koliko su omiljene hrane pojeli, jer njihov mozak nije zabeležio da je već dosta uneto. Ukoliko je vaša žudnja za hranom usmerena na sasvim određenu namirnicu, ili neku čudnu kombinaciju, razloge za to potražite u vašoj majci. Prema nekim mišljenjima, beba o ukusima počinje da uči još pre rođenja, već od trećeg meseca trudnoće. 

Ukusi hrane koju majka jede do novorođenčeta se prenose posredstvom mleka. Ukoliko je u periodu dojenja beba upoznala različite ukuse, to će pomoći da ih kasnije prihvati u ishrani. Znači, ukusi sa kojima ste se sreli još kao odojče mogu uticati na vaš izbor hrane u kasnijem periodu života. Zato se može dogoditi da bebe koje nisu sisale kasnije u životu ne jedu raznovrsnu hranu. 

One su, jednostavno, propustile prvobitnu šansu da se upoznaju s najrazličitijim ukusima. Kada vam se približi mesečni ciklus, otkrićete da jedete više i da je taj „višak“ sačinjen uglavnom od ugljenih hidrata i masnoća. Stručnjaci smatraju da hormoni estrogen i progesteron značajno utiču na naše ponašanje u ishrani. Estrogen smanjuje potrebu za unošenjem kalorija, a progesteron povećava. Pred menstruaciju nivo progesterona je visok, i prirodno, jedete više. Koliko? Naučnici kažu – 25 odsto više.

Kod žena koje iznenada počnu da žude za voćem ili uobičajenu jutarnju kafu zamene čajem to može biti znak da su trudne. Izbor hrane kod žena koje su u drugom stanju menja se u prvim mesecima trudnoće. 

Kada počnete da jedete više skroba, testenina ili zaslađene hrane nego obično, verovatno ste umorni, neraspoloženi, pod stresom ili imate PMS. Opada nivo serotonina, hormona sreće, u mozgu, a vaš organizam preko ugljenih hidrata pokušava da ga nadoknadi. Jedite integralnu testeninu, slatki krompir i bundevu, hranu koja se sporije vari obezbeđujući organizmu više energije koja duže traje. Brzo rešenje je i 15 minuta lagane šetnje. Fizički umor zbog neispavanosti takođe može povećati želju za slatkim. Neki znaju da pomešaju želju za vodom sa osećajem gladi. Osetite li bilo koji oblik želje za hranom, uvek je najbolje prvo popiti čašu vode, pričekati 10 minuta i videti da li je vaša želja nestala sama od sebe. Možda je lek za vašu neutoljivu želju za slatkim nešto više sna ili voda. 

Ljuta paprika, beli luk, začinjene kobasice, obično se nalaze na stolu umornih i pomalo letargičnih osoba kojima nedostaje cink. Jedite češće a manje, voće s košticama, kikiriki, semenke ili krekere od pirinča. 

S padom vašeg raspoloženja raste vaša želja za čipsom i drugom zasoljenom hranom. Ako želite da se oslobodite te navike, treba da smanjite dnevnu količinu unete soli, jer što manje soli unosite, telo će je manje i tražiti. Jedite namirnice koje sadrže dosta vitamina C, kao što su paprika, brokoli, prokelj, zeleno lisnato povrće, limun, kao i one koje su bogate kalijumom, poput paradajza, krompira, pasulja, crvenog luka, brokolija, banana. 

Ako pijete kafu kada ste umorni ili pod stresom, tako samo pogoršavate stanje. Osećaj umora najčešće ukazuje na to da ste dehidrirali pa će vam čaša vode biti od mnogo veće koristi. Ako osećate intenzivnu želju za ledom, to može biti znak nedostatka gvožđa. 

Na želju za određenom vrstom hrane mogu uticati i spoljašnji faktori, reklama, miris, na primer, sveže pečenog peciva, tekstovi o određenoj hrani, snaga sugestije i prezentacija hrane u pozitivnom svetlu može da probudi želju. Međutim, želja za hranom može da bude i posledica emocionalnog stanja, a učestaliji okidači su stres, navike iz detinjstva, sreća, ali i osećaj krivice i stida. 

Ako posežete za određenom vrstom hrane čim osetite nagoveštaj stresa, navikavate se da jedete ovu hranu čim dođe do stresa. Ovakva vrsta želje može se javiti i 24 sata posle stresne situacije. Roditelji su vam, još odmalena, davali određenu vrstu namirnica kada ste bili bolesni, povređeni ili uznemireni. Zato želja za određenom hranom koja vas teši može biti posledica ovog iskustva. Kada je reč o emocionalnom prejedanju, neka hrana može biti svojevrsna nagrada u trenucima sreće. Ako vam je propala još jedna dijeta, možete osetiti veću želju za određenim "zabranjenim" namirnicama kojih ste se odricali. 

Izvor: Večernje novosti

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!