Ako je sudeći po ranije objavljivanim publikacijama istraživača istorije smederevskog kraja, Suvodol se prvo zvao Bitinac. Pod tim nazivom za mesto ima podataka i u aračkim spiskovima od pre nešto više od 200 godina, koji su kod nas najčešće jedini pisani trag o prošlosti naselja i stanovništvu.
To selo, bežeći pred Turcima, formirale su porodice iz Kolara koje su izbegle posle propasti Prvog srpskog ustanka. Ovde su našli dobro skrovište, mesto je bilo pusto i šumovito i tu su, čekajući da se prilike promene, krčili drveće i podizali kuće pokrivene slamom.
U selu su 1818. bile 24 kuće. Sto tri godine kasnije, Suvodol je imao 160 kuća sa 964 stanovnika. Prošlogodišnji popisom zabeleženo je da sada ima 690 žitelja.
Suvodol je voćarski kraj, breskva i jabuka su najzastupljenije. Meštani uglavnom imaju hladnjače, ranije je bio izvoz za Rusiju ali sada je sve teže. U selu nema otkupnog centra što bi možda malo poboljšalo situaciju. Mladi ostaju u selu, ali svako traži neki drugi posao jer od poljoprivrede samo ne može da se živi. Šteta je, zemljište stoji ili ga rade stariji.
Ovde ima oko 200 domaćinstava i 800 žitelja. Imamo četvorogodišnju školu, pohađa je oko 30 đaka, a tu je i 20-oro dece iz vrtića. Jedino smo selo koje nema terene za male sportove, a najviše dece imamo u odnosu na celokupno stanovništvo – kaže Dejan Ilić, predsednik Saveta MZ Suvodol.
Postoji lovačka sekcija sa 25 članova i fudbalski klub. To su jedine aktivne organizacije. KUD “Ljiljana Pavić” je nekada postojao, uspešno je radio, ali sada je ugašen, a deca koja se bave folklorom su prešla u Kolare.
Takođe, ranije su bile i neke seoske manifestacije, sada ih nema više. Dom kulture imamo, veliki je, može da posluži ali nema dešavanja, deca nemaju gde da izađu – dodaje Ilić.
U Suvodolu nema ni ambulante, problema ima i po pitanju kvaliteta vode koja se smatra pijaćom, ali nije za upotrebu pa meštani kupuju vodu za piće, a i putevi su u lošem stanju. Generalno, imaju utisak kao da lokalna samouprava nije zaninteresovana za njihovo selo.
Ljudi su dobri, to je najvažnije. Ostajemo ovde u nadi da će nešto da se promeni, sredi. Imamo mnogo dece, ali im treba omogućiti bar osnovno, sada je velika razlika između dece sa sela i uslova koje imaju deca u gradu – poručuje Dejan Ilić.
Ključno mesto koje spaja prošlost i sadašnjost je spomen česma, podignuta na izvorištu u sećanje na vojnike stradale u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Izgrađena je 1927. godine.
Dugo je bila zapuštena, da bi je pre deset godina obnovili članovi Udruženja mladih domaćina koji se od tada redovno staraju o ovom mestu i održavaju ga.
Priča o tome kako je udruženje nastalo, povezana je sa hramom Svetog Proroka Jeremije u Vrbovcu koji je ujedno i crkva za meštane Suvodola. Paroh vrbovački je 2009. godine osnovao Svetosavsku misionarsku zajednicu.
Vernici iz Suvodola, gde živi mnogo mladih, aktivnih ljudi, uzornih domaćina, odlučili su da te iste vrednosti, u svom najbližem okruženju neguju kroz osnivanje svog udruženja.
Godine 2013. osniva se Društvo mladih domaćina sa ciljem očuvanja porodičnih, tradicionalnih vrednosti, a po uzoru na svetosvaske, nemanjićke i tradicije kosovskog zaveta. I to se primilo jako lepo. Mnogo omladine se tu organizovalo, počelo je uređenje sela.
Ima mnogo toga što treba ispuniti, kao što je održavanje mesta od kulturno istorijskog značaja, ta spomen česma, pa groblja, objekti koje su naši preci izgradili, pa preko negovanja folklora i drugih aktivnosti koje bude nacionalnu svest.
Društvo mladih domaćina ima neprekidnu težnju da se meštani aktiviraju. Sporo to ide, a nismo nailazili na neku veću podršku da se organizuju neke manifestacije. Ipak, mnogo toga može da se uradi da se probudi srpsko selo.
Mi funkcionišemo 10 godina, međusobno se družimo, pomažemo, posećujemo, ako neko ima problem trudimo se da to zajedno rešimo.
Spomen česma je važna, za nas to je jedinstvena građevina, nastala u periodu kada je već na pragu bila svetska ekonomska kriza. Srbija se oporavljala od posledica Prvog svetskog rata.
Kao narod u selu u kojoj nije bilo kuće da nije dala bar jednog člana porodice u ratu, njima u slavu i čast potomci su podigli česmu.
Mi odražavamo taj prostor. Nama su danas, ti preci potrebniji nego mi njima, oni su svoje delo učinili i spasili se pred Gospodom. Nama treba to delo besmrtnih naših predaka danas i da bi to živelo, potrebno je da neprekidno radimo.
Zaborav je naš najveći problem, naša bolna tačka i da bi nešto menjali pre svega moramo da pođemo od sebe, jer smo mi most između naših predaka i potomaka – kaže Aleksandar Stošić, koji je pre deset godina, kada je obnovljena česma bio predsednik Saveta mesne zajednice Suvodol.
Sebe opisuje kao čoveka koji se trudi da živi po uzoru na naše pretke i da tako nastoji da vaspitava svoju decu, a iz braka sa suprugom Sandrom, ima ih petoro: Aleksu, Borisa, Jovana, Nataliju i Gavrilu.
Svako je, kako kaže, posebno na svoj način. I svakom je potrebna pažnja i podrška, što danas roditelji često uskraćuju svojoj deci jureći za stvarima koje nam se samo čine najvažnijim, a zapravo to uopšte nisu.
Odnos prema porodici, to je temlj koji ne sme da obraste u korov, na njemu mora da se zida, ali ko će da zida ako mi to ne uradimo? Ja sam mašinski inženjer, imam posao, ali bavim se i poljoprivredom, volim život na selu, ispunjava me, seća me na suštinu života, naši su preci živeli u skladu sa prirodom, u zajednici.
Moguće je sve što nije dobro promeniti, zato sam i pošao od sebe. Ima još ljudi koji se bore na isti način. Verujem da je moguće preporoditi prvo svoju porodicu, pa zatim i okruženje – poručuje Stošić.
Inače, Aleksandar je takođe i guslar. Taj instrument, bio je, kako podseća, “živa knjiga” kroz našu istoriju, uz pomoć gusala prenosila se tradicija i očuvao nacionalni identitet. Gusle je uz blagoslov da nauči da ih svira, dobio od sveštenika Dušana iz crkve vrbovačke. Prva pesma koju je naučio bila je “Smrt majke Jugovića”, a među najdražima mu je ona koja opisuje bitku na Čegru i herojski čin Stevana Sinđelića.
Pored Udruženja domaćina, aktivan u Suvodolu je fudbalski klub. Predrag Živanović, sekretar je FK Crvena Zvezda iz Suvodola već 45 godina. Menjali su se predsednici, ali je sekretar ostajao trudeći se da klub prevaziđe raznorazne izazove.
Klub je osnovan 1936. godine, imao je samo jedan prekid 2012/2013. kada je mirovao godinu dana. U to vreme se klub takmičio u Podunavskoj zoni, a oni koji su ga vodili, odlučili su da ga ugase. Uspeo sam da ga u sezoni 2013/2014 ponovo pokrenem.
To je bio veoma težak period, sam sam to sve radio, sve do momenta kada se Dejan Ilić kao predsednik mesne zajednice, sa članovima Saveta nije uključio da pomogne.
Ima dosta mladih, priraštaj je u Suvodolu za poštovanje, za razliku od drugih sredina, pa imamo veliki broj dece koji se bave sportom. Idu u školu fudbala. Evo, već smo nekoliko godina u Okružnoj ligi sa zapaženim rezultatima, trenutno smo na sredini tabele.
Međutim, nastao je trend u selu da prvotimci ne žele da igraju bez para. Odlaze u Braničevski okrug gde su mnogo veća primanja. Mi imamo i mlađe selekcije.
Omaldinsku pretežno čine deca iz Suvodola i nekoliko njih iz Binovca, Kolara, Lunjevca i Drugovca koji nas pomažu, a imamo i ekipu petorice iz Dubone. Znamo šta se dogodilo u tom selu. Ta deca su igrala fudbal kod mene, jedan je teško povređen, zahvalio bih im se ovom prilikom jer dali doprinos radu našeg kluba – kaže Živanović.
Fudbal je najzačajniji za društveni život u ovom selu jer je to praktično jedini sadržaj koji im je na raspolaganju. Zato ovde fubal igraju svi, a dva sata tokom utakmica vikendom su prilika da se okupe, zabave, porazgovaraju, druže.
Od značajnijih Suvodolaca, Živanović ovom prilikom ističe Đorđa Stevanovića, pilota u Drugom svetskom ratu čija je porodična kuća i dalje u selu i po kome će biti nazvana školica fudbala koja je u planu, kao i Živorada Đorđevića, nekadašnjeg direktora lista “Komunist” u Beogradu.
Pogledajte video o Suvodolu:
* Projekat Naše selo-naši ljudi je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva.
Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne izražavaju stavove sufinansijera.
