Smatra se da je Landol zasnovan za vreme Turaka koji su i živeli na ovom prostoru, ali neki nalazi ukazuju na to da je ovde i pre toga bilo naselje. Prvobitno, selo se nije nalazilo na današnjoj lokaciji, a po svoj prilici premešteno je pred kraj 18. veka.
Interesantno je da se pod tim nazivom, prvi put u pisanom dokumentu pominje u Smederevskom defteru – popisu stanovništva iz 1560. godine. Tada je bilo 35 kuća, od čega muslimanskih 27, a osam hrišćanskih. Takođe, Landol se pominje i u kontekstu obaveza koje je selo imalo – da hrane poštanske konje.
U blizini današnjeg naselja, pronađen je arheološki materijal iz srednjeg veka – novac Kneza Lazara i despota Stefana, kao i mnogo novca iz vremena Đurđa Brankovića, zatim nakit iz perioda od 12. do 15. veka, naušnice, privesci, dugmad, kukice za opanke, poljoprivredne alatke.
Predanje govori, a naziv imena sela potvrđuje, da je na ovom prostoru nekada bilo lanište i duvanište kolarskih Turaka, ali je pretpostavka da se ovde lan uzgajao i pre toga.
Pre jednog veka, u Landolu je živelo skoro hiljadu stanovnika u 182 kuće. Danas, bar sudeći po popisu iz 2022. ovde živi nešto više od 1200 meštana.
Lokalitet Landola je dosta zanimljiv. Ovde su bili Rimljani, pa ima mnogo rismkih lokaliteta iz prvog, drugog i trećeg veka, Bilo je gusto naseljeno ovo područje. Neki i dalje dolaze u potrazi za novim nalazima i otkrićima.
Posle Osipaonice, po ataru, ovo je najveće selo. Landol je 60-ih i 70-ih doživeo veliku emigraciju, uglavnom je stanovništvo otišlo za Smederevo, mada, neki se vraćaju u poslednje vreme – kaže Boban Pavlović, sekretar mesne zajednice i matičar u selu već 24 godine.
Škola je područna, za đake do četvrtog razreda. Landolska škola je rešenjem minitra prosvete osnovana 1891. godine.
Sada u celoj školi ima 20 đaka, kada sam ja išao u školu, bilo nas je po 16 samo u jednom razredu. Voćarstvo je više zastupljeno u poslednjih 25 godina, pre toga mahom su se ljudi bavili ratarstvom, sad je to negde pola – pola. Pšenica i kukuruz su najzastupljeniji u ratarstvu, a od voća, jabuke ima sve manje, ali dosta je breskve, kajsija, trešanja. Takođe, neki se bave i plasteničkom proizvodnjom – dodaje Pavlović.
Glavna prednost Landola, ogleda se u tome što je veoma blizu grad, pa je meštanima mnogo lakši svakodnevni život.
Meni odgovara život na selu. Mislim da nikada ne bih zamenio selo za grad. Nemamo mnogo, ali je sve na dohvat ruke. Ambulanta radi jednom nedeljno i uglavnom stariji idu tu kod lekara, a deca i ostali idu u grad.
Nedostaje nam neka manifestacija ili druženje. Blizu nam je selo Kolari tamo ima mnogo toga, ali možda bi u Landolu trebalo da imamo Dom kulture. Dobra je stvar što u vrtić idu deca od tri i po do šest godina, a imamo i produženi boravak za školarce.
Imamo udruženje žena, one su pridružene drugim selima, takođe i golubare, oni imaju i svoja takmičenja koja pomažemo redovno u skladu sa mogućnostima. Postoji i uduruženje penzionera, ali nisu mnogo aktivni – kaže Dejan Živković, predsednik Saveta MZ. On je ujedno i predsednik seoskog fudbalskog kluba. Kako objašnjava, fudbal igra dugo i smatra da je sport izuzetno važan ne samo za seosku već i za svaku drugu sredinu.
Imamo mali teren koji je u dobrom stanju i veliki za odigravanje utakmica. Klub nam dugo traje, osnovan je početkom 20. veka. U jednom trenutku se ugasio, a onda sam se ja, uz pomoć nekoliko drugara potrudio da ga obnovimo.
Sada funkcioniše kako tako, koliko imamo uslova… Borimo se, imamo problem sa manjim brojem dece, sli trudimo se da obezbedimo uslove da bi oni mogli da se bave sportom – napominje Živković.
Goran Živanić je Landolac koji je odlučio da živi od poljoprivrede. Kako kaže, zadovoljan je, mada bi generalno bilo dobro da se našim proizvođačima više pomogne.
Išao sam u inostranstvo, zaradio neki kapital, po povratku se oženio i krenuo da se bavim stočarstvom i ratarstvom. Ranije sam radio na 20 i nešto hektara, sada sam smanjio na desetak, uglavnom kukuruz i žito, a kada je o stočarstvu reč, uzgajam svinje.
Ove godine je bilo problema samo što se tiče cene žitarica, odličan je bio rod. Što se tiče stočarstva, odlično je, cena nikad bolja.
Nemat u povratka, kada kreneš tim vodama, daš sebe, porodica da takođe da mnogo sebe, godine prođu. Tu smo gde smo, biće bolje.
Moje mišljenje je da je potrebna veća podrška za male proizvođače, kada je o subvencijama reč, dakle da se malo promeni poljoprivredna politika u tom smislu.
Život u Landolu je odličan, dobar vazduh, lepa priroda, zdrava hrana, proizvedeš sam sve. Lepo je – poručuje Živanić.
Željko Ivaniš, nekadašnji univerzitetski profesor, nije Landolac rodom, ali je sada meštanin ovog sela. Sve je počelo 1992. godine kada je ovde napravio kuću, dolazio je povremeno, a od 2017. ovde živi za stalno.
Kako kaže, mnogo je proputovao, video divna mesta i ipak, za mesto boravka odabrao rodno mesto svoje supruge.
Odlučio sam da stalno budem, ovde, toliko mi se dopalo. Ja sam se zaljubio pre svega u prirodu. Moja kuća je na obroncima brda, na kraju sela, tamo je nedirnuta priroda.
Napravio sam malu farmu koza i ovaca, uživam, to je život koji sam ja birao, a koji su mi pružili ova sredina i ljudi.
Ja sam do nedavno gledao svoja posla, uživao sebično, ali sam u poslednje vreme rešio da se odužim toj sredini, tim ljudima, da vratim nešto od te lepote koje su oni meni dali, pa je u toku objavljivanje nekoliko članaka o selu.
On ima ideju i da se više posveti nekim ekološkim temama u selu i da se formira udruženje Landolski potok koje bi se bavilo uređenjem tog vodotoka, ali i skretanjem pažnje na to da Landol ima čak deset izvora vode.
Od poznatijih Landolaca, u pesmi početak “Bune protiv dahija Jovana” pominje se Knez Jovan iz malenog sela Landova. Zatim, tu je Dragoljub Stojadinović koji je pisao knjige o Landolu, kao i general Periša Marković koji je uz Apisa i još dvojicu zaverenika učestvovao u atentatu na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. On je jedini koji je doživeo prirodnu smrt, umro je 1964. u Landolu.
Postojao je i jedan Jeremija Jeremić, bila je to velika porodica iz Landola, bio je važan čovek. Ja sam, sticajem okolnosti razgovarao sa starjim ljudima o njemu. On je pre Drugog svetskog rata bio poslanik jedno vreme, život mu se iskolikovao kasnije. Ljudi iz sela ga ocrtavaju u pozitivnom svetlu. Na žalost, neka presuda postoji i on je streljan 1944, ali se istraživanju o njemu treba posvetiti.
Landol ima potencijala za divna istraživanja, ja hoću da dođem do studenata istorije, sociologije i drugih mladih koji su spremni da pogledaju malo i svoje selo pored toga što istražuju Napoleonove ratove ili građanski rat u SAD. Hoću da učvrstim veru da će biti bolje kod onih koji su ostali, a one koji razmišljaju da odu, želim da ih pokolebam u toj nameri i da ostanu ovde – poručuje Ivaniš.
Pogledajte video o Landolu:
* Projekat Naše selo-naši ljudi je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva.
Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne izražavaju stavove sufinansijera.