Sasvim običan momak iz komšiluka. Crta, još od malena, verovatno niste ni znali da ste se pored njegovih umetničkih radova svakodnevno prolazili. Njegovi radovi u oblilku grafita krase zidove zgrada, ne samo u našem gradu.
Skroz neozbiljno na samom početku, smatrajući to ništa drugo do hobijem, naš sugrađanin danas može da se pohvali ogromnim uspehom na tom polju. Za naše čitaoce i sugrađane, govori o početku, istrajnosti i odakle crpi inspiraciju za svoje radove.
SDCafe: Reci nam nešto o sebi.
-Zovem se Stefan Braković, rođen sam u Smederevu, završio sam srednju Tehničku školu. Pseudonim ili nadimak Stenli, koji mi je dodelio ortak, nastaje krajem 90-ih, bukvalno od kako znam za sebe. Šomi je čovek koji je zaslužan za to.
SDCafe: Kada si počeo da crtaš?
-Grafite crtam od 2010. godine. Dok sam sa crtanjem krenuo pre 20-ak godina, bukvalno od kako znam za sebe krenulo je neko interesovanje za crtanjem, farbanjem, kreativnošću. Majka je takođe veoma kreativna, pa me je od samog početka podržavala koliko god je to bilo moguće u tom trenutku.
SDCafe: Da li imaš idola zbog koga si počeo da crtaš?
-Nemam idola ali jedan od glavnih razloga je crtež koji je bio na zidu kod dede i babe u sobi.
U pitanju je zamak, koji je mene u tom trenutku fascinirao. Nisam mogao prestati da ga gledam, imao je neku priču, dubinu… neverovatno. Inače, to je naslikao moj ujak, možda je on na neki način podsvesno uticao na moj razvoj mašte i želje da jednog dana i ja naslikam nesto slično. I dan danas kada odem u tu kuću i pogledam zid, zaledim se ispred njega.
SDCafe: Šta najviše voliš da crtaš danas a šta si pre voleo?
-U poslednje vreme mnogo eksperimentišem sa crtežima, istražujem, imam neke nove pravce, radim grafički. Uglavnom su to neki geometrijski crteži koji imaju elemenata fraktalne geometrije.
Ranije sam voleo da crtam više abstraktne crteže.
SDCafe: Otkud interesovanje za grafite?
– Samo interesovanje je krenulo tako sto sam viđao grafite po vozovima. Fasciniralo me. Sama podloga, boje koje se preklapaju, kao i stil graffita. Zbog slabo zastupljenog interneta (nekada davno), mnogo je teže bilo doći do nekih informacija i crteža. Ali zelja je bila prevelika te sam eksperimentisao i smišljao. Naravno, to je bio teži način. Kasnije se ispostavilo da je to zapravo najviše dovelo do toga da ja izgradim svoj stil na neki način. Rezultati su bili pozitivni. Nisam obraćao pažnju na druge ljude, crteže, gradio sam svoj stil a da nisam ni bio svestan. Postao je lifestyle. Grafiti su me usmerili i postali deo mene i mog života.
SDCafe: Koji je tvoj prvi grafit?
-Jedan od prvih grafita nastao je kod mene iza kuće, slikavao sam nekim bojama za metal i četkom. Provodio sam više sati svakodnevno gledajući crtež. Budile su se nove ideje i nove želje.
Da bih malo kasnije, nakon toga učestvovao u oslikavanju grafita na Carini, zahvaljujuci Makiju, jednom od člana navijačke grupe Alco Boys. Tu sam dobio šansu i slobodu da pomognem u oslikavanju navijačkih grafita. Koristili smo autolakove, bila je zima, jako hladno. Ali o tome nisam ni razmišljao. Želja i strast prema tome su me održavale jako. Veoma sam zahvalan tim ljudima što su verovali u mene i dali mi šansu.
SDCafe: Na kojim lokacijama u gradu se nalaze tvoji grafiti i zašto si odabrao baš ta mesta? Da li si ikada upao u nevolju zbog „šaranja“ po gradu?
-Moje graffte možete videti na raznim lokacijama u gradu. Bukvalno sam samo tražio mesto i zid koji bi mi odgovarao u tom trenutku, bez mnogo razmišljanja o posledicama. Naravno, mnogo puta sam zbog toga upadao u nevolje, bio hapšen i slično.
SDCafe: Da li si bio u dilemi kako će naši sugrađani prihvatiti tvoj rad?
-Nisam previše razmišljaoo tome. Radio sam to zbog sebe, čini me srećnim. Ali naravno, s ljudima je tako. Ne mogu te svi prihvatiti, nekome se svidelo a nekome ne. Onda sam kasnije krenuo sa crtežima koji imaju poruku u sebi koju sam želeo da prenesem posmatraču. Sada sam više nego siguran da sam prihvaćen kao umetnik i da ljudi rado pristaju na to da im moj crtež krasi zidove, čak i super plaćaju za to.
SDCafe: Koji ti je omiljeni grafit?
-Svaki rad je poseban na svoj način, ne bih mogao izdvojiti omiljeni ali imam par crteža za koje sam jako vezan, koje sam naslikao u nekim posebnim periodima svog života.
SDCafe: Na kojim si takmičenjima učestvovao?
-Učestovao sam na raznim festivalima, događajima, takmičenjima. Dobio sam razne zahvalnice i nagrade.
SDCafe: Učestvovao si u razmim medijskim projektima. Možeš li nam reći nešto više o tome?
-Zahvaljujući svom radu učestvovao sam na raznim kampanjama poznatih brendova: Nike, Reebok, Red Bull, Coca- Cola, Guarana, Ultra , Tuborg, Wacky Sheep, Mantra, Looney Bin, Only Clubbing, Techno nation, Sneaker Ville, Love Fest, Dev9t, Shake and Shake…i mnogi drugi. Naravno, to je jedno ogromno iskustvo i značajno u građenju karijere jednog umetnika.
-Našao sam se par puta u Severininim spotovima. Takođe sam radio sa svetski poznatim ličnostima kao sto su: Carl Cox, Barbara Palvin, Anna Dela Russo, bio sam asistent Kika Studia. Zahvaljujući njoj, kao i svom radu dobio sam priliku da se družim i radim sa njima. Rad sa takvim ljudima je neverovatan, kao i same organizacije, disciplina, kreativnost…
SDCafe: Pored crtanja i grafičkog dizajna baviš se i tetoviranjem. Otkud to?
-Pored crtanja grafita i grafičkog dizajna bavim se i tetoviranjem. To je jednostavno išlo uz mene. Volim tetovaže. Volim da crtam, tako je i počelo sa tetoviranjem. Na taj način sam više počeo da cenim svoj rad, kao i da zaradjujem i imam neke stalne prihode. Tetoviranje, kao grafiti i dizajn, spadaju u umetnost. Tako da je to za mene jedna stvar, samo sam je razgranao na više sfera.
SDCafe: Da li su ti radovi nekih tattoo majstora poslužili kao inspiracija ili si sam poželeo da se oprobaš i na tom polju?
-Nisam imao inspiraciju drugih tattoo umetika, jednostavno sam želeo da se oprobam i sebi nacrtam koju tetovažu. Na tom putu mi je mnogo pomogao Stevan Antonijević, ortak kome sam jako zahvalan na trudu i želji da mi pomogne i da me usmeri na tom polju. On je imao baš dosta pozitivnog uticaja. Hvala na svemu Stevo.
SDCafe: Da li postoji crtež, grafit ili tetovaža koji imaju poseban značaj za tebe?
-Postoje tetovaže koje imaju posebno značenje za mene, vezuju me za neki period života na neki trenutak. Smatram da bi svaka tetovaža trebalo da predstavlja nešto, vezati nas, neki trenutak, period, uspomenu, zahvalnost,… A opet ne sudim ni o ljudima koji se tetoviraju, samo da bi imali tetovažu. Svako želi šta želi.
SDCafe: Gde pronalaziš svakodnevnu inspiraciju za svoje radove? Šta te generalno inspiriše?
-Svakodnevnu inspiraciju pronalazim u zavisnosti gde se nalazim, šta radim i s kim sam. Generalno me inspiriše sloboda, mada smatram da živim taj život i da je inspiracija svuda oko mene, sve zavisi od raspoloženja i trenutka. Vidimo ono što želimo da vidimo, čujemo ono sto želimo da čujemo. Umetnost živim preko 20 godina, uvukla mi se pod kožu.
SDCafe: Na čemu trenutno radiš?
-Trenutno radim na svom sajtu, radim na printovima, majicama. Takođe radim i na tome da podignem tetoviranje na sledeći nivo. Graffiti su sastavni deo mene bez kojih ništa od ovoga ne bi bilo. Tako da slobodno mogu reći da je umetnost moja ljubav, jedina i prava. Sve ostalo je relativno i prolazno.
SDCafe: Da li može da se živi kao umetnik i tattoo majstor danas u Srbiji?
-Smatram da se u Srbiji može živeti kao umetnik, sve je individualno, koliko se ko zalaže, interesuje, koliko zapravo voli to što radi. Ja sam radio u fabrici skoro 3 godine. I shvatio da ne želim da živim taj život, gde ću svakog dana raditi od 7h-15h i živeti za taj vikend. Sloboda me inspiriše i čini srećnim. Ne volim monotoniju, ne živim život po šablonu.
SDCafe: Šta najviše voliš u Smederevu? Šta bi promenio? Da li misliš da je našem gradu potrebno malo ulepšavanja?
-U Smederevu najviše volim prirodu, Dunav, proleće. Ne bih ništa menajo, jer ne utiče toiliko na mene, izgradio sam svoj svet, pronašao se, uživam. U smislu nekog murala, graffita, da. Da malo ubacimo boje, to nedostaje ovom gradu.
SDCafe: Kako na tebe utiče ovo stanje sa Korona virusom? Da li se nešto promenilo?
-Što se tiče korone i mene lično, mogu reći da je stvarno imala mnogo uticaja. Mnogo toga se promenilo. Jedna velika škola, mislim da je ovo trebalo da se desi da shvatimo šta su nam prioriteti i da naučimo da cenimo prave vrednosti. Sigurno nešto što ću pamtiti do kraja života.
Pored toga što je bilo i loših trenutaka, pamtiću je i po lepim. Posebno neke trenutke provedene s jednom osobom. Ostaje da se nadamo da će sve ovo brzo proći jer ništa ne traje večno, posle lošeg uvek dođe dobro. A do tada nema predaje, moramo se prilagoditi.
SDCafe: Šta bi poručio mladima koji žele da se bave crtanjem?
-Mladim ljudima, kao i svima koji žele da se bave crtanjem, želim da poručim da veruju u sebe, rade na sebi, posvećenost, disciplina, iskrena ljubav i nema greške. Ne morate ići putem koji je neko već izgradio. Napravite svoj put i držite se toga. Sve ostalo će doći uz to, budite strpljivi i čekajte svoj trenutak.
SDCafe: Da li redovno posećuješ SDCafe portal? Šta misliš o našem radu?
-Redovno posećujem vaš portal i čitam vesti. SDCafe postoji već dugi niz godina, veoma ste posećeni i drago mi je što mi se opet ukazala prilika da dam intervju za vaš portal.
foto: promo.
SDCafe.rs