Home Info Sartid prodavala republika

Sartid prodavala republika

redakcija

 

Miroljub Labus, nakadašnji potpredsednik savezne Vlade koji je nadavno saslušan zbog prodaje Sartida, kaže da vlada u kojoj je on bio nije imala veze s tim.
 
Podsetimo, prodaja Sartida je jedna od 24 sporne privatizacije čije „raspetljavanje“ traži Evropska unija. Naime, smederevska železara prodata je američkom Ju-Es stilu za 21,3 miliona dolara 2003, s tim da su dugovanja te fabrike od 1,7 milijardi dolara preneti na državu.
 
Prve provere ovog posla počele su 2004. da bi 2009. Tužilaštvo pokrenulo istragu. Sumnja se da je pre prodaje u septemrbu 2003. godine održano više sastanaka na kojima je postignut dogovor da se "Sartid" proda Ju-Es stilu. 
 
Na tim sastancima, na kojima je navodno prisustvovao i deo državnog vrha, dogovoreno je da se smederevsko preduzeće proda kroz stečajni postupak, neposrednom pogodbom i bez uključivanja drugih potencijalnih kupaca. 
 
Zbog toga mediji ovih dana najavljuju da bi ta afera mogla da dovede do novih privođenja, u sklopu akcije protiv korupcije. Dvadesetak ljudi već je dalo iskaz u policiji o slučaju Sartid, a spisak, kako se nezvanično saznaje, nije konačan. Jedan od onih koji su već dali iskaz bio je i Milorad Labus.
Gostujući u Kažiprstu B92, Labus je rekao da je u policiji saslušan u svojstvu građanina, jer savezna vlada u kojoj je on bio potpredsednik nije imala ingerencije da odlučuje niti o jednom republičkom preduzeću. 
 
„Ja sam bio u saveznoj vlada koja nije smela da pipne nijedno republičko preduzeće, kao što nije smela da pipne nijedno crnogorsko preduzeće, jer je ceo postupak privatizacije preduzeća bio u nadležnosti republike Srbije. U saveznoj nadležnosti je bila prodaja banaka, i ja sam bio na čelu Saveza za rehabilitaciju ili sanaciju banaka. Znači, mi smo se bavili bankama, preduzećima nismo smeli, njima se bavila republička vlada“, objasnio je on. 
 
Međutim, on kaže da je veoma važno istaći da se u slučaju Sartida nije radilo o prvatizaciji, već o stečaju. 
 
"To vam je kao kad idete u frizerski salon pa vas tamo ošišaju, stave frizuru, ofarbaju vas i izađete kao novi. A stečaj je kao da vas u frizerskom salonu ošišaju do glave i daju vam metlu i đubrovnik da to pokupite. Stečaj je loš za preduzeća, privatizacija je potpuno druga stvar“, kaza o je Labus. 
 
On je rekao da je svojevremeno, dok je bio u Saveznoj agenciji za sanaciju banaka, koja je odlučivala o privatizaciji banaka, doneo odluku da se svaka sednica snima. 
 
"Tako je bilo i kada je bilo govora o Sartidu i zato su me zvali da zajedno preslušamo taj snimak", dodaje on. 
 
"Mi smo u toj saveznoj Agenciji za sanaciju banaka morali da stavimo četiri banke u stečaj, 10.000 ljudi je izašlo na ulicu, to je bilo strašno. Ali, to je bilo i nužno da danas imamo banke. Kada su nas pitali šta mi mislimo da treba da se radi sa Sartidom bila je dilema da novih 9.000 ljudi izbacimo na ulicu, da prodamo mašine, staro gvožđe, prugu…ili da se složimo da se proda kao preduzeće, jedina racionalna odluka je bila da se Sartid proda kao preduzeće. Ali nije ga Agencija za sanaciju banaka prodavala", objašnjava Labus. 
 
On napominje da je izričita odluka saveta za sanaciju banaka bila da oni uopšte ne odlučuju kako će se prodati Sartid, da li na tenderu ili direktnom prodajom, i o tome, kako kaže, postoji zapisnik. 
 
"Izričita odluka je bila saveta da mi ne odlučujemo kako će da se proda Sartid i o tome postoji zapis. Rekli smo, i to je zakon o stečaju, da Sartid mora de se proda u skladu sa procenjenom vrednošću. Ta procenjena vrednost je bila između 29 miliona i 52 miliona“, kazao je on. 
 
Na opasku da je Sartid na kraju prodat za 21,3 miliona, Labus ističe da savezna Agencija i vlada nije dala saglasnost ni o kakvoj sumi, već je naglasila da po zakonu Sartid mora bit prodat u skladu s procenjenom vrednošću, kao i svaki drugi stečajni dužnik. 
 
Na pitanje ko je onda odlučio da se Sartid proda ispod cene, a da se pri tom državi prebace svi njegovi dugovi, Labus napominje da su o tome odlučivali stečajni upravnik i stečajno veće, čija imena nisu nikada bila tajna. 
 
"Stečajni upravnik je bio, mislim da se zove Ignjatović, ne mogu imena da se setim. To nije tajna“, kazao je Labus i dodao da je u slučaju Sartida bio stečaj, a u stečaju se, kako kaže ,"šišaju poverioci“, zbog čega je stečaj loš. 
 
"Sartid je tad prema bankama imao dug od milijardu i dvesta miliona, a mi smo reprogramirali dugove države. Skinuli smo 4,5 milijardi, a od toga je 600 miliona dolara skinuto sa Sartida, ali je ostala još milijarda i dvesta. Mi nismo znali koliko vredi preduzeće sa milijardom i dvesta miliona duga. Neko drugi je to procenjivao. Procenjivao je Ekonomski institut i to je nadležnost stečajnog veća da kaže ko je procenitelj i prihvati ili ne tu procenu“, ističe on. 
 
Na pitanje da li je znao da je oko prodaje Sartida bilo nekih „zakulisnih“ radnji, on kaže da nije znao i da je savezna Agencija za sanaciju banaka verovala državi da će u teškoj ekonomskoj situaciji uspeti da uradi najbolje što može. 
 
"Ako smo krivi što smo verovali, onda smo krivi“, rekao je Labus. 
 
On takođe napominje da podržava da se slučaj Sartida razreši što pre jer Sartid i dalje ne radi. U vladi niko ne donosi odluke, a ako se ne donose odluke, ljudi će ostati bez posla jer država nema para da izdržava Sartid.
 
Foto: B92 
 
 

Izvor: B92

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!