Home InfoNaše priče Nekad i sad: 1961. godine “Smederevska revija” postaje “Smederevska jesen”

Nekad i sad: 1961. godine “Smederevska revija” postaje “Smederevska jesen”

by redakcija1

Kao što su naši čitaoci imali prilike da saznaju iz prethodne priče na ovu temu, izložbe i revije grožđa su u Smederevu, u više navrata, priređivane u periodu od 1899. do 1936. godine.

Nakon Drugog svetskog rata, prva naredna jesenja manifestacija je organizovana tek 1960.godine, pod nazivom “Smederevska revija”.

Bio je to privredno – turistički događaj, a organizator – Turistički savez. Osim izložbe grožđa i vina, bilo je i drugih dešavanja poput predstavljanja privrede i poljoprivrede. Izloženi su razni proizvodi iz Smedereva ali je akcenat i dalje bio na grožđu i vinu.

U stvari, grožđe i vino su poslužili da se promoviše i grad i drugi segmenti privrede. Tvrđava, vinogradarstvo i grožđe su ono oko čega se tada sve vrti i što je poslužilo u svrhu te promocije. Izložba 1960. je bila baš velika, vrlo posećena.

Način na koji je organizovana, ti segmenti tada osmišljeni, postali su osnova za nastanak “Smederevske jeseni”. Tada je organizovan defile koji i danas imamo.

Ali su u tom prvom defileu su bili proizvođači grožđa, pa muljanje grožđa na licu mesta – u traktoru su stajali i tu gazili grožđe. Pa velika flaša sa vinom, kao poseban detalj defilea – priča, za SDCafe.rs Gordana Miletić, viši kustos etnolog Muzeja u Smederevu.

Beograđane su te godine na izložbu pozivali tako što su, između ostalog, male korpice sa grožđem izbacivane iz aviona. Bili su štampani i posebni katalozi koji takođe postaju praksa za ubuduće. Veoma se vodilo računa o tome kako izgleda taj materijal, angažovani su stručnjaci za grafički dizajn kako bi se čitavoj manifestaciji dalo posebno vizuelno obeležje.

Od naredne, 1961. godine revija dobija naziv “Smederevska jesen”. Organizatori su bili veoma kreativni. Na primer, početkom sedmadesetih, ulaznica za posetu koncertima bila je LP ploča “Oj devojko Smederevko”. Posetilac bi kupio ploču koja je ujedno bila ulaznica za koncerte.

Imali su zaista dobar marketing. A drugačije je i vreme bilo, 60-ih su po gradu bile česme iz kojih je teklo vino pa su svi mogli da se posluže i probaju. Postoji fotografija na kojoj glumac Mija Aleksić pije vino, pa Branka Veselinović…

Po celom gradu su organizovani koncerti, program za decu, razna dešavanja. Krajem 60-ih je bio napravljen veliki šator za izložbu grožđa i vina. Iz tih programa se vidi da su bili aktuelni i stari zanati – dodaje Gordana.

A onda, bez ikakvog traga i objašnjena – sve staje 1972. godine. Zašto, nije poznato, ali “Smederevskih jeseni” nije bilo sve do 1988.

Interesantno je da se tada, odjednom, svi povezuju sa 1888. godinom. To je period retradicionalizacije, povratka do koga dolazi kada se odjednom uspostavi kontinuitet sa prošlošću.

I tu sve kreće od priče na osnovu Nušićevog pominjanja izložbe o kojoj nema podataka. Sa druge strane, od 1960. kada je organizovana prva posleratna manifestacija, potpuno je negirana bilo kakva prethodna tradicija izložbe grožđa. Dakle, iz jedne u drugu krajnost.

I “Naš glas” tada piše kako je pre rata tu postojao samo neki vašar, a sad je eto, odlučeno da se drugačije radi što nije istina.

Pobednici kroje istoriju i od njih sve počinje. Ali, tu je, 60-ih bilo istih onih ljudi koji su učestvovali u izložbama 1932. ili 1936.godine i koji su znali šta je sve priređivano. Ali, takva su vremena bila.

Dakle, 60 – ih se potpuno negira sve što je bilo pre, a 1988. se do te mere otišlo ka prošlosti da je kao povod poslužila samo priča o tome da je 1888. bila izložba grožđa iako zvanični izvori potvrđuju da je prvi, ozbiljniji događaj te vrste, priređen 1899.  

To je verovatno objašnjenje za računicu koju imamo danas. Ne smeta mi kada vidim da samo nižemo godine i to što se misli da smo mi imali 135 “Smederevskih jeseni”.

Moje je bilo da to istražim i vidim kako je zaista bilo. Zaintrigirala me je ta tema je kada sam naišla na podatak (jer je kolegenica koja je radila pre mene pisala isto o vinogradarstvu u smederevskom kraju) u Srpskim novinama iz 1899. godine da je tada zapravo bila prva revija. Za mene, to je zvanično tako – napominje Gordana Miletić.

Muzej u Smederevu je priču o grožđu, vinogradima i vinarijama uvrstio u stalnu postavku “Grožđe, gvožđe i urbane vibracije”. Tu je dat istorijat razvoja vinogradarstva, značajnih institucija, organizacija i udruženja, priče o berbama kroz decenije, zatim Podrumu i Godominu i svako bi trebalo da pogleda ovu postavku.

Inače, Gordanin stručni rad za zvanje muzejskog savetnika upravo je bio posvećen vinogradarstvu kao identitetu ovog grada i celokupnog kraja.   

Na pitanje kako njoj, kao nekome ko zna sve o našim ranijim jesenjim manifestacijama, izgledaju sadašnje “Smederevske jeseni”, naša sagovonica odgovara:

Nekako se dogodilo da je Smederevska jesen postala asocijacija za vašar. Ono što meni, lično smeta to što je grožđe sada nevidljivo, neprimetno. Utopi se sasvim u neke druge priče.

Uz to, tamo gde ga i ima, prodaje se po mnogo višoj ceni, a mislim da bi to, tih dana trebalo da bude promocija našeg grožđa po nižim cenama. Svako može od nas da kupi bilo koje grožđe u prodavnici ili na pijaci, ali ovde bi, u tim danima trebalo da bude drugačije.   

To bi bio i vid marketinga. Čula sam da je na manifestacijama u Župi upravo ideja da grožđe bude jeftinije nego inače. Što je i logično.  

Takođe i sorta Smederevka bi trebalo da bude mnogo više vidljiva, makar na “Smederevskoj jeseni”. Grad koji je ima, trebalo bi da učini više da se ta sorta više vidi, da se izdvoji. Da se time bave stručni ljudi.

Da se zna cilj, da bude jasno šta je prioritet u okviru te prodajne izložbe jer ovo što sad imamo je samo da se zadovolji forma.

Naravno, potrebni su zabavni sadržaji, oni su deo svake manifestacije, ali mi se čini da je potrebno osmisliti neki nov, kompletan pristup Smederevskoj jeseni.  

U međuvremenu je objavljen i program ovogodišnje manifestacije. I zaista, ono čega je sve počelo, sada je samo u “tragovima”. U petak, 8. septembra će posle defilea na trgu biti postavljen veliki grozd i jedino što od priređenih programa makar asocira na vino i grožđe jeste koncert “Vino i gitare” koji će uslediti posle toga.

Naše vinarije, vinogradari, proizvođači i sve ono na čemu počiva viševekovna tradicija vinove loze i istorija jesenjih smederevskih izložbi i revija, potpuno su skrajnuti pa otuda ni ne čudi što je većina ne samo gostiju već i ovdašnjih ljudi potpuno zaboravila najvažnije: Od grožđa je sve počelo!

Slične vesti

1 comment

Plavi + 03.09.2023 - 17:11

Bravo za još jedan afirmativan članak o čuvenoj „Smederevskj reviji“, koja je kasnije postala „Smederevska jesen“. Bravo i Gordanu Miletić što je nas, stare smederevce, podsetila na ono šta smo imali i šta smo izgubili.
Smederevska jesen je tih godina, 1960, -61, -62,-63… bila kulturno-zabavni događaj u Smederevu, i naravno u Srbiji, pa i šire. Imali smo mnoge kulturno zabavne-programe: pozorišne predstave, skečeve, koncerte narodne i zabavne muzike, prodaju grožđa, vina i voća.
Molim kulturne poslenike i gradske, odn. opštinske rukovodioce (organizatore), da ubuduće veći značaj daju kulturno-umertničkim dešavanjima, a da odstrane vašarsku atmosferu; prodaju busthaltera, gaća i čarapa, i ostale džida–bidže! Jer, Smederevo ima veliku tradiciju kulture i prosvećenosti!

Reply

Leave a Comment

error: Sadržaj je zaštićen !!