Šta kaže Zavod za zaštitu spomenika kulture o promeni vlasništva parcele pored tvrđave?

Naši čitaoci su nedavno imali prilike da saznaju da je zemljište pored tvrđave, sa jezavske strane, evidentirano kao privatno vlasništvo. To znači da kompanija Želvoz više nije kao ranije samo korisnik (do tada) javnog prostora, već i vlasnik istog. Tim povodom obratili smo se Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Smederevu koji je nadležan za zaštitu tvrđave i okolne zone u nameri da saznamo šta ta promena zapravo znači i da li to na bilo koji način utiče na njihov rad. Ukratko – to je sada još jedna, nova prepreka u nizu drugih kada je reč o rešavanju pitanja vlasništva na prostoru okruženja tvrđave.

O tome da je zemljište pored tvrđave u delu jezavske strane umesto javne, postalo privatna svojina, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture u Smederevu nije ni na koji način bio posebno zvanično obavešten. Koliko im je poznato, o tome nije obavešten ni Republički zavod. Takođe podsećaju da su informacije o vlasništvu javno dostupne na sajtu Republičkog geodetskog zavoda odakle se može zaključiti da je upis izvršen u maju 2024.

Pitanje vlasništva na nepokretnim kulturnim dobrima (kao što su spomenici kulture, istorijske zgrade ili arheloška nalazišta u Republici Srbiji regulisano je tako što privatna ili javna svojina postoji uporedo, ali je pravo svojine podređeno strogom javnom interesu. Ova oblast je uređena Zakonom o kulturnom nasleđu i pratećim propisima koji  donose ključna pravila i značajna ograničenja za vlasnike – navodi se u odgovoru našoj redakciji. To zapravo znači da postoje pravila koja su kada je reč o kulturnoj baštini, ista za sve i njih bi vlasnik trebalo da poštuje bez obzira na to da li je reč o državi ili privatnom licu. Najveći deo kulturnih dobara od izuzetnog značaja u našoj zemlji je u svojini republike, pokrajine ili lokalne samouprave. Kada je reč o Smederevskoj tvrđavi, ona je spomenik kulture od izuzetnog značaja i neophodno je da se urede vlasnički odnosi na prostoru same Tvrđave i u zoni zaštite.

Dugogodišnje stanje vlasništva, posebno u zoni neposrednog okruženja Tvrđave je prilično složeno imajući u vidu da su na tom prostoru infrastrukturne instalacije Železnica Srbije, priobalje koje je u vlasništvu JPV Srbija vode, a vlasnici pojedinih parcela su i preduzeća Železara Smederevo DOO u stečaju, Dunav a.d. i Želvoz a.d. koja su prošla kroz proces privatizacije. U okviru nominacionog procesa Smederevske tvrđave za upis na listu svetske baštine Uneska koji je pokrenut 2023. godine,  na prostoru nepokretnog kulturnog dobra i u zoni zaštite, detaljno su popisane sve parcele i vlasništvo nad njima jer je regulisanje vlasničkih odnosa jedan od ključnih preduslova za upis i uspešno upravljanje – objašnjava u odgovoru na naš upit, Dejan Radovanović, v.d. direktora Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu. Tu istu poruku do sada smo i više navrata ponavljali građanima, prenoseći tok nominacije, a u suštini, to znači da se o kulturnoj baštini ne može adekvatno brinuti ako nije rešeno pitanje vlasništva jer vlasništvo sobom nosi i odgovornost.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz jula 2023, dodatno je zakomlikovao situaciju, objašnjavaju iz Zavoda jer je upravo time omogućena konverzija, odnosno pretvaranje prava korišćenja zemljišta stečenog kroz privatizaciju u pravo svojine bez naknade. To je ono što se dogodilo i u ovom slučaju.

Državni organi (Republika Srbija ili lokalna samouprava) tokom postupka nisu iskoristili mogućnost pozivanja na javni interes da ospore konverziju u zoni Jezavskog bedema.

Iskoristivši ove odredbe Zakona preduzeće Želvoz DOO upisalo je pravo svojine na zemljištu neposredno uz Smederevsku tvrđavu na k.p. 684/5 KO Smederevo ali i niz drugih parcela, uprkos tome što se na tom prostoru nalaze delovi Smederevske tvrđave ili su u zoni zaštite spomenika kulture.  

Na pitanje da li je do sada, novi vlasnik od Zavoda tražio saglasnost za eventualno podizanje nekih objekata na ovom prostoru, odgovoreno nam je da su merama zaštite definisane mogućnosti delovanja u zaštićenom prostoru, pa su u skladu sa tim, Republički i Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture odgovarali negativno na zahteve za izmene planskih dokumenata kojima bi se omogućila izgradnja u zaštićenom prostoru u zoni Marine koja nije u skladu sa definisanim načinom korišćenja tog prostora. To je dovoljno da „između redova“ zaključimo da je nekih pokušaja bilo, ali za sada, nisu prošli.

Na kraju je i konstatacija da promena vlasništva u kontekstu nominacionog proseca tvrđave za listu Unesko nije korak unazad, ali jeste još jedan od otežavajućih faktora u inače vrlo složenoj proceduri koju Zavod i ostali učesnici tog procesa pokušavaju da sprovedu.

Regulisanje vlasničkih odnosa je nužno rešiti nezavisno od nominacionog procesa i to će biti jedan od prioriteta u daljim aktivnostima za koje je neophodno aktivno učešće lokalne samouprave i državnih organa – napominje Radovanović.

Dalje ne možete jer je to – privatno vlasništvo!