Home InfoNaše priče Nadimci u starom Smederevu

Nadimci u starom Smederevu

redakcija

Nadimak je poznati ili duhoviti naziv za osobe ili stvari koji se koristi umesto ili zajedno sa pravim imenom. Nadimak je ime koji nije zvaničan, koji je nekoj osobi dat od strane prijatelja, poznanika ili neprijatelja. Nadimak se često smatra poželjnim, simbolizuje oblik prihvatanja, ali ponekad može da bude oblik podsmeha. Nadimak ima puni efekat tek kada postane sastavni deo imena osobe kojoj se daje, tako da je veoma teško ukloniti.

Der Spitzname (od nemačkog : Spitz – oštar, šiljast, igla, zajedljiv) i Name – ime). Špicname je staro skoro koliko i prezime, neki datiraju čak iz XVIII i XIX veka, i svi članovi familije se rado odazivaju na njega. Često ga dopisuju uz svoje prezime i od malih nogu uče decu da znaju „čiji je”, ako ga neko upita. Špicname ima oblik prezimena i završava se na „ić”, “ski”, “in”, “ov” ili „ev”, i nasleđuje se po muškoj liniji.

Ponekad ima slučajeva da kada neki muški potomak ima mnogo muške dece, dobije svoj „nadimak” koji vremenom preraste u „drugi špicname”. Nadimak se lično „zarađuje, stiče i dobija”, bez obzira na pol i uzrast, obično protiv svoje volje i često je predmet ljutnje, svađa, a bilo je i tuča.
Nadimak je naša, srpska „specijalnost”, obično sadrži u sebi podsmeh, neku izraženu manu, osobeno ponašanje, fizičku karakteristiku, ili pak trenutno ponašanje u nekom događaju. Posebno interesantno je bivalo kad se doseli odrasla osoba, došljak ili dođoš u selo, i tada postaje meta pažljivog „osmatranja, snimanja i beleženja” njegovog ponašanja, navika, načina govora, fizičkog izgleda, zanimanja, načina rada i onda kad se niko ne nada, kao grom iz vedra neba, „rodi” se nadimak. Nosilac nadimka može da se ljuti koliko hoće, ali njegova reakcija uopšte ne menja stvar. Spasa mu nema, nadimak se još više učvršćuje i dešavalo se da mu seoska deca, još „prkose” šorom i dozivaju ga iz parka i skrovitih mesta. Od tog vremena, dođoš postaje nađoš, i sad on stiče pravo da „kumuje” nadimku nekom drugom dođošu.

Srbija je zemlja nadimaka, ili kako kažu Prečani – Špicnamena. Nadimak je često značajniji i od krštenog imena i nekada je lakše pronaći neku ličnost po nadimku nego po imenu. Nadimke imaju ponekad i čitavi krajevi ili gradovi. Događaj u prošlosti, ili karakterne osobine žitelja naselja ili oblasti, postali su sinonim za te ljude i krajeve. Evo primera o tome kako su Vojvođani postali Lale.

Posle velike pobede nad Turcima, negde u Bačkoj postrojena je vojska ljutih graničara iz Srema i Bačke. Banaćani su zakasnili i nisu bili prisutni, jer je nabujala Tisa bila nepremostiva prepreka. Marija Terezija je podelila ordenje i medalje prisutnim vojnicima, a onda su pristigli i Banaćani, uz obrazloženje, da ako ih nisu zadržali Turci, pa neće ni Tisa. Nažalost, za već otpisanu banatsku regimentu nije pripremljeno odličje. Oduševljena carica je skinula svoj zlatni lanac sa priveskom u obliku lale i dala ga mladom banatskom oficiru i rekla – „Vi ste moje Lale!“.

Branislav Nušić o nadimcima

Sima Ćuran je otišao u diplomatiju i postigao je tamo lepe i znatne uspehe; Jova Magarac je postao ministar prosvete, i izvršio je mnoge i mnoge korisne reforme u toj struci ; Pera Som je postao član Akademije nauka gde i danas ćuti kao riba ; Spira Preživar je postao okružni prota i već je odavno odlikovan crvenim pojasom; Toša Kameleon se bacio sav na politiku i neobično je uspešno vodi; Sredoje Tvor uvukao se u policiju, i gde god je bio sa službom, osećao se njegov trag; Andra Krokodil je, kao tutor, progutao čitavu jednu masu, veliku dvospratnu kuću i sedam hektara zemljišta. I svi redom tako ; svako je pošao još u detinjstvu određenim putem.

Stoga što sam bio najmanji u razredu, profesor zoologije mi je dao ime : Miš. To je ona domaća životinja, koju žene kad spaze vrište i zadižu suknje uvis, i to je ona domaća životinja što gricka mrvice bačene sa tuđeg stola. I najzad, da mi je sudbina dodelila u životu samo to da žene, kad me spaze vrisnu i zadižu suknje, to bi se još dalo trpeti, ali izgleda da je sudbina iskoristila samo onu drugu osobinu ove životinjice. Na osnovu toga što životinjica gricka mrvice bačene sa tuđega stola, sudbina mi je odredila da budem – srpski književnik.

Nadimci Smederevaca po Slavku Domazetu

Smederevo je imalo i ima puno stanovnika sa zanimljivim nadimcima. Oni uvek kriju po neki interesantan doživljaj, događaj, epozodu koja se nekome dogodila. U svojoj knjizi „Smederevo slikano sećanjem“ dr Slavko V. Domazet, u želji da od zaborava otrgne tu zanimljivost, napisao je čitavu priču o Smedereskim nadimcima. On je za svaki evidentirani nadimak, našao i dao podrobno objašnjenje njegovog nastnaka. Ovde se navode najkarkterističniji nadimci starih Smedevaca:
-Aca Đuđa je Aleksandar-Aca Dinić. Pred Drugi svetski rat bio je Sreski načelnik. Nadimak mu je
dala devojka sa Gornje Vage, koju je zaprosio. Njegov ten joj se nije svideo, pa je rekla : „Ju, on je
crn kao neki Đuđa (Ciganin)!“.

Panorama Smedereva 1931.godine

-Fiki je Dragoljub Mihajlović. Nadimak su mu dali drugovi u školi. U Smederevo je došao neki fakir da daje predstave. Želeći da obavesti đake u školi on je rekao da je stigao Fikir, a oni su otkinuli ono“r“ i nazvali ga Fiki.
-Vuja je dr Božidar Vujanović. Nadimak je dobio spontano od svojih roditelja.
-Tine je Milutin Vukašinović. Nadimak je nastao kao posledica dugačkog imena i prezimena.
-Voja Crnogorac je Vojislav Jovanović. To je zbog toga što su mu roditelji došli iz Crne Gore. Poznat je po tome što je doneo prvu fudbalsku loptu u Smederevo.
-Karabec je Živodrag-Mile Vesić. Zbog svog crnog tena -kara- i brzine kao -zec- prvo je bio Karazec, a onda je zbog neprikladnosti ostalo Karabec.
-Čkalja je Nebojša Đuričić. Taj nadimak je Bole šuster dobio zbog velike sličnosti sa poznatim glumcem Miodragom Petrovićem Čkaljom.
-Kolačar je Branislav Atanacković. On je pravio najbolje išarane kolače od šećera i meda, uvijene u srebrnaste papire.
-Škembe je Života Atanacković. On je bio poznati agronom, a nadimak je dobio, pošto je nabrajajući delove tela, umesto stomak izgovorio- škembe.

Dušanova ulica –nekad, ulica 17. Oktobar –danas

-Škembe je i Momčilo Alimpijević. Nadimak su mu dali drugovi pred crkvom Sv. Đorđa, pošto je tu pojeo 3 parčeta škembića. On je bio poznati Smederevski golman.
-Bata je dr Miloš –Miša Mladenović. Na odeljenju za dečije bolesti, gde je radio, njegove sestre su ga prozvale –Brata.
-Mika Šnicla je Mihailo-Mika Matić. Nadimak je dobio zato što je bio jako mršav. On je bio reprezentativac Jugoslavije u atletici, odnosno u maratonu.
-Boža Drvce je Božidar Petrović-Nenadov. Drugovi su mu dali nadimak – Drvce – zato što je bio visok i tanan kao neko tanko drvo.
-Ralecki je Radomir Radovanović. Šahisti su ga osim Rale nazvali i tako, jer je bio mali i sitan.
-Pera Krka je Petar Pavlović. Ovom poznatom advokatu drugovi su dali taj nadimak, jer bio jako krupan čovek i mnogo je voleo da jede.
-Karalo je Ljubomir Mihajlović, a Gluvi je Laza Mikić. Oni su bilu dobošari pre Drugog svetskog rata.
-Mita Kugla je Dimitrije Temeljković. Nadimak su mu dali drugovi jer je imao veliku i okruglu glavu.
-Cuplinger je Dimitrije Mladenović. Nadimak je dobio zato što je imao sposobnost da radi razne vrste poslove.
-Tutkalo je Mika Milijević. On je bio stari trgovac, a nadimak je verovatno dobio po tom artiklu koji je prodavao.
-Jova Burence je Jovan-Joca Stanojević. On je bio sudija, a nadimak su mu dali drugovi jer je bio punačak sa istakutim stomakom.
-Buća je Dragoljub Matejić. On je bio poznati majstor bravar i automehaničar, a nadimak je dobio od babice, jer pri rođenju bio debeljuškast, buca, koje se modifikovalo u Buća.
-Doktor je Aleksandar Milenković. Iako samo bolničar, stalno je bio u društvu lekara, pa je tako i dobio ovaj nadimak.
-Genije je Petar- Peca Jovanović. On je bio poznat i odličan fudbaler, tanan, visok i brz, pa je genijalno driblovao, te je zbog toga i imao ovaj nadimak.
-Karamela je Petar Radovanović. Nadimak je dobio po tome što je bio trgovac i što je odlazeći na igranke išao sa tašnom punom karamela.
-Purka je Petar Kuzmanović. On je bio poznati baštovan. Pošto je gajio posebnu vrstu paprika –purkaču, otuda nastao i ovaj nadimak.
-Šišobrk je Života-Žika Jovanović. Kad je u Beču prodao svinje uzeo je puno dukata. Međutim, u društvu „prijateljica noći“ otišli su svi dukati i brkovi, koje doneo iz Smedereva, pa otuda i ovo Šišobrk.
-Dama je Adam Ljubisavljević. On je bio poljoprivrenik i vlasnik imanaja na Ćirilovcu. Nadimak je nastao jednostavno, pošto neko samo promenio slova u imenu.
-Giga je Gligorije Aranđelović. To je bio obućar koji imao neuglednu radnju. I kad se neko žalio na
neku stvar, a da od nje efekta nema govorilo se : „Idi kod Gige u šupu!“

Dušanova ulica –nekad , ulica Slobode – danas

-Džandar je Janaćije Konstantinović. On je bio predsednik Opštine kada je građen Smederevski kej. Pošto je bio abadžija, uvek je imao lepo plavo delo sa dugmićima i ukrašenu kapu. Nadimak je dobio ili zbog tog odela, ili zbog toga što je bio strog prema radnicima na Keju.

Nadimci Smederevaca po Nikoli Tasiću

Stari Smederevski ribari

Ovde su nabrojani svi Smederevski ribari od zanata, profesionalci kojima je ribarenje bilo ili postalo osnovno zanimanje. Počinje sećanjem na najstarije Smederevske ribare i doseže do današnjih dana. Zbog toga su pobrojani po godini rođenja, i to ne svi. Umesto imenom, priču o svakom od njih počinje nadimkom, isto onako kako su ih Smederevci poznavali, oslovljavali i upamtili.
-Deda Bakić: Aleksandar Petrović-Bakić, rođen 1875. g. u Smederevu. Najastariji je upamćeni smederevski alas i osnivač Ribarske zadruge.
-Milanče – Brašanče: Milan Đorđević, rođen 1887. g. u Smederevu. Bio je diplomirani pravnik, advokat, sudija, doktor pravnih nauka i – ribar. Po ocu, koji je bio trgovac brašnom, dobio je nadimak Brašanče.
-Blaga Palikuća: Blagoje Maksimović, rođen 1888. g. u Kragujevcu. Otac Žike Palikuće, deda Kokana Plikuće i Malog Dragana, i Sašin pradeda.
-Petar Rus: Petar Čarvišov, rođen 1890. g. u Rusiji. U Srbiju je došao kao ruski izbeglica, emigrant. Za njega se obično govorilo da je bio „ribar broj jedan“ na Dunavu.
-Deda Marjan: Marjan Butrić, rođen 1894.g. u Smederevu. Uglavnom je radio sa strukovima, i to najčešće sa Blagom Palikućom.
-Sokolov: Mihailo Sokolov, rođen 1895. g. u Rusiji. U Srbiju je došao kao izbeglica, emigrant. Jedan je od prvih alasa u Smederevu. On je iz Rusije doneo mrežu za ribolov, zvanu metlica po vrh.
-Jojče: Jovan Jovanović, rođen 1895.g. u Smederevu. Imao je sina, Miodraga, zvanog Bela Riba, koji je takođe bio ribar.
-Čika Tika: Vitomir Matejić, rođen 1896. g. Smederevu. Pored svoje četvoro dece usvojio još troje – jednog sina i dve ćerke.
-Žika-Duplo Šes: Života Filipović, rođen 1901. g. u Smederevu. Imao je jedanaestoro dece– šestoricu sinova i pet ćerki !
-Mile Nervoza: Miodrag Jorgovanović, rođen 1904. g. u Smederevu. Jedan je od prvih alasa u Smederevu. Bio je poznat po urednosti i pedantanosti.
-Sava Socijalista: Sava Gajičić, rođen 1904. g. u Smederevu. U ranoj mladosti radio je sa ocem, koji je bio obalski radnik, na istovaru i utovaru robe, i pravljenju „fašina“.
-Sloboda Krka: Slobodan Đurić, rođen 1908. g. u Smederevu. Jedan je od prvih alasa u Smederevu i osnivača Ribarske zadruge. Važio je za jednog od najboljih ribarskih majstora.
-Života Kemer: Života Jovanović, rođen 1909. g. u Smederevu. Jedan je osnivača Ribarske zadruge. Otkud nadimak Kemer ? Kemer je poznato letovalište u Turskoj. Kažu da je Životin deda u 19. veku sarađivao sa nekim Turčinom iz tog grada i da je tako dobio nadimak.
-Steva Komita: Stevan Ilić, rođen 1911. g. u Smederevu. Radio je samostalno, sa drugim ribarima, a najčešće sa svojim sinom Savom.

Ulica Slobode – danas ; Plavi voz i Zadužbina

-Dreša: Božidar Mirković, rođen 1911. g. u Smederevu. Iz ljubavi prema Dunavu i zbog potreba brojne porodice, aktivno se bavio i ribarenjem.
-Mika Mandov: Svetislav Matuljanović, rođen 1911. g. u Smederevu. U mladosti, kad je nivo Dunava dozvljavao, radio je u donim vodama, uglavnom sa alovom.
-Boža Bela: Božidar Tasić, rođen 1914. g. u Smederevu . Najčešće je radio sa svojom ženom Jelkom, rodom Dalmatinkom. Bela je važio za vrlo pedantnog i elegantnog čoveka. Imao je i dva poroka – rakiju i kocku.-Tane Pacov: Stanislav (prezime zaboravljeno), rođen 1918. g. u Smederevu. On nije imao svoj alat i pribor, pa je išao u ribolov sa onima koji su to imali.
-Dude Memla: Dušan Damnjanović, rođen 1919. g. u Smederevu. Radio je sa većim brojem ribarskih alata: sa alovom, pirićem, metlicama…
-Draga Kangal: Dragutin Vasić, rođen 1919. g. u Smederevu. Kao mlad čovek započeo je svoj rad u Staroj železari. Iz ljubavi prema Dunavu i zbog potreba brojne porodice, aktivno se bavio i ribarenjem.
-Žika Palikuća: Života Maksimović, rođen 1920. g. u Smederevu. Sin Blage Palikuće i otac Kokana Palikuće, takođe ribara. Najčešće je radio sa metlicama po vrh, ali je raritet što je samo on radio sa letećim pirićem.
-Remde Švaba: Josif Remde, rođen 1921. g. u Smederevu. Nadimak Švaba je dobio po ocu koji je bio Nemac. Najviše je voleo da radi sa metlicama u gornjim vodama, naročito kod Galiona.
-Đenda: Vladimr Đendić, rođen 1921. g. u Smederevu.Spada u red prvih alasa u Smederevu. Kao ribar voleo je da radi je sa metlicom po vrh.
-Vela Mauzer: Velimir Stefanović, rođen 1922. g. u Smederevu. Jedan je od osnivača kolonije ribara na ušću Jezave u Dunav, kod Metalora.
-Nikola Runda: Nikola Stamenković, rođen 1924. g. u Smederevu. Iako je bio aktivan alas, važio je za jednog od najboljih majstora mehaničara. Mnogima je popravljao traktorske i brodske motore, gotovo pesplatno, često samo za piće. Najčešće je pio rum.
-Žika Gajdaš: Živojin Mitrović, rođen 1924. g. u Smederevu. Bio je odličan berberin i poznati harmonikaš. Otkud onda nadimak Gajdaš. Iako je bio cenjen zanatlija i majstor, veoma je voleo Dunav i ribolov pa se tome više posvećivao.
-Bora Mangup: Borivoje Todorović, rođen 1925. g. u Smederevu. je poznat po eleganciji i druženju. Imao je dva poroka – rakiju i kocku.

Gradski park -nekad ; Vinski park –danas

-Pera Tot: Petar Tot, rođen 1925. g. u Smederevu. Bio je poznat kao jedan od najboljih alasa u lovu ribe sa bubljevima. U ribolov je odlazio sa sinom Stevanom, ili sa svojom ženom.
-Mali Brana: Branimir Stefanović, rođen 1926. g. u Smederevu. I Mali Brana, kao i njegova baraća Vela, Rade i Tatomir, bavio se isključivo ribarenjem.
-Nikola Pipac: Nikola Damnjanović, rođen 1927. g. u Smederevu.Nikola je ribarenje naučio od svog starijeg brata Dušana. U početku su u ribolov odlazili zajedno, a onda se on osamostalio.
-Steva Madžar: Stevan Bančov, rođen 1928. g. u Skorenovcu. Kao mlad došao je u Smederevo i radio kao kubikaš. Videvši od Dragija Tašite da je ribarenje nešto lakši posao, prešao je kod njega i postao ribar.
-Rada Pijana: Radmila Stefanović, rođena 1929. g. u Zaječaru. Supruga Radomira – Radeta Pijanog. Za nju i njenog muža povezuju njihov zajednički nadimak. Puno su voleli rakiju.
-Rade Pijani: Radomir Stefanović, rođen 1930. g. u Smederevu. Nadimak Pijani i on i njegova žena dobili su zbog toga što su puno voleli da popiju neku više.
-Mile Bela Riba i Mile Ćora: Miodrag Kucin-Jovanović, rođen 1935. g. u Smederevu. On je Jojčetov usvijeni sin. Bio jedan od najpoznatijih smederevskih ribara.
-Mića Zvrljavi i Mića Bela Plovka: Milorad Jovanović, rođen 1935. g. u Vranju. Pošto je iz Policije penzionisan, došao je u Smederevo. Imao je povredu na oku, pa otuda i nadimak Zvrljavi.
-Punda Joca: Jovica Punda, rođen 1937. g. u Smederevu. Sin starog kafedžije Ivana Punde. Po pričanju, ribarenju je prišao iz ljubavi prema Dunavu.
-Eva Mikina: Eva Matuljanović, rođena 1940. g. u Kovinu. Bila je druga žena Mike Mandova. Eva je sestričina Marice, Mikine prve žene.
-Sima Milevin: Sima Tasić, rođen 1943. g. u Smederevu. Zet je u familiji Blage Maksimovića-Palikuće, oženio se njegovom unukom. Sin je Mileve „Ruskinje“ i Milana Tasića.
-Talijan: Miodrag Specijale, rođen 1943. g. u Smederevu. Ribarenje kao posao prihvatio je od starih smederevskih ribara, Sole, Save Tašite, i drugih.
-Boža Velin: Božidar Stefanović, rođen 1947. g. u Smederevu. On je sin Velimira Stefanovića – Vele Mauzera.U mladosti je morao da „ide u ribu“ sa ocem i sestrama.
-Mali Dragan i Dragan Palikućin: Dragan Jovanović, rođen 1949. g.u Smederevu. Po majci unuk Blage Palikuće. Cela njegova porodica – otac, mati, tri sestre, dvojica braće – živela je u dvorištu iza Ribarske zadruge.
-Steva Tot: Stjepan Tot, rođen 1957. g. u Smederevu. Sin je Pere Tota. Sve oko ribarenja Stjepan je naučio od oca, jer je sa njim u mladosti stalno odlazio u ribolov.

Zanimljivosti

Draga Calion i Doktor Cale: Dragoslav Tasić, rođen je 1906. g. u Smederevu. Jedan je od prvih ribara u Smederevu i osnivača Ribarske zadruge. Za vreme Drugog svetskog rata bio je ribar-ilegalac koji je čamcem prevozio ilegalce preko Dunava i prenosio poruke s jedne obale na drugu. U Vikipediji je zapisano da je 1944. g. u Dunavu, u svjoj mreži, pronašao telo partizanskog komandanta, narodnog heroja Ivana Milutinovića, nastradalog na brodu koji je idući na oslobađanje Beograda, naleteo na minu. Osnovana Ribarska Zadruga 1948. g. dobila je to ime.
Koliko se zna alas Dragoslav Tasić je svoj nadimak „Calion“ imao od rođenja. Drugi nadimak „Dokror Cale“ dobio je 1955. godine kada je postao kontrolor kvaliteta ribe, koju alasi donose u otkup. Čuveni profesor latinskog i francuskog u Gimnaziji, Živojin Filipović Čika Fića, videvši ga u belom mantilu rekao mu je : „E moj Dragoslave. sad si postao Doktor Cale!“

Dragi Tašita: Miodrag Stanković, rođen je 1902. g. u Smederevu. Jedan je od prvih alasa u Smederevu i osnivača Ribarske Zadruge. Otkud mu ovaj nadimak ? Njegova majka je imala puno dece i kad ih je pozivala zbog nečega, bilo joj je dugačko da kaže Miodrag, pa ga je zvala samo Dragi. A onaj drugi deo Tašita dobio je kao mali dečak, jer je umesto „k“ govorio „t“, te kad je tražio kašiku govorio je: „Daj mi tašitu!“

Mali Dule, Krivi Dule i Dule Murence: Dušan Nikolić, rođen je 1926. g. u Smederevu. Osim ribarenja, bavio se i otkupom ribe u Ribarskoj zadruzi. Dušan je jedini živi ribar sa one fotografije osnivača Smederevske Ribarske radne Zadruge iz 1948. godine. Koliko se vidi on ima tri nadimka.

Ribarka Nada: Nada Stefanović, rođena je 1956.g. u Smederevu. Ona je ćerka alasa Vele Mauzera. Kao i njene sestre Olga i Đurđa, i Nada je kao devojčica išla u ribolov sa ocem Velom, a kasnije i sa drugim alasima, najčešće sa Drešom i Solom.
Ribaraka Nada je „zaštitni“ znak knjige „Alas nema tri osmice“, koju je 2013. g. napisao sin starog ribara Drage Caliona, Nikola Tasić Cale.

Autor: Nikola Tasić Cale

2 comments
0

Slične vesti

2 comments

NIKOLA TASIĆ CALE 09.01.2022 - 18:27

Nadimci u starom Smederevu, 30 komentara. Najviše su mi se dopala ova 3.
Vladan Radanovic
Još jedan u nizu odličnih tekstova. Sve pohvale..
Natalija Kitanovic
Milan ,,Moderni“, moji stari. U Smederevu od pocetka osamnaestog veka.
Dejan Andrejevic
Lep tekst. I u selu Udovice se svi znamo po nadimku.
A, ima i onih ružnih i neprimerenih komentara. Jako mi je žao zbog toga. Dobro je što nisam otvorio svoj Fejs – kako vi mladi to kažete. Bojim se da bi me neki ljudi i vređali, a ne znam kako bih odgovorio ! Mojim pričama ja samo želim da prikažem neko moje staro Smederevo i Smederevce, a nikako da neke nove i mlade Smederevce diskreditujem, omalovažim, vređam,…

Reply
Zmaj 10.01.2022 - 11:56

Na prvoj slici pise „Kosovari“. Da li su Kosovari ili Kosovci?
Ranije se za coveka sa Kosova pridodavalo Kosovac, nikako Kosovar.
Kosovar je skorijeg datuma na zalost nastala vise da vredja

Reply

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!