Od 28. avgusta do 3. septembra, trajala je 39. Likovna kolonija Grafika u ateljeu Centra za kulturu. Svojevremeno jedina manifestacija tog tipa u zemlji, pokrenuta je u nameri da okuplja umetnike. Oni su se kroz zajednički, kreativni proces upoznavali ali i razmenjivali ideje i veštine.
Sve što je, tokom decenija nastajalo na koloniji, čuva se u posebnoj zbirci radova koja je sada već prilična, imajući na umu broj dosadašnjih učesnika.
Ove godine u koloniji su učestvovali Marija Sibinović, Jelena Vitorović, Nikola Pavlović i Mina Mulina iz Beograda, Jelena Vukajlović iz Smedereva, Mihailo Gligorić iz Osečine, Stefana Jovanović iz Pirota i Marija Luisa iz Meksika.
Prema ustaljenom običaju, likovni umetnici kreiraju grafike na slobodnu temu i u formatima po sopstvenom izboru, a nama je posebno zanimljiva sagovornica bila umetnica iz Meksika. Marija Luisa se grafikom bavi 15 godina.
Kao i mnogi, počela sam od slikarstva i nekako sam shvatila da mi grafika najbolje leži da izrazim ono što želim. Najčešće radim urbani pejzaž. Moj način rada je takav da volim da posetim neko mesto, upoznam ga, šetam, primećujem stvari, arhitekturu. Onda svu tu inspiraciju dobijenu konkretnim mestom prenosim u svoja dela.
U Smederevo sam došla na poziv Milana Rankovića, a takođe sam profesionalno i lično povezana sa Marijom, jednom od učesnica. Dakle, tu sam na njihov predlog. I ovde sam šetajući gradom primetila razne arhitektonske motive koji će uticati na moje radove – kaže za SDCafe.rs Marija Luisa.
Na pitanje da li u Meksiku ima ovakvih umetničkih kolonija i koliko se tamo radi na promociji grafike, Marija objašnjava da su takvi događaji veoma česti, a najčešće ih organizuju privatno sami učesnici ili institucije kulture.
Mislim da je grafika u Meksiku često proizvod upravo grupnog rada. Najčešće se radi u ateljeima i u grupama. To je baš karakteristično kod nas, da ljudi zajedno rade i pomažu jedni drugima.
Osim toga, bilo da je reč o institucijama ili pojedincima koji to privatno priređuju, kao umetnik možete i samostalno da realizujete neki svoj projekat na takvim mestima.
Atmosfera u Smederevu ima dosta sličnosti sa ateljeima u Meksiku. Mnogo razgovaramo, od svake pojedinosti u procesu izrade može da se napravi mnogo šira, zasebna tema, što je poznato svima koji se grafikom bave.
Jako mi se dopalo ovde. Svaki atelje, pa i ovaj ima neku posebnost, ali generalno imamo mnogo sličnosti i jako sam se lepo ovde osećala.
Za Mihaila Gligorića, umetnika sa višedecenijskim stažom, susret u Smederevu je protekao kao okupljanje jedne velike porodice.
Mnogo je važno gde se sve ovo odvija, a ovo je sjajna ustanova. Imam 72 godine. Kada sam pre više od 20 godina čuo za ovu koloniju razmišljao sam o tome da će me jednog dana pozvati. Eto koliko je „jaka“ ova kolonija. Dugo vremena je bila jedina koja je okupljala grafičare koji su posebna sorta ljudi.
Pre svega, to su veliki majstori. Ovde je prošlo mnogo imena, ispisana je istorija umetnosti naše zemlje. Ova zbirka je neverovatna stvar, pravo bogatstvo za buduće generacije.
Zašto se mi okupljamo ovde nego da bi zrno po zrno u tu našu riznicu dodali. Mi trajemo. Novi trendovi, materijali, mediji, čudesa. Grafiku su pokušali da proglase mrtvom, ali nema šanse.
A ovi mladi me posebno raduju. To je borba za svaki stepen kiseline, pitanja kako ćemo prići crnom, da li je na ovoj vrućini to sve dobro ispalo i slično… – poručuje za SDCafe.rs Gligorić.
On će, u pomenutu riznicu dodati svoja dela inspirisana vilama. Kako kaže, time se bavi već duže vreme jer su vile svuda oko nas, iako mi to možda ne primećujemo. „Žena je porodila svet i to je moja inspiracija“ – napominje Mihailo.
Jelena Vukajlović iz Smedereva se, za ozbiljnije bavljenje umetnošću upravo pripremala u ovom ateljeu 2018.godine. Tada je imala časove crtanja i slikanja za prijemni na Fakultetu likovnih umetnosti. Diplomirala je i sada se priprema za master studije.
Učestvovala sam na koloniji i 2020. godine. U suštini, meni se jako dopada i uvek se svi nekako združimo, ponašamo se kao tim. Radovi koje napravimo su veoma interesantni i stvaraju se nove veze među nama.
Ja sam završila slikarstvo ali sve četiri godine sam imala grafiku. Prve dve je bila obavezan predmet, u trećoj i četvrtoj sam kao izborni predmet uzimala duboku i sito štampu i digitalnu grafiku.
Grafika je posebna i mnoge stvari koje, na primer, ne možete postići nigde drugde osim tu, posebno u dubokoj štampi. To je posebna čar. Sve je ručno, od nule do kraja sve dolazi od nas.
Za grafike koje sam radila sada, uzela sam malo elemente doma kulture, ovog prostora i okoline. Uvek ubacim i neki svoj doživljaj iz mašte ali je osnovni element ono što vidim pa to interpretiram na svoj način.
Šta je to sve tačno nastalo tokom ovih sedam dana, imaćemo prilike da vidimo u novembru, na tradicionalnoj izložbi sa kolonije koja se svake jeseni priređuje u Centru za kulturu.
