Rastu, pred svaki septembar, brojke u zaglavljima na plakatima za svaku narednu „Smederevsku jesen“. Ove godine na njima će pisati da je to 136. manifestacija.
I mada to i nije baš tako, osim brojanja, mnogo je važnije što se vremenom, ono na čemu je „Smederevska jesen“ počivala, izvitoperilo.
I sve je, kako na manifestaciji, tako i na našim posedima, manje onoga od čega je priča i krenula – smederevskog grožđa. A tih plodova je, u desetostruko manjem Smederevu, krajem 19. veka, bilo u svakoj kući. Kako u selima, tako i u gradu.
Ali, pođimo redom…
Prva smederevska revija grožđa, o kojoj postoje zvanični podaci bila je 1899. godine. O tome svedoči članak iz glasnika Srpskog poljoprivrednog društva – časopisa „Težak“. Reč je o najavi i objavljenom programu revije koja je trajala od 26. do 29. septembra. I jasno se, već u naslovu navodi da je reč o prvom takvom događaju.
To je bilo pre 124 godine. Odgovor na pitanje zašto, za par nedelja organizujemo 136. „Smederevsku jesen“ u isto vreme je i jednostavan i komplikovan.
Tadašnja Opština Smederevo je, kao organizator, obnavljajući svojevremeno ovu manifestaciju 1988. računanje počela od 1888. godine. Simbolika je bila privlačna, kao i priča na koju su se pozivali. Problem je što ona zasniva samo na rečima.
Postoji priča da je Branislav Nušić, u nekim novinama koje je izdavao u Smederevu, napisao da je neka izložba grožđa održana 1888. Tih novina nema. Ne postoje, uništene su tokom Drugog svetskog rata. Nemamo trag. Ja nisam naišla na to, niti ih je, kada sam tražila, bilo u Narodnoj biblioteci Srbije. Niti jedan primerak tog časopisa.
Međutim, u „Srpskim novinama“ je 1877. izašao članak gde autor navodi kako Smederevci imaju nameru da tokom jeseni te godine organizuju izložbu svog grožđa. To je bio kritički tekst.
Poruka je bila da ovdašnji vinogradari nemaju osnova da to rade, da je to isuviše usko područje. Zamereno im je i da time pokazuju da ne misle na interes drugih vinogradara iz Srbije I poručeno da nije samo bitno da se izloži grožđe, već i vino.
To je izašlo u martu 1877. Ali, više nigde se ne pominje da li je izložba i održana. Imamo samo objavljenu nameru.
Da li su u Smederevu od toga odustali posle ovih kritika ne znamo. Ili su možda na svoju ruku ipak nešto priredili što je ostalo ignorisano od strane novina ni to ne znamo – kaže, za SDCafe.rs Gordana Miletić, viši kustos etnolog u smederevskom Muzeju.
A da su novine u to doba vrlo predano izveštavale o raznim detaljima i da jesu pouzdan izvor, govori članak iz 1888. Iz tog teksta saznajemo da je u prostorijama Srpskog poljoprivrednog društva, bilo izloženo grožđe iz rasadnika u Smederevu, kalemljeno na amerikansku podlogu.
Tu se pominje sorta Smederevka, a naišla sam na podatak da postoji obična i krupna Smederevka. Autor kaže da je ta krupna nekad bila poznata u Beogradu kao uzun čauš, a u Turskoj i u Beogradu kao Semendria ćirez, kao i da je još uvek ima u srpskim baštama u Beogradu.
I to je sve za 1888. Nigde, ni u „Srpskim novinama“ ni u „Težaku“ nema podataka da je održana izložba. Dakle, nema zvaničnog podatka za 1888, a 10 godina kasnije se pojavljuje članak u kome se jasno navodi da je reč o prvoj izložbi.
Pri tom je taj događaj priređen u saradnji sa Srpskim poljoprivrednim društvom, Minstarstvom narodne privrede, opštinom. I to je imalo je širok odjek.
Jedan od ciljeva priređivanja te izložbe bio je da se vide rezultati obnove vinograda nakon što ih je filoksera uništila. Da se predstave proizvodi loznog rasadnika i to kako su Smederevci obnovili svoje vinograde posle te bolesti.
Jedan od inicijatora je bio tadašnji upravnik loznog rasadnika iz Smedereva. Generalno, to jeste realno period kada se vidi napredak u obnovi vinograda u koju su Smederevci među prvima u Srbiji i krenuli – navodi Gordana Miletić.
Za tu izložbu 1899. održan je i zbor vinogradara sa oko 200 učesnika iz Smedereva i okoline. Osim grožđa, bili su izloženi zanatski proizvodi, a kolar Stolić je prikazao presu koju je sam napravio.
Izložbu su posetili učenici bogoslovije. Trajala je četiri dana i jedan deo programa je bio obilazak vinograda smederevskih vinogradara za goste, kao i poseta vinogradu kralja Aleksandra Obrenovića.
Neki, ove obilaske, uzimaju za početak onoga što se danas, 124 godine kasnije zove vinski turizam.
Naredna izložba je održana 1901. godine. Još uvek su Obrenovići vladari. I imaju vinograd u Smederevu pa značajan deo zauzima izloženo grožđe iz tog vinograda. O ovoj izložbi je bilo vrlo malo podataka.
S vremenom se, sada, pojavljuju novi. Kolegenica Snežana Cvetković je u Carigradskim novinama naišla na podatak o tome. Zatim smo dobili fotografije od jednog gospodina iz Smederevke Palanke čiji je predak bio učesnik i u čijoj su kući pronađene.
Na jednoj fotografiji je izložbeni prostor, korpice sa grožđem za koje piše da su iz vinograda Njegovog Kraljevskog Veličanstva Kralja Aleksandra. Na drugoj strani jedno što smo uspeli da vidimo je izloženo grožđe Gaje Đorića. Vide se i korparski proizvodi smederevske sirotinjske zadruge. Na drugoj fotografiji su učesnici izložbe – dodaje Gordana Miletić.
Na dalje, postoje podaci o tome da je 1910. godine u Smederevu odražana velika privredna izložba, a u okviru te i – vinogradarska. Događaju je prisustvovao i Kralj Petar Karađorđević.
Sledeća izložba grožđa i vina održana je 1929. godine u prostorijama Smederevske vinogradarske zadruge (koja je inače osnovana 1909). Takođe je bio i zbor vinogradara.
Godina 1930. je bila izuzetno značajna jer se tada obeležavalo 500 godina od osnivanja grada i podizanja tvrđave. Bilo je više manifestacija i programa kojima su ondašnji Smederevci i Smederevke proslavili pola milenijuma Smedereva. Između ostalog je organizovana velika privredna izložba, a u Vinogradarskoj zadruzi i izložba grožđa.
Naredna je priređena 1932. godine u prostorijama novosazidanog opštinskog doma. U 1936. organizovana je izložba koja je, osim vinogradara, okupila privrednike i zanatlije iz Smedereva i tadašnje Kraljevine Jugoslavije.
Fabrika Ekonom je tada izložila proizvode i vide se njihovi predmeti za koje mi sa fotografije nismo mogli tačno da utvrdimo šta je u pitanju.
A onda smo u etnološkoj zbirci Muzeja našli pikslu u obliku ježa. I na njoj je iza napisano da je predmet sa izložbe grožđa 1936. Pravljena je, dakle, kao suvenir.
Za tu izložbu organizovan je i aero miting u Godominskom polju i imamo podatak da je Turističko društvo Putnik organizovalo posetu izložbi i smederevskim vinogradima, kao jednodnevni izlet – priča nam Gordana.
Dakle, sasvim poseban odnos imalo je, tih vekova Smederevo prema grožđu. I zaista, govorimo o vremenu kada je za većinu drugih, prva asocijacija na naš grad bila upravo vinova loza.
U Smederevu je živelo desetak hiljada ljudi, ali su površine pod vinogradima bile nemerljivo veće, a vinogradrstvo izuzetno važno za čitav grad.
Vinograd je imalo gotovo svako domaćinstvo. Manji ili veći, zavislo je od mnogo faktora, ali za sopstvene potrebe, grožđe je imala skoro svaka kuća.
Današnje površine mnogih ulica i delova grada su tada bile pod vinogradima, objašnjava naša sagovornica.
Preko puta Stare železare, tu negde gde je Provalija, bili su vinogradi, a na mestu Stare železare je bio prvi rasadnik vinove loze. Uz Dunav su svuda bili vinogradi. Ogromne površine pod vinovom lozom.
Da se zasnuje vinograd, trebalo je dosta sredstava, pa su veće zasade imali bogatiji, imućni trgovci, zanatlije poneke. Ali generalno, svako domaćinstvo je imalo vinograd.
Viškove su prodavali na pijaci. Postojala je i organizovana berba grožđa. U naše vinograde je dolazila radna snaga sa strane da bere grožđe i pakuje za slanje. Tada se slalo prvo lađom, a kasnijih godina vozom za Beograd, pa za Beč.
Otuda ne čudi što mnogi putopisci ističu Smederevo pre svega kao vinogradarski kraj. U suštini, čitava Srbija je bila poljprivredna zemlja. Industrija je bila u začetku. Sartid je osnovan 1913. a počeo je da radi nakon Prvog svetskog rata.
Smederevo u 19. veku pa kasnije i u 20. bio jedan od najpoznatijih vinogradarskih krajeva Srbije uz Negotin i Župu kruševačku. Kao mesto blizu Beograda, imalo je tu prednost da svoju robu šalje brže.
Dosta se našeg grožđa prodavalo na beogradskoj pijaci, ali veći deo se izvozio za Beč odakle je išao dalje.
Postoji fotografija iz 1931. godine gde možemo da vidimo kako se grožđe bere i pakuje. Potiče od potomka Branka Ž. Jefremovića koji je bio osnivač „Smederevske vinogradarske zadruge“.
Njegov sin je ostavio jedan zapis u formi očevih sećanja. U stvari, napisao je svoja kao i sećanja na ono što su mu pričali o tim berbama i pakovanju, prevozu brodovima do Beograda i odatle dalje ka Beču. Takođe je postojao raspored kada se koje grožđe šalje za inostranstvo – ističe viša kustoskinja Gordana Miletić.
Za sve koji su u Smederevu živeli, revije grožđa bile su veoma značajan događaj. Vlasnicima vinograda je bilo važno da njihovo grožđe bude viđeno i probano.
Fotografije svedoče o tome da su berbe grožđa, pre svega bile radostan, veseo događaj, značajan za celu zajednicu i praktično, posebna svetkovina.
Devojke su se tada naročito lepo oblačile, jer to je bio društveni događaj. Mnogo je ljudi učestvovalo, radna snaga je plaćana, dolazili su momci… Pevalo se, igralo, šalilo i to je bila prilika da ih svi vide u najlepšem izdanju. Zato su pažljivo birale odeću za takve prilike.
Izložbe su bile značajne za vinogradare kao mogućnost da se razmene iskustva, iznesu mišljenja na zboru, saznaju nešto novo na konferencijama gde su učestvovali razni stručnjaci za ovu oblast – predstavnici Ministarstva, Srpskog poljoprivrednog društva…
Smederevski vinogradari i sam grad su imali podršku nacionalnog društva poljoprivrednika i same države koja je učestvovala u finansiranju dela za dodeljivanje nagrada najboljim vinogradarima.
Na tim izložbama se pre svega predstavljalo i ocenjivalo grožđe. Vino je uvek bilo u drugom planu jer mi, tada, nismo imali vina koja mogu da dugo traju i pariraju nekim drugim.
To je ono što će se donekle promeniti u novoj epohi „Smederevske jeseni“ o čemu će više biti reči u nastavku ove priče.
Naravno, svim zainteresovanima na raspolaganju je i postavka „Grožđe, gvožđe i urbane vibracije“ u Muzeju Smederevo koja objedinjuje još brojne, detaljnije informacije, fotografije i predmete u vezi sa vinogradarstvom i vinarstvom u Smederevu.
