Iako smo ušli u novi mesec, ne osećamo da je nov – mnoge stvari ostaju iste i svakog prvog se podsetimo da je vlast uspela neodgovornošću da ubije 16 ljudi. To je, još jednom ponovljena poruka građana i studenata koji i dalje protestuju. Porodicama nastradalih u novosadskoj tragediji ostaje velika bol i tuga, a studenti i građani Srbije već 19 meseci pokazuju empatiju i traže odgovornost vlasti za propuste tokom renoviranja železničke stanice u Novom Sadu.
I ovog prvog su se Smederevci i Smederevke okupili kako bi odali počast šesnaestominutnom tišinom. Mesto okupljanja ovoga puta bio je trg, a pomen je održan ispred crkve, uprkos kiši.
Posle pomena kraće govore održali su Zoltan Pašti i Nikola Maravić. Glavna tema bila je prvenstveno trenutna društveno-politička situacija u Srbiji, od toga kako smo prošli kroz više tragedija u zadnjih nekoliko godina, misleći na OŠ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, Dubonu i Malo Orašje, pad nadstrešnice u Novom Sadu i požar u staračkom domu u Barajevu, do značaja studenata u blokadi u borbi za pravdu koju žrtve zaslužuju. Govornici su se osvrnuli i na situaciju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, spomenuvši kao primer način na koji je smenjen mitropolit žički Justin.
Izlaganje je završeno sa „Živela pravoslavna Srbija, živeo narod Srbije, slava Bogu i smrt fažismu!”, nakon čega je skup završen.
