KOLARI – Naše selo, naši ljudi

Na raskršću puteva najpre drumskih, a potom i železničkih, nastalo je, po svoj prilici jedno od najstarijih naseljenih mesta u blizini Smedereva. Naziv Kolari, selo je dobilo zbog mnoštva majstora za kola koji su tu živeli.

Kako u svojij knjizi „Varošica najstarija Kolari“, piše Svetozar Jovanović, 1476. godine na ovom je mestu bio palisad – drveno utvrđenje sa posadom, a 1526. u 13 kuća bila su petorica neoženjenih.

Godine 1571. u Kolarima je bilo 18 kuća, a onda je taj broj kroz naredne vekove nastavio da se menja i raste, pa je 2005. godine tu bilo 400 domaćinstava sa oko 1400 ljudi. Po prošlogodišnjem popisu, u selu živi 1014 stanovnika.

Ovde su znamenitosti na skoro svakom koraku. U centru je česma podignuta 1824. godine za samo dve nedelje. Nazvana je Rimska zbog pretpostavki da je na tom mestu ranije bila stara česma iz doba rimske imperije. Pretpostavka je da su je sazidali rimski vojnici koji su tu živeli. Interesantno je da se voda ne zamrzava i ne presušuje, teče tokom cele godine, a njena temperatura je 26 stepeni.

Prva asocijacija na Kolare zapravo su njegovi slavni žitelji iz prošlosti, a u poslednje vreme se dosta radilo na promociji istorije ovog mesta.

Znamo da je par istorijskih ličnosti poteklo iz našeg sela, pre svega veliki srpski dobrotvor Ilija Milosavljević Kolarac čije ime nosi i škola u selu, zatim vojvoda Vule Ilić Kolarac, saborac Karađorđa i Miloša, naravno, učesnik našeg prvog svetskog prvenstva u fudbalu, čuveni Montevideo, Đorđe Vujadinović, rođeni Kolarac.

On je do poslednjih dana svog života obilazio svoje selo, zapamtio sam ga i lično upoznao. Tu su njegovi unuci, porodica je ostala tu. Ilija Milosavljević nije imao direktne potomke, ali ta familija i dalje postoji u selu. Od vojvode Vuleta su takođe ostali potomci, to se malo razgranalo, menjala su se prezimena, ali postoji veza i sa njim. Zna narod dosta o svemu tome, menja se na bolje naša svest o prošlosti – priča nam meštanin, Zoran Mladenović.

U Kolarima su i čak dva kulturna dobra sa liste Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu. Crkva Svetih Petra i Pavla je 1847. godine izgrađena na mestu prethodne, stare crkve brvnare iz 1717. To je građevina u klasicističkom stilu, a prema podacima, za izgradnju je korišćen materijal porušene džamije, tvrđave Kulič, napuštenog binovačkog manastira i sa crkava u Badljevici i Petrijevu.

Odmah do nje je retki trag narodnog graditeljstva u smederevskom kraju – kuća Ljubomira Popovića, sagrađena polovinom 19. veka. To je spratna kuća sa ukopanim podrumom i zatvorenim tremom. Prizemlje je bilo za štale, a sprat za stanovanje u početku, ali je ubrzo i prizemlje pretvoreno u stambeni prostor. Kuća je renovirana 1912. kada je i dobila današnji izgled. Temelji su od opeke, zidovi u bondručnoj konstrukciji ispunjeni čatmom, krov pokriven biber crepom. I sve to, još uvek odoleva vremenu, ali pitanje je trenutka – do kada s obzirom na stanje u kome se nalazi.

Kuća je zadržala svoj stari izgled, na žalost propada, trebalo bi da se sredi i vrati u prvobitno stanje, ali tu je sada neka pat pozicija. Niti država može da obnavlja privatno vlasništvo, niti taj vlasnik može da je sam obnovi po svom nahođenju jer postoje pravila i kriterijumi kako se to radi.

Ta kuća ima poseban značaj za nas. Ranije je tu snimano dosta filmova i serija, sećam se kao dete sam tu gledao glumce, motao se oko njih, bili su mi interesantni, sećam se Stoleta Aranđelovića i Milana Srdoča – priča nam Zoran Mladenović.

Danas, Kolari su relativno dobro opremljeno selo svime što je potrebno za svakodnevni život.

Kolari su na dobrom položaju, blizu autoputa, ima železničke stanice, tu je pošta, ima dosta kafića, prodavnica, restoran je tu, lepo je živeti ovde.

Uglavnom se ljudi bave poljoprivredom, voćarstvom, jabuke i breskve mahom su u pitanju, takođe i stočarstvom po malo. Jeste teško, ali ne odustaju.

Ima onih koji rade po većim firmama, ali mnogi se ipak drže poljoprivrede, zašto otići u firmu za 50 000, bolje je raditi kod sebe, kad hoćeš radiš, kako i koliko hoćeš.

Lep je atar, imamo školu, deca sa strane dolaze kod nas i lepo je videti svu tu decu ujutru. To nije tako čest prizor u našim selima. Ima onih koji su otišli u inistranstvo, ali se dosta njih i vraća, svako ode da zaradi neki dinar više nego ovde, ali se vraćaju. Sve u svemu, nije loše – kaže meštanin Dejan Cvišić.

Osmogodišnju školu, osim dece iz Kolara pohađaju đaci iz Landola, Binovca, Suvodola i Lunjevca. Škola je u dobrom stanju, renovirana i sređena, opremljena svim potrebnim stvarima, sportski teren pored nje je davno izgrađen i potrebno je da se obnovi.

Škola nema ni fiskulturnu salu. Jedna je učionica preuređena u te svrhe ali to ne zadovoljava potrebe. Ambulanta je u dosta dobrom stanju, sređena je od temelja do krova, odlično izgleda. Ali…

Dva puta nedeljno radi lekar, nama treba da tu bude non stop na raspolaganju. Skoro je otvorena i zubna ambulanta, mislim da će to dodatno da poboljša zdravstvenu zaštitu naših ljudi.

Stanica policije je nekada postojala, ostala je prostorija u kojoj je radila, plan je bio da se tu prebaci deo vatrogasnih ekipa i saobraćajne policije zbog autoputa.

Postoji KUD koji odlično radi, veoma je aktivan, gostustuje širom Srbije ali i po inostranstvu, znam da su bili u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Makedoniji, dosta dobro to ide.

Imali smo nekada Streljački klub koji se zvao Ana Petrov, ona je bila narodni heroj. Kao deca svi smo prošli tu obuku, pucali smo iz vazdušne puške. Imali smo taj klub i naši strelci su se na teritoriji SFRJ dosta dobro kotirali. Na desetine pehara i medalja je bilo izloženo u njihovim prostorijama. Na žalost, više ne postoji. Sada je u pripremi otvaranje jednog kluba borilačkih sportova, karate klub radi u školi i ima baš dosta uspeha – dodaje Zoran Mladenović.

Ipak, centar sportskih dešavanja pre svega je FK Kolarac. Osnovan je 1936. i Kolarci su ponosni na činjenicu što traje neprekidno. Naravno, bilo je uspona i padova, a od ovog leta mnogo se toga promenilo za kratko vreme.

Ja sam od letos preuzeo vođenje kluba i to je stvrno velika čast za mene s obzirom na to da imam samo 27 godina. Tu sam, zajedno sa članovima uprave kluba i želimo da ga podignemo na viši nivo u odnosu na to gde se sada nalazimo.

Bavim se fudbalom, aktivan sam igrač, trener sam u omladinskoj školi Smedereva i na nagovor ljudi iz kluba i sela, prihvatio sam vođenje kluba i za sada sve ide kako treba. Naravno, ništa ne bih mogao sam da postignem bez pomoći drugih, već smo uspeli da obezbedimo neke optimalne uslove i za sada to ide u dobrom pravcu.

Dosta toga smo uradili, što se tiče infrastrukture i svega, uz pomoć uprave, članova kluba, prijatelja, simpatizera, radnu i fninasijsku, sve smo ovo uspeli da ostvarimo i tek imamo ambicije. Sredili smo svlačionicu, letos kada sam došao nije bilo ni struje ni vode, sad smo to obezbedili.

Renovirali smo deo za publiku, novu žicu smo postavili, ogradu smo renovirali. U planu je da teren sredimo, u pregovorima smo sa jednom firmom koja se time bavi. Za dugoročne ciljeve planiramo da infrastrukturu podignemo na visok nivo – kaže Nemanja Mladenović, predsednik FK Kolarac.

Trenutno su na prvom mestu Druge gradske lige. Imaju maksimalan učinak, osam utakmica – osam pobeda. Takmiče se i petlići koji igraju gradsku ligu Smedereva, nalaze se na drugoj poziciji. Do pred sam kraj su bili prvi

Svaka čast njihovom treneru Stevanoviću i deci, imamo 25 registrovanih petlića, dakle klub ima budućnost, ponosni smo na njih. Kratkoročni cilj je da se na leto plasiramo u Prvu gradsku ligu i ubeđen sam da ćemo to i ostvariti. Naravno, želimo da omasovimo omladinsku školu, planiramo da uključimo omladince od leta možda i pionire.

Dolaze ljudi, to nam je mnogo bitno, animirali smo ljude po selu i kada gostujemo mnogi nas prate, bodre svoj klub. Ovih osam pobeda nije slučajnost, ponekad i kada nam nije išlo na terenu, publika je znala da pogura sve to. Važno je ovo posebno za decu, njihovo zdravlje i razvoj – dodaje Nemanja.

Na pitanje zašto je on, kao predstavnik mlađe generacije svog sela, odlučio da ostane tu, uprkos činjenici da su mnogi gradovi, pa i srpska prestonica Kolarima veoma blizu, on odgovara i ujedno šalje najbolju poruku za kraj:

Živeo sam godinama u Beogradu. Tamo sam igrao u omladinskoj školi Partizana, ali ljubav prema zavičaju dovela me je nazad, sada sam i poslovno vezan ovde. Na dobrom smo mestu i sve nam je blizu. Imam želju i volju, trudiću se, planiram da ovde ostanem, ne zadovoljavam se malim stvarima, ali ići ćemo korak po korak.

Pogledajte video o Kolarima:

* Projekat Naše selo-naši ljudi je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva.
Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne izražavaju stavove sufinansijera.