Home InfoČitaoci pišu KLARIN PORTFOLIO / 1. DEMON

KLARIN PORTFOLIO / 1. DEMON

redakcija

Moja seksualnost je fantazija. 
Ja sam se davala, mešala istinu sa lažima, jela svašta danima.  Moja se vrelina topila kao smola na asfaltu koga grli tropski vreo dan.  
Pohotna, nezajažljiva, jesam,  priznajem. 

Uzimala sam olako sve što sam htela, trudila se, topila. Moje je telo više znoja potrošilo nego hleba. Nisu se moje oči nagledale toliko dana, koliko sam noći budna provela ljubeći bez mere. 

Svi moji muškarci bili su kao strastvena pisma poslata bez adrese.  
Neki su bili markice koje sam lizala i lepila na koverte. Neki su bili čist papir, neki čista fantazija. A svakoga sam ljubila žarko, bez ustezanja. 
Ja sam na poljupcima široke ruke. Džek. Nisam pitala da li su zaslužili, da im nije mnogo.  
Ima me toliko, neću se istrošiti. 
 
Bilo je među njima nekih koji me i danas zovu kučkom. Nekih koji su moje ime nadenuli deci. Nekih koji me sanjaju i koji me psuju. Ali svi su me želeli. 
Slepa za čežnju nisam bila .Čeznula sam za nekima. Malo ih je, istina, ali ih ima. 
I volela sam neke. 
Volela sam neizmerno jednom. I još svaki dan čeznem za njim. 
 
I kad požuda postane toliko jaka da mrvi kosti, ja se očešljam, skinem gaćice, obujem potpetice , obučem haljinu i krenem da zaboravim. 
Lovila sam tada pregladnela. Da nedostajanje pojedem kao veliki komad krvavog mesa. Da se nahranim za buduće vreme posta. 
Namenjeno njemu, dobili su neki.Ti srećnici su me imali. Dobili su sve što on nije.  
 
Uz jedan uslov – da igraju po mojim pravilima. Da na njima iskalim i bes i žudnju. 
Vezivala sam im oči da mi ne gledaju lice, da osete samo moj dodir kao saten što mili po koži, kao žeravicu, kao ugodno sečivo.

Nijedan se nije opirao. Muški su podnosili moju silovitost i pretraživanje još neotrkivenih erogenih zona. Bili su zadovoljeni, svi do jednog.  Imali su šta da prepričavaju.A da ne lažu. 
Znate onu alasku molitvu: „Svaki ribolovac čitav život sanja o tome kako se hvali svojim najvećim ulovom, svojom najvećom  ribom, a ne mora da laže“! 
Bilo je među njima studenata, i profesora, zrelih i nedojebanih, ali i velikih „jahača“. Ali, svi su meni bili isti. Sve je bila najiskrenija  laž u toj istini podavanja. Svaki je ostavio trag ispod kože.  
 
A onda si došao Ti. 
Nisi se dao,  nisi se ni otimao. Bio si dalek, nedostupan. Tu,  a nisi tu. 
Fantazija je divljaja svakim danom više. Cepala mi srce, mozak, curila niz lepljive noge. Pravila  okean požude da me davi.  Zamišljala sam kako te hranim slatkom od jagoda i pojim sokom od višanja. Kako ti jedem iz usta. Ljubim te kao što se davljenik bori za vazduh. Dodirujem noktima grudi, jezikom nepca, priljubljujem se uz tvoj… Vrhunski sex, bez svršetka, orgazam sa velikim O i malim pauzama.  
Hm, a zapravo …  nisam ti prilazila.  Odmeravali smo snagu kao dva boksera u ringu, narihtana da se pokidaju, a ne smeju da se taknu.  Čija je snaga istrajnija, čija je pohotnost jača, želja neobuzdanija…
Pričali smo malo, više smo se promatrali. Ti nisi hteo da budeš moj –  ja nisam htela da ti se dam. Kao. A  ludački smo se tucali svako veće svako u svom krevetu. 

Znam. Znam, zato jer od tih mokrih noći u praznom krevetu, nisam mogla da jedem, ni da spavam.  Samo sam želju hranila da se ne istopi kao komadić čokolade na julskom vrelom suncu. 

I tako sve do te noći….
Došao si, bez ijedne reči me odveo. Skinuo me do kože, nem. Bez ijednog trzaja na licu. Ćutala sam da ne remetim tišinu kojom si obeležio poprište sudara dve strasti- moje i tvoje. A u glavi su mi zavijale sirene na uzbunu i palile se crvene lampice. Vrištala je sujeta, usta joj zatvarala požuda!
Gledao si me samo u oči. 

Ruke su ti bile sigurne i vrele, i  toga se jasno sećam.  Imao si sate i sate da svaki centimetar moje kože ispipaš kao da je izvorište nove snage. Dirao si me nežno, na trenutke grubo, i grublje,  i znao si tačno šta radiš.  Nisam se ni pomerila. Snaga lavice se upokojila. Srce lavice se u srce lastavice pretvorilo.  Nisam smela da te pipnem, da ne nestaneš možda. 

Zadovoljio si me kako nisam mislila da može iko. Jer, ko može vatru da ugasi vatrom a da ne izgori sve? 
Ostavio si me bez snage i reči da zaspim. Nisam te čestito ni dodirnila. Pre sna… … Posle sna, nije te bilo. I danas žalim zbog tog sna. 

Nisam ti dala ništa te noći. Uzeo si sve.  
Ali,  zaklela sam se da ću te naći opet.  Daću i ja tebi šta ti dugujem  Ja svoje dugove vraćam. Sa kamatom! 

Tvoja
Klara

Autor: Klara Jang

0 komentara
0

Slične vesti

error: Sadržaj je zaštićen !!