Javno grejanje – višedecenijski zagađivač Smedereva

Nedavno izlivanje mazuta koje se, prilikom pretakanja, dogodilo u centru grada, ponovo je u prvi plan stavilo nekoliko ključnih problema koje stanovnici Smedereva imaju zbog načina na koji je uređena oblast javnog grejanja. Prvobitna reakcija javnosti, sasvim razumljivo i opravdano, bila je – strah. Nikome nije prijatno da razmišlja o tome šta se može dogoditi u situaciji kada više stotina litara mazuta otiče gradskim ulicama. Rukovodstvo JP Grejanje se oglasilo porukom da nije bilo nikakve opasnosti, ali Policija nije bila tog mišljenja – protiv vozača cisterne i dvojice radnika podignuta je krivična prijava zbog „postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zagađenje životne sredine“. I toga je verovatno bilo. U krajnjoj liniji, sve to je, kroz atmosfersku kanalizaciju moglo da završi u reci. Usledila je takođe i debata  o poznatom problemu – veliki je udeo javnog grejanja na mazut u sveopštem zagađenju vazduha u Smederevu.

„JP Grejanje Smederevo“, nekadašnje Javno preduzeće za stambene usluge i toplifikaciju, jedno je od sve malobrojnijih u Srbiji koje od postanka, u najvećoj meri i dalje koristi mazut kao prioritetni energent. Znamo da su ta postrojenja za daljinsko grejanje poslednjih decenija prošlog veka nicala na istovetan način, ali je vremenom, u najvećem broju slučajeva toplana u zemlji, njihov rad modifikovan, a mazut je otišao u istoriju. U Smederevu, na žalost nije tako. Iz tog preduzeća su odavno krenule inicijative da se stanje promeni – povremeno su rađeni projekti za pojedinačna rešenja konverzije (prelaska kotlarnice sa mazuta na drugi energent) i poslata jasna poruka da je reč o kapitalnim ulaganjima koja treba da finansira grad ili država. Ali konkretnih pomaka nije bilo. Kotlarnica na Majdanu konvertovana je 2017. godine. Naredna, na Senjaku, urađena je posle mnogobrojnih najava i tek nakon što je sredstva, 2021. obezbedila država. Tada je najavljeno da će već tokom sledeće godine biti konvertovane još dve kotlarnice – u naselju Miloja Đaka i na Papazovcu. Na konverziju čak četiri kotlarnice, Grad se obavezao i usvajanjem Plana kvaliteta vazduha za Grad Smederevo 2020. godine. Godina 2023. već uveliko traje, a posle radova na Senjaku – sve je stalo.

U međuvremenu, javnosti su saopštene novosti – uvidom u stanje svih gradskih kotlarnica, ustanovljeno je da zbog dotrajalosti, mesta na kome se nalaze ili nerešenih imovinskih odnosa, sve i da u ovom trenutku imamo potreban novac, konverzija najvećeg dela tih postrojenja jednostavno –  nije moguća. Od 14 kotlarnica koje su sada u funkciji, 12 je na mazut. Konverzija je moguća samo za još tri kotlarnice –  to je stručna procena koja je poslužila kao osnova za narednu ideju. Sve kotlarnice koje nije moguće konvertovati, biće priljkučene na novu toplanu koja će koristiti ekološki prihvatjiv energent, a čija je izgradnja planirana za prostor na samom početku Industrijske zone – najavilo je rukovodstvo grada 2021.godine. Sve je zvučalo kao odlično rešenje. I sve na nivou dobre ideje i ostalo.

Među rešenjima koja predviđa i pomenuti Plan kvaliteta vazduha upravo je jedna takva toplana. Ali budžet za 2023. Jasno poručuje da nova toplana više nije prioritet. Uz to, ako ikada ponovo i postane aktuelna tema, biće potrebne godine da se tako nešto ostvari. Pošto evidentno nije u planu ni dalja konverzija tri kotlarnice kod kojih je to moguće, izvesno je da smo, bar u narednih pet godina, svake zime osuđeni na isti scenario. A taj scenario je ovakav: po sezoni, JP Grejanje potroši oko tri hiljade tona mazuta čijim sagorevanjem se u vazduh emituje velika količina raznih zagađujućih materija – dim, čađ, praškaste materije, azot dioksid… Gradske kotlarnice pri tom nisu opremljene nikakvim uređajima za smanjanje emisije gasova u vazduh. Uz to, skoro 517 miliona dinara je potrošeno za nabavku mazuta u 2021. i 2021.godini. Dakle, sadašnja praksa je i nezdrava i košta prilično.

Rešenja ima, ali je neophodno da i građani to postave kao prioritet u svojim očekivanjima od rada lokalne samouprave i zbog toga Smederevce i Smederevke treba informisati i uputiti u detaljno stanje stvari. Potrebno je da svi zajedno budemo odlučniji i tražimo od odgovornih brža i efikasna rešenja. O svemu tome, kao i konkretnim mogućnostima, predlozima za moguće ublažavanje posledica svih ostalih velikih izvora zagađenja u Smederevu, biće više reči tokom narednih nedelja i meseci.

Projekat „Zeleni kombinat“ se sprovodi u okviru  projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovoran Pokret Tvrđava.