Predrag Josimović, učenik osmog razreda OŠ “Branko Radičević” uspešan je na više polja, ali je nedavno skrenuo pažnju jednim sasvim neobičnim povodom. Ima svega 14 godina, ali je već dugo pasionirani pratilac čuvene emisije o saobraćaju i turizmu na nacionalnom javnom servisu. Učestvujući u jednoj njihovoj nagradnoj igri, Predrag je najpre dobio na poklon fotoaparat, ali tamo gde bi većina drugih zastala, on nije – naprotiv, to je bio samo povod za naredni korak. Inspirisan radom autora emisije, odlučio je da sam napravi svoju patrolu. Tako je nastala pedesetominutna priča o putovanju iz Smedereva do Risna preko Bosne i Hercegovine. Opisao je put, stanje saobraćajnica, skretao pažnju na kršenja saobraćajnih propisa, ali i davao osvrte na potencijalna mesta za predah i snabdevanje gorivom. I sve to je uradio tako vešto da su urednici pomenute redakcije odlučili da na svojoj aplikaciji SAT HUB podele njegovo ostvarenje i time podrže trud koji je sa toliko ljubavi uložio, a on je dobio niz ohrabrujućih komentara i čestitki na odlično obavljenom poslu.
SDCafe.rs je posetio Predraga i njegovu školu i za početak razgovora nas je najpre zanimalo otkud, kod tako mlade osobe, koja još uvek nije ni satasala da bude vozač, tako veliko interesovanje za saobraćaj i aktuelnosti na putevima.
Gledam SAT patrolu odavno, volim ta njihova putovanja, kako opisuju mesta u koja odlaze, ta patrola koja me je baš posebno zainteresovala je ona do Dubrovnika, a preko Bosne i Hercegovine. Posle svake emisije imamo konkurs na koji možemo da šaljemo radove, sastave ili fotografije i dobijamo nagrade. Ja sam igrao, moj video je sakupio najviše lajkova i dobio sam fotoaparat. Onda sam odlučio da sam snimim patrolu koja će ličiti na njihovu emisiju. Poslao sam im, dopalo im se i oni su to objavili. Video je nastao kada smo mi porodično išli na odmor, snimao sam put, šta se sve dešavalo do tamo, kad smo stigli opisao sam Risan i okolna mesta. Znam šta je to što ljude zanima kada negde krenu na put i ja sam nastojao da im opišem šta ih očekuje ako se odluče za tu relaciju – priča nam Predrag. Evo šta je Predrag napravio:
Kako dodaje, vožnja i saobraćaj mu nisu primarna interesovanja, ali zna dosta o tome. Za sada ima plan da postane – kardiolog! Voli biologiju i hemiju koje mu predaju Valentina Zoranović i Slađana Ranković i zanima ga izučavanje ljudskog organizma. Ako do tada ne promeni mišljenja i interesovanja, Predrag će, sva je prilika, uspeti u toj zamisli.
Predrag je jedno vrlo ozbiljno dete, veliki humanitarac, uvek se nađe kad treba da pomogne drugarima, veoma temeljan i od petog razreda se odmah videlo da je veoma odgovoran i uvek spreman za izazove. Svoje inovacije uvek deli sa nama, a mene je posebno oduševljavalo to što nikada nije učio za ocenu već za znanje što je i pokazao ovom nagradom, da ono čemu nas škola uči, nije samo za ocene, već da stečeno znanje ume da upotrebi. Istorijsko znanje, književno, znanje informatike, on je tu lepezu svega naučenog primenio. I mi često u školi pominjemo poruku da ne učimo za ocene već za život. Dobar je drug, ništa mu nije naporno, raduje svakoj novoj prilici da nešto nauči – kaže za naš portal odeljenski starešina Sanja Bulajić, nastavnica istorije.
Na pitanje šta je danas, za rezultate đaka iznad proseka potrebno i presudno, da li je najvažniji njihov karakter i želja, podsticaj nastavnika ili pak podrška i stalno usmeravanje u porodici, ona odgovara da je sve to važno i poželjno.
Prvo i osnovno je ono što donosimo iz kuće, to je temelj. Ono što smo mi videli i kod Peđine porodice, a što je važno, to je da su prepoznali da se svi nalazimo na istoj strani. Učenik – roditelj – nastavnik – škola svi bi na toj relaciji trebalo da radimo u korist deteta. Da svi damo podršku, ali i da znamo kako da prihvatimo dobronamerne kritike što su njegovi roditelji umeli. I onda izrodimo nešto što je najbolje kao u ovom slučaju. Naravno i on je imao svoje uspone i padove, ali je iz toga samo izašao uspešniji i to je možda i najznačajnije – dodaje Sanja Bulajić, razredna Predraga Josimovića.
On pak takođe voli i matematiku, za šta je kako kaže posebno zaslužna nastavnica Dušanka Stanković koja je sada u penziji, a koja je na njega ostavila poseban utisak i motivisala ga. Učiteljicu Tanju Đorđević kao prvu podršku na putu obrazovanja takođe ne zaboravlja,
Predrag trenira košarku, a bio je i đak Muzičke škole “Kosta Manojlović”. Završio je osnovnu muzičku školu, svirao je harmoniku i osvajao prva mesta na međunarodnim takmičenjima. Svirao je u klasi Milomira Dojčinovića koji ga je naučio da svira harmoniku ali i drugim stvarima, napominje Predrag, dok je u vreme kada je osvajao nagrade nastavnica orkestra bila Romana Repustić Nikolić, a solfeđa Ivana Emeršić Kotarac. Drago mu je i što ga vršnjaci podržavaju, a njegova poruka je kratka i jasna “Samo treba biti uporan”. U moru vesti koje svedoče o potpunom omalovažavanju i obesmišljavanju znanja i obrazovanja, ova priča i njegov primer postaju još dragoceniji.
Srećno nadalje Predraže!