VIDEO/Vodimo vas u obilazak ostataka hamama: Završena prva faza istraživanja – kakvi su nalazi?

Prva faza novih arheoloških istraživanja ostataka hamama koji je u tvrđavi podigao Firuz Aga, nedavno je završena. Prva, skromna istraživanja tog prostora bila su posle Drugog svetskog rata ali o tome nema podataka. Dr Mlađan Cunjak je 1987. radio sondažna istraživanja i od tada su ostaci ovog objekta nama i vidljivi s tim što je, posednjih godina, svima nama u prolazu, zapravo promicala činjenica da je reč o mnogo većem prostoru nego što bismo mogli da pretpostavimo. Kada su ovim novim istraživanjima, ostaci oslobođeni nanosa zemlje i očišćeni, mnoge je iznenadio prizor – reč je o površini od oko 700 kvadratnih metara.

Zauzima najvišu kotu u tvrđavi (iako nama deluje da je njena unutrašnjost ravna, to nije tako), oba ulaza u kupatilo (za muški i ženski deo) su na maloj dubini, plitko postavljeni što bi značilo da je hamam podignut na nekom drugom, ranijem objektu. Nije bez osnova ni pretpostavka da bi temelje Blagoveštenjske crkve trebalo tražiti baš tu, a sudeći po pomenutoj površini ovih ostataka, moguće je da se tako velika, saborna crkva nalazila baš tu. Na odgovor na to pitanje moraćemo da sačekamo još malo jer se u prvoj fazi radova stiglo do istraživanja slojeva u nivou poda hamama. Izneto je 270 kubika zemlje i kamena. Biće potrebno da se u narednom periodu ustanovi šta je ispod, a najvažnije je svakako da se nalazište konzervira i zaštiti kako bi ostaci bili trajno sačuvani. Sredstva za ova istraživanja, kao što smo ranije pisali, obezbedili su Grad Smederevo (1,2 miliona) i Ministarstvo kulture (700.000 dinara).

Kako podseća Dejan Radovanović, arheolog i direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture čiji su stručnjaci radili ova arheološka istraživanja, mi se danas često pitamo gde su ostaci građevina koje je srednjevekovna prestonica morala imati među bedemima. Jednim delom su tu, kao što je slučaj sa hamamom ili sakralnim objektom sa druge strane Velikog grada, neki su verovatno otišli u nepovrat, ali mnogo toga u neistraženim delovima tvrđave tek treba da bude odgonetnuto jer su dosadašnja istraživanja samo malim delom otkrila urbanu strukturu grada u kome se živelo.

Ostaci turskog kupatila svedoče o epohama kroz koje je prolazio utvrđeni smederevski grad i okolno naselje. Tako je čitav jedan deo „muške“ strane kupatila zbrisan. Ključni razlozi stradanja tvrđave su najpre stradanje u Prvom svetskom ratu i bombardovanje, zatim petojunska eksplozija 1941, pa savezničko bombardovanje 1944. tokom kojeg je jedna od bombi bačena upravo na ovaj deo te je uništen centralni prostor muškog dela kupatila i nastao je krater. Hamam je sagrađen krajem 15. veka i trajao je sve do sredine 19. veka kada je srušen i najverovatnije je čitavo vreme pre toga bio natkriven.

O tome da je ovaj hamam po prihodima koje je ostvarivao bio među pet najznačjnijih u celom carstvu, kako je funkcionisalo kupatilo i odakle je i na koji način do njega dolazila čista voda, šta su sve arheolozi pronašli i utvrdili na licu mesta, kojim će predmetima posle ovih istraživanja biti obogaćena zbirka Muzeja, Dejan Radovanović je govorio za SDCafe.rs i tom prilikom nas detaljno upoznao sa nalazima. Pogledajte kako je izgledao naš obilazak ostataka hamama i razgovor sa Radovanovićem:

Slede arheološka istraživanja hamama u tvrđavi