“Zaboravljeni” deo bedema i kula: I ovo je naša tvrđava, zar ne?

Obnova poslednje srpske srednjevekovne prestonice počela je praktično nedugo nakon Drugog svetskog rata – jedna od prvih posleratnih konzervatorskih intervencija bila je 1948. kada je zaštićen poznati ktitorski natpis od opeke na Despotovoj, odnosno kuli 4 u Malom gradu. Idejni plan za višegodišnje konzervatorske i radove na uređenju tvrđave urađen je 1956, tada počinje i veliko raščićavanje prostora, dunavska eskarpa se obnavlja od 1958. do 1959. godine.  od 1975. Osnivanjem Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, obnova tvrđave postaje najvažiji angažman te ustanove pa su od 1976. do 1995. trajali radovi na zavtšetku konzervacije i restauracije Malog grada, statička sanacija Jerinine kule, rekonstrukcija kamenog stepeništa, ulazne kapije i rova sa mostom. Restauriran je Dunavski bedem i obaloutvrda prema Dunavu i Jezavi. Uslediće jedanaestogodišnji prekid većih radova jer će obnova Jezavskog bedema početi 2006. i trajaće u kontinuitetu do 2017.

U tom periodu je konzerviran i ostatak sakralnog kompleksa, nekadašnje crkve u Velikom gradu. Na red potom, od 2018. dolazi Varoški bedem (kula 11, Varoška kapija – istraživanja, izrada projekta konzervacije, uređenja i obnove), a o tome dokle se stiglo po tom pitanju, pisali smo nedavno. Kada se sagleda ova lista, na prvi pogled je lako zaključiti koji je to deo tvrđave ostao mimo svih obnova – onaj kome je u fizičkom smislu bilo, a i dan – danas je tako, nemoguće prići. Da li zbog toga što je ostatak Varoškog bedema (druga polovina u pravcu ka keju posmatrano iz ugla ulaza) ostao zarobljen iza šina, u velikom rastinju ili zbog toga što nije ni moguće proći uz tu stranu bedema, tek, ovaj na deo tvrđave kao da smo potpuno zaboravili.

Od velike eksplozije municije u Drugom, kao i bombardovanja teškom artiljerijom 1915. tokom Prvog svetskog rata, prošlo je između osam i po decenija i 111 godina. Nema sumnje da više od jednog veka kasnije, ima dosta tačaka i mesta u tvrđavi koja čekaju da dođu na red pa su samim tim, ionako odavno načeta, ostavljena na milost i nemilost svim spoljnim uticajima i vremenskim prilikama. Po svemu sudeći, potrajaće to još dugo – sve dok je tu pruga, čije je izmeštanje tako spektakularno najavljeno pre deset godina, a nikada realizovano. Ali o “istorijatu” tih lažnih obećanja uskoro posebno i opširnije.