Slede arheološka istraživanja hamama u tvrđavi

Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo učestvovao je i ove godine na konkursima Ministarstva kulture. Međutim, umesto da uveliko realizuju predviđene projekte, rezultati o tome koji će projekti biti izabrani i sa koliko para podržani su objavljeni kasno, tek početkom avgusta i sada treba planove uklopiti u preostalih par meseci vremena. Zavod je trenutno u procesu prebacivanja novca i potpisivanja ugovora za odobrena sredstva, što znači da javne nabavke i tenderi tek slede, a opšte je poznato da ih neretko prate komplikacije, žalbe i ostalo što odlaže početak radova.

Na listi odobrenih projekata, a od onoga što će zanimati Smederevce, jesu i arheološka istraživanja ostataka Firuz Aginog hamama u Velikom gradu tvrđave. Za te namene Ministarstvo kulture je na pomenutom konkursu izdvojilo 700.000 dinara, dok je iz našeg gradskog budžeta opredeljeno 1.200.000.

U tvrđavi, osim ostataka sakralnog kompleksa u jugistočnom uglu, ostaci hahama su jedini vidljivi tragovi nekog objekta. Vezuje se za darodavca koji ga je sagradio, Firuz Agu. Hamam je nastao pred kraj 15. veka i jedan je od objekata rane faze osmanskog prisustva u smederevskoj tvrđavi. Na žalost, ti ostaci su godinama u jako lošem stanju. Neka osnovna ideja je bila da probamo da to sve istražimo ove godine, na osnovu toga uradimo projekat restauracije i delimične konzervacije i da on bude prezentovan na sličan način kao što je to slučaj sa ostacima sakralnog kompleksa – kaže Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.

Ideja bi nadalje bila da se naredne godine, na osnovu tog nalaza konkuriše za sredstva za konzervaciju i delimičnu restauraciju ostataka hamama. To bi bio način da se prezentuju ostaci objekta koji je zanimljiv iz istorijskog i arhitektonskog ugla.

Da li će taj prostor na neki način funkcionalno kasnije koristiti to je drugo pitanje. Nama je bilo važno i da to uradimo u sklopu poslova za nominaciju tvrđave za UNESCO. Kada dođu evaluatori koji treba da procene našu prijavu za upis na svetsku baštinu, bilo bi jako ružno da ih zatekne slika tih ostataka onako zapuštenih kakvi su sada, to je još jedan dodatni razlog. Takođe, ta istraživanja će nam dati odgovor više o tome gde su ostaci crkve Blagoveštenja. Jedna od mogućih pretpostavki je da je hamam izgrađen na njenim temeljima pa bi bilo dobro da tu dilemu razrešimo ovim iskopavanjima i da znamo da li tu jeste ili nije bila ta saborna crkva. Pretpostavka je da bi ona trebalo da bude ne na nekom skrajnutom, već na centralnom mestu u tvrđavi, to može da bude baš ovaj deo ili negde u blizini. To ćemo potvrditi ili opovrgnuti ovim iskopavanjem, pa je i to još jedan dodatni motiv za istraživanje ostataka hamama. Neretko istraživanja u tvrđavi daju rezultate preko očekivanja pa će i ovde možda biti nečeg zanimljivog.

Da li će se nekada ubuduće tu dešavati nešto videćemo, ali ja ne bih sada previše maštao. Treba da uradimo ono što je realno i što može da se sprovede. To će se u septembru i oktobru ove godine realizovati, verujem da će biti dovoljno vremena do kraja godine da uradimo ono što je plan za sada – dodaje Radovanović.

O ostalim odobrenim projektima uskoro detaljnije i posebno za svaki, a ovom prilikom napominjemo da je Ministarstvo kulture za konzervatorsko – restauratorske radove na obnovi Varoškog bedema između kula 10 i 11 opredelilo tri milona dinara, dok je za restauraciju crkve Svetog arhistratiga Gavrila u Osipaonici izdvojeno 7,36 miliona. Za treću fazu sistematskih arheoloških istraživanja srednjevekovnog Ždrela odobreno je 800.000 dinara.

Regionalni zavod u Smederevu ima svega 12 zasposlenih, a nadležan je za kulturnu baštinu čak u 11 opština, odnosno 256 naselja i hiljade objekata pod zaštitom na raznom nivou. Fizički nije izvodljivo da budu svuda, ali se trude da kroz projekte svake godine pažnja bude posvećena i ostalim kulturnim dobrima van Smedereva.

Šta je sa ulazom u tvrđavu?

To je i ovoga puta bio neminovan osvrt u razgovoru sa Radovanovićem, a situacija je sledeća: Nema novosti. I Regionalni zavod u Smederevu čeka rasplet po ovom pitanju jer je taj projekat uradio Republički zavod, a on ima druge linije finansiranja nezavisno od pomenutih konkursa za regionalne zavode. Dakle, novac još uvek nije odobren za planirane konzervatorske radove na ulazu u tvrđavu. Ako i bude do kraja 2025. pitanje je koliko će biti realno izvodljivi ti radovi s obzirom na doba godine i faktore koji utiču kao što je visok nivo podzemnih voda u ovom delu tokom jeseni.

Više o tome pogledajte u podkastu „Van okvira“ koji je bio posvećen upravo ovoj temi.

Podržite rad SDCafe.rs putem Paypal-a ili Patreona