Fudbal, fudbal i samo fudbal. Popularna ''bubamara'' nam je svima zavrtela mozak poslednjih dana. Mundijalsko ludilo u Brazilu, u svakom smislu te reči, puni novinarske stupce, i još jednom se dokazuje izjava da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu. Dobro, osim u SAD-u, kod njih je ''soker'' na margini, ali oni su, jelte, posebna priča.
A u međuvremenu, na brdovitom Balkanu, daleko od sve te svetske medijske pompe, blještavih svetala velelepnih stadiona i bliceva fotoaparata, ovih dana se održavalo jedno sasvim drugo fudbalsko prvenstvo. Naime, grupa entuzijasta je rešila da uzme stvari u svoje ruke, razbije tabue i uradi nešto što se do skora činilo neostvarivim – da okupi najbolje timove iz bivših jugoslovenskih republika. U simpatičnoj Bijeljini, koja na ušću Save i Drine kao da spaja Hrvatsku, Bosnu i Srbiju, najtalentovaniji klinci iz cele ''Juge'' ukrstili su sportska koplja.
Ti osnovci, rođeni posle 2000. godine, koji ratove na svu sreću osetili nisu, značenje inflacije verovatno ne znaju, dok su za istorijsko treće mesto Hrvata i Mijatovu prečku '98, saznali preko Jutjuba, u jakom šestodnevnom tempu pikali su fudbal, a u pauzi se družili. U fer i korektnim šezdesetominutnim fudbalskim predstavama, od strane nekih, nadam se, budućih zvezda viđena je prava sportska borba, ispružena ruka u znak izvinjenja nakon oštrijeg faula, poštovanje protivnika, džentlmesko ponašanje i u pobedi i porazu, a sve bez čarki, prigovora, kao i prostačkih povika sa tribina. Deca su nadam se pomogla svojim idolima da se podsete sportske etike koju su nekada i sami poštovali, ali su je u surovom kapitalizmu potisnuli. Turnir je osvojio zagrebački Dinamo pobedom u finalu protiv OFK-a Beograda, ako je to uopšte i važno.
Tako je, posle solidarnosti tokom skorašnjih katastrofalnih poplava, zategnut još jedan šav preko duboke rane devedesetih, koja je udaljila ljude sa ovih prostora. Biće potrebno još mnogo istih da bi ona zacelila, ali ništa nije nemoguće ako postoji volja. A moramo je imati, jer ova dečurlija, kao i buduće generacije, ne zaslužuju da budu zaraženi virusom mržnje. Nema više velikih jugoslovenskih radnih akcija, služenja vojnog roka, koji su imali za cilj smanjivanje multietničkog jaza, i koji su direktno zaslužni za mnoga međunacionalna poznanstva, drugarstva i na kraju prijateljstva. Ali od danas imamo fudbalsku manifestaciju, nadam se tradicionalnu, gde će se stvarati neka nova jugoslovenska prijateljstva, a koja je u tom duhu simbolično i ponela ime Turnir prijateljstva…lepo zvuči, zar ne.
Autor: Daba