Dan oslobođenja svog grada, Smederevci „spontano“ obeležavaju u Novom Sadu

Svašta viđamo i svačemu prisustvujemo, pa svašta i beležimo. Da se zapamti.

Za Dan oslobođenja Smedereva u Drugom svetskom ratu, pojedini sugrađani, zaposleni u najvišim institucijama lokalne samouprave (u Gradskoj upravi i ostalim lokalnim javnim preduzećima), na čelu sa gradskim čelnicima, masovno putuju u Novi Sad.

Ranije je ovaj značajan datum za Smederevo proslavljan svečanim akademijama u Centru za kuluru i različitim prigodnim događajima, ali ovoga puta, kako nezvanično saznajemo (pošto mi retko dobijamo obaveštenja i pozive na događaje iz institucija Grada), biće obeležen samo komemorativnim skupom i polaganjem venaca u Spomen-parku „Tri heroja“. Odnosno, „otaljavanjem“. Jer mnogi danas, od sećanja na prošlost, imaju preča posla – mora se u što većem broju otići u vojvođansku prestonicu na predizborni miting vladajuće stranke. Jer, šta je Dan oslobođenja Smedereva u odnosu na ono što će se desiti u Novom Sadu…

Žalosna koencidencija je da će smederevska vlast Dan oslobođenja Smedereva obeležiti na Trgu slobode – u Novom Sadu!? Da ostane zabeleženo. Zanavek.

Svemu ovome treba dodati i istovremeno zapitati nadležne institucije, da li danas, ovi iznenadni turisti iz Smedereva idu na svoj posao (na svoja radna mesta) za koji su plaćeni našim parama?

Rekli smo već da nam se javljaju pojedini čitaoci našeg portala (kao i njihova rodbina i prijatelji…) koji „moraju“ da idu na miting SNS-a, žaleći se zbog ovog nepredviđenog puta u severnu srpsku pokrajinu. Istovremeno su nas obavestili da većina njih danas uopšte ne radi, a da ne znaju kako im se „vodi“ taj dan – da li će im uzeti dan odmora, da li će se tretirati kao „nagradno“ odsustvo u vojsci (i oni se računaju kao neka „vojska“), ili nešto treće…

Pri kraju ovog teksta pozvaćemo se na reči jednog od najznamenitijih Novosađanina, večnog Đoleta Balaševića: „Glavu gore. Ima i one vrste, srest ćeš ih, koji čitaju iz očiju kako ti srce kuca. Njih vredi čekati. A onim drugima se nasmeši, mahni i odi. To je sve što zaslužuju“.

Još jedna od njegovih poruka za mladost ove zemlje bila je: „Ne vredi nam brinuti deco… Sve je to zapisano tamo negde gore u svezdama… Samo je rukopis malo nečitak. Ključ je u našim snovima. Snovi su ti čudesni rezervoari naših budućnosti“.

Ovoj tužnoj priči, na kraju dodajmo da se iskreno nadamo da će svi ti posetioci „spontanog“ okupljanja u Novom Sadu, a pogotovo organizatori, pokazati bar malo elementarne pristojnosti i „naći vremena“ da odu do Železničke stanice u Novom Sadu, upaliti sveću, pokloniti se nevinim žrtvama pada nadstrešnice, zatražiti oproštaj i izviniti se.
Možda im neko i oprosti.

Piše: Publicus Justus
foto: ai ilustracija