Nedavno izričito, žustro i gnevno odbijanje gradonačelnice Smedereva da podnese ostavku na tu funkciju, pokazuje u pravom svetlu ono što svi pričaju o „lepoti vlasti“. Da ne kažemo „lepoti poroka“…
Ne ulazeći u sam postupak ljudi koji su došli kod gradonačelnice u nameri da skinu sa zida sliku čoveka koji je u tom trenutku bio (i sada je, a biće i jedan duži period) bez ikakve funkcije u državi i sigurno mu nije mesto na zidu kabineta gradonačelnika bilo kog grada u zemlji, ono što je izazvalo pažnju jesu egzaltirani i ostrašćeni povici domaćice tog kabineta da „neće podneti ostavku da to od nje traže dva Smedereva i cela Srbija“.
Opet ponavljamo, Studenska lista se zvanično i javno ogradila od svih postupaka građana koji dugogodišnji, nagomilani bes i srdžbu žele da rešavaju pre nego što instutucionalne procedure, odnosno institucije budu odradile svoj posao.
Iako su studenti osudili takve događaje, moramo da kažemo da treba razumeti ogromnu ljutnju ljudi koji su godinama živeli u jednoumlju, u medijskoj blokadi, koji su nazivani najpogrdnijim imenima, čiju su decu najstrašnije vređali i šta sve ne još.
Obrazloženo objašnjenje nezvanih posetioca u kabinetu, da „gradonačelnica više nema legitimitet da obavlja tu funkciju“ s obzirom na rezulatate izbora u Gradu Smederevu (više od 52 odsto izašlih građana je glasalo protiv političke opcije kojoj pripada gradonačelnica), gospođa Jasmina Vojinović je sa gnušanjem odbila pozivajući se i pokušavajući da brani „neodbranjivo“ time što im je odgovorila da su održani „samo“ parlamentarni izbori, a ne i lokalni. Naravno da svi to znaju, ali naravno da svi znaju i da legitimiteta za dalje obavljanje funkcije – nema!
Šta je razlog, što je toliko teško da se podnese ostavka kada postoji jasna situacija u gradu? Verujemo da se gradonačelnica, kada ulazi u svoj kabinet, oseća malo čudno, možda čak i poniženo, jer je svesna da njeni sugrađani većinski nemaju pozitivno mišljenje o vlasti u ovom gradu i državi. Ako je već tako, sasvim normalno bi bilo da se, krajnje mirno i bez nervoze, zahvali sugrađanima što su joj u jednom periodu omogućili da bude na čelu grada. Principijelno to nije morala da učini onog dana kada su građani došli u njen kabinet, ali neki dan kasnije je to mogla da uradi.
Mišljenja smo da bi ona to možda i učinila da nije stigla neka direktiva, prepostavljamo od čoveka čija je slika skinuta sa zida kabineta, da ni po koju cenu gradonačelnici i predsednici opština u Srbiji ne podnose ostavke. Kada bismo, onako, „smogli snage“ čak i to da razumemo, ne znamo kako da razumemo „dvojne standarde“, jer je pre nekoliko godina zatraženo (ne sumnjamo da je to bila odluka opet čoveka „skinutog sa zida“) od svih gradonačelnika u Srbiji da podnesu ostavke (godinu-dve pre isteka mandata), kako bi bili raspisani lokalni izbori u što više gradova i opština. Ostavku je tada, sećamo se svi, podneo i Jovan Beč, tadašnji gradonačelnik Smedereva.
Šta god da je zatražio u minulih 14 godina čovek „sa zidova svih kabineta u državi“ to je moralo da se ispuni. Pa čak i danas mora kada „čovek sa zida kabineta“ više nije na vlasti. Šta više, udaljen je miljama i godinama od nje. Na bezbednu razdaljinu…
Imali smo Koštunicu „legalistu“, a sada odjedanput imamo i naprednjake legaliste. Ne sumnjamo da je mnogima teško u ovom trenutku da povežu naprednjake i „legalitet“, ali eto, doživesmo i to. Makar smo to čuli u konverzaciji gradonačelnice i nezvanih gostiju u odajama koje, i dalje, smatra svojim. Jedino što malo „odstupa“ od legalizma uznemireno glasno i rezignirano ponavljanje da „ni dva Smedereva, ni cela Srbija“ ne mogu da promene njenu „legalističku“ odluku.
Više je nego dovoljno „jedno Smederevo“, složiće se i gradonačelnica. „Jedno“ koje se već dogodilo, ali mnogi ne žele to da vide i prihvate. Ne samo u Smederevu, nego u celoj državi.
Vlast je zaista čudo. Makar još dva-tri meseca, makar još nedelju dana, makar još sat-dva…
Pametna deco naša – učite na tuđim greškama. Mada, znamo da istinskim heroinama i herojima ove države nikakvi saveti nisu potrebni.
P. Justus
