Da nije reč o vodi, osnovnoj materiji za život koja je u 21. veku nedostižna za meštane pet “moravskih sela” smederevskog kraja, priča koja sledi bila bi možda nekome i komična, neko bi je pak smestio u rubriku “verovali ili ne”, ali znajući šta ovakva uskraćenost znači, nema mesta smehu ni šali jer ostaje samo gorčina. Nadomak grada za koji verujemo da pripada urbanizovanoj sredini, a ne nekom ruralnom krajoliku kroz koji civilizacija još nije prošla, na čuvenom Carigradskom drumu kojim prolaze svetski putnici, stanovnici Male Krsne, Skobalja, Osipaonice, Lugavčine i Saraoraca, leta Gospodnjeg 2026. i dalje čekaju – vodu za piće. Ne baš tako davno, bilo ih je bar dvostruko više, sada svega nešto preko 10.000 duša. Reklo bi se – pola problema rešeno je iseljavanjem i padom nataliteta, samo od sebe. A možda je baš u broju i problem. Mali je to udeo glasača u odnosu na ostatak Smedereva. Sve grandiozne priče o “našim prelepim selima u kojima niko neće ostati ako nema osnovne uslove za život dostojan čoveka današnjice”, na ovoj relaciji, pale su u vodu nebrojeno puta. I baš pred svake izbore, poslednju deceniju i po, moravski vodovod predstavlja se kao prioritet. Sve dok glasački listići ne završe u kutijama.
Priča datira od pre 20 godina, ali je od pre tačno 13 postala najgrublji primer konstantnog zanemarivanja građana i šargarepa kojom se iznova maše po potrebi.
Naime, da bi moravski vodovod uopšte mogao da postane realnost, bilo je potrebno da se izgradi fabrika za preradu vode u Šalincu. Do sada se već i zaboravilo, ali prilika je da se prisetimo – za tu istu, jednu jedinu fabriku vode je dva puta polagan kamen temeljac. Prvi put krajem oktobra 2013. godine.
Ovo je veliki dan za Smederevo. Posle početka gradnje cevovoda, koji će vodu odavde odvesti do poslednje kuće u moravskim selima, počela je izgradnja fabrike vode. Projekat se sprovodi u saradnji sa Nemačkom razvojnom KfW bankom i zaista smo zahvalni Vladi Nemačke, koja nam je dala maksimalnu podršku i zahvaljujući sredstvima koja ćemo zajedno uložiti, pijaća voda stići će do svake kuće u moravskim selima – rekla je tada gradonačelnica Jasna Avramović. U medijskim članicima na tu temu se još dodaje: “Za poboljšanje vodosnabdevanja grada Smedereva i okolnih sela Nemačka je izdvojila 7,1 milion evra, od toga više od polovine kao donaciju. Kada ova fabrika vode bude puštena u rad biće omogućeno da svaki dom, od Male Krsne do Saraoraca, dobije pijaću vodu, kao i sela Lipe, Ralja, Vranovo i Radinac. Ova fabrika imaće kapacitet 200 litara u sekundi, što je sasvim dovoljno za kvalitetno vodosnabdevanje ovog dela smederevskog područja.
Dve godine kasnije, u septembru 2015. kamen temeljac, ponovo postavljaju bivša gradonačelnica i bivša ministarka Zorana Mihajlović u društvu tadašnjeg nemačkog ambasadora Aksela Ditmana. Tada je najavljeno da će žitelji devet najmnogoljudnijih sela u smederevskom kraju naredne godine po prvi put dobiti vodu iz vodovoda. Ministarka je ponovila da su infrastrukturni projekti prioritet Vlade. Nadalje se navodi da je vrednost investicije 3,2 miliona evra, te da su sredstva delom obezbeđena iz kredita Nemačke banke za razvoj dok ostatak finansira Grad Smederevo i da je investitor Vodovod, da se iz kredita KFW banke gradi 60% a da je 40% donacija Vlade Nemačke.
Zbog čega sve ovo navodimo? Pa zbog toga što se čitavo vreme, kako u smislu planova tako i kada je o finansijama reč, govori o fabrici vode za devet sela. Nije otvorena kada je najavljeno (novembar 2016.) već 30. maja 2017. ali to malo kašnjenje nije ništa spram činjenice da su na nju, od devet, priključena svega četiri sela Šalinac, Radinac, Lipe i Vranovo. Možda se poneko od kolega i seti da je bivša ministarka, kada je završeno poziranje, uz šampanjac, vrlo otvoreno izrazila iznenađenje zbog toga što nisu priključena sva sela, pitala je rukovodstvo Vodovoda o čemu se radi i šta je sa ostalim mestima. Šta joj je odgovoreno – ko zna… I nema sumnje da je fabrika izgrađena tako da ima kapacitet da snabdeva svih devet sela, ali taj kapacitet ne može da ispuni jer ne postoji vodovodna mreža.
Nedavno je prekaljeni SPS-ovac Branče Stojanović ponovo skrenuo pažnju na to da “Vodovod” i dalje na papiru vuče više od 300 miliona duga KfW banci, dok je pre tri godine pitao šta se dešava sa vodovodom za moravska sela, ali je iz redova njihovog koalicionog partnera na to reagovano s prekorom, pa se na kratko atmosfera blago i zaoštrila. Ali sve se to na kraju ispegla na relaciji ove dve stranke.
Iste te, 2023. godine, nekoliko meseci kasnije, upravo je, uoči decembarskih izbora i sadašnja gradonačelnica, a tadašnja predsednica Privremenog organa, obraćajući se povodom Dana grada i ujedno nagoveštavajući da će ona biti ta koja će ubrzo rukovoditi Smederevom, baš moravski vodovod pomenula kao jedno od prvih obećanja za “naredni period”. I eto, dođe i 2026. A mi ni makac. Ili smo možda neki milimetar bliže otvarenju. U novije vreme, jedino pominjanje ove investicije imali smo na skupštinskim zasedanjima kada se usvajao budžet. Usluga izrade projektne dokumentacije za izgradnju magistralnog cevovoda za Moravski sistem vodosnabdevanja od naselja Radinac do naselja Saraorci, projekat je iz 2025. godine. Na portalu javnih nabavki se vidi da je prošlog juna odabran ponuđač sa rokom od pet meseci da izradi projekat na ime čega grad treba da isplati oko 14 miliona sa PDV-om.
https://jnportal.ujn.gov.rs/contract-eo/2360170
Šta se sa tim projektom dogodilo, zašto, ukoliko je završen na vreme, odnosno krajem 2025. nije ušao u budžet za 2026. i nije počela izgradnja po projektu, zašto se deo novca za to izdvaja i ove godine (prema nacrtu budžeta se vidi da je prošle godine izvođaču plaćeno 9,2 miliona, a ove treba još 4,6 miliona) i konačno – kada će početi izgradnja vodovoda za Malu Krsnu, Skobalj, Osipaonicu, Lugavčinu i Saraorce, to su neka od pitanja na koja će možda, bar neki od ogovora biti jasniji posle sednice Skupštine najavljene za 16. jun, a na kojoj će, između ostalog biti usvojen i rebalans budžeta čija je jedna od stavki i ovde spomenuti iznos za izradu projekta.