Home Info Smederevsko Pristanište

Smederevsko Pristanište

redakcija

O izgrdanji Smederevskog Pristaništa i Keja nadahnuto je, u svojoj knjizi „Panorama starog Smedereva“, u izdanju GP “Dimitrije Davidović“- Smederevo, 1994.god., pisao poznati stari Smederevac, Dr. Slavko V. Domazet (1933. – 2005.god.), dipl. pravnik, doktor prava, ali i priznati istoriograf, publicista, hroničar i pisac. Zbog autentinosti, evo dela iz te knjige koja direktno o tome govori.

Štek na Smederevskom Pristaništu i Kej ranih 60-tih godina

„Kad je nizak vodostaj Dunava, lako je vidljiv Kej na pristaništu. Sa Šteka postavljenog za pristajanje brodova, koji je vezan kad je voda mala skoro na kopnu i blago nagnut prema sve udaljenijem toku Dunava, lako je bilo pročitati natpis *J. Babel – Orašica*. U gornjem desnom uglu, izbledele od dugog vremene, naziru se brojke. Stručnjaci konstatuju da tu piše : 1885, – godina kada je Kej izgrađen.
O tom Keju dosta iscrpno pisao je Feliks Kanic (1829-1904), istaknuti austrijski arheolog i putopisac, koji je pored ostalog, proučavao teritoriju Srbije u XIX veku i više puta bio u Smederevu. U  IV glavi I kjige „Srbija – zemja i stanovništvo“, koja  nosi naziv „Smederevevo i okolina“, Kanic piše o Pristaništu u Smederevu, koje je građeno pre Beogradskog, i na tome čestita Smederevskoj opštini.

Smederevski Kej oko 1900. godine

Po Kanicu, Pristanište i Kej u Smederevu započeti su 1883., a samo dve godine kasnije su završeni. Kej je dug 220 metara, ima dva – po sedam metara visoka – krila sa prilaznim stepeništima. Tako je stvoren prilaz i prostor za strane i domaće brodske kompanije, kojih je bilo na Dunavu. Tom prilikom iskopano je 40.000 kubika zemlje, ali se ne navodi gde je odneta. Kanic daje zvanične podatak, da su „izvrsni kristalni blokovi peščanika dobavljani iz kamenoloma preduzimača Babela iz Orašice u Mađarskoj“. Plan za Pristanište sa Kejom izradio je inženjer Bartoš, a radovi su izvršeni pod nadzorom gradskog inženjera Hessea – uz utrošak sume od tadašnjih pola miliona dinara. 
Tu na Pristaništu, gde je tekao život ondašnjeg Smedereva, bilo je više kafana: „Bela lađa“. “Evropa“, “Sinopa“, a svojom veličinom i glasom isticao se hotel „Laf“, koji je bio  na evropskom nivou.

Smederevsko Pristanište oko 1900. godine

Preko Smedereva tekao je izvoz rogate marve, loja, voska, žita, voća, vina, šišarki i svinja. Tako su i po 30 brodova talasalo u gornjem Pristaništu, čekajući da primi teret i otisne se put Pešte, Beča…. a i pautnički saobraćaj bio je takođe razvijen. Lađe su bile svetlih boja, belele su se na sunčevim zracima, pa je tako brzo osvanula na obali Dunava kafana „Bela lađa“. Ona je tu godinama stajala, dok su sve druge dolazile i odlazile. Iz tog vremena potekla je uzrečica „Brz kao Merkur“. Jedan od brodova zvao se „Merkur“, najbrže je hitao pored obale Smedereva, pa je po njemu ta uzrečica ostala do današnjih dana.

Austrijski brod na Smederevskom pristaništu 1915. godine

Iz tog vremena ostalo je sačuvano sećanje i na jednu ličnost za čije je ime vezano za podizanje Smederevskog Pistaništa. U ono vreme to nije bilo lako uraditi, ali, tada je u Smederevu bio predsednik Opštine Janaćije Konstantinović (1826-1916). Za vreme njegove „vlade“ Smederevo je dobilo Prisanište i Kej 1885. godine. On je dao i nalog da se zasade tri kanadske topole na sredokraći između hotela „Laf“ i novopodignutog Keja. 

Smederevski Kej oko 1900. godine

Tadašnji predsednik Smederevske Opštine ostao je zapamćen po nadimku Džandar. Kažu da je on stalno nadgledao radnike koji su radili na podizanju Pristaništa i Keja, opominjao ih, upozoravao, a možda i požurivao… Oni koji su radil, to sigurno nisu voleli, pa su ga prozvali – Džandar.

Po drugoj varijanti Janaćije ja kao terzija (krojač narodnog odela- abadžija), bio uvek lepo obučen, uglađen i sa tankim brčićima. Odelo mu je bilo plave boje, ukrašeno dugmićima, na glavi kapa, takođe ukrašena – pa su ga zbog načina odevanja prozvali – Džandar. On je u to vreme bio glavna i izvršna vlast u Smederevu. 

Janaćije Konstantinović je rođen u Kruševu, a u Smederevo je došao sa 16 godina, pešice sa kirijidžijama (prevoznici robe). Tu se zadržao i stupio na zanat kod terzije Koste. Bio je poreklom Cincarin, kao i svi ostali Smederevski trgovci i privrednici. Oženio se Jelenom, ćerkom imućnog trgovca Rašića iz Smederevske Palanke. U braku je imao desetoro dece. Stekao je veliko imanje sa kućom i veći plac, na kojem se nalazi Karađorđev dud. Prvi mlin u Smederevu, čekićar, podignut na kraju ulice dr. Jovana Cvijića, u dvorišnom delu imanja, bio je njegov. On je 1871. godine učestvovao i u osnivanju Smederevske kreditne banke“.

Minulo je evo već 150 godina, a Kej i danas ispraća niske i visoke vode umirenog Dunava, ali ne ispraća ni male ni velike putničke brodove, jer nema ni Šteka ni Pristana. Pristaju na Keju mali i veliki brodovi, tegljači i barže u gradskoj luci, radi istovara rude gvožđa, koksa i starog gvožđa. Tu se takođe vrši i utovar robe iz Železare : toplo i hladno valjani koturovi i toplo i hladno valjane trake trake u paketima. Dunav je sada usporen, jer je na Đerdapu dva puta pregrađen, a posiveo je od patine vremena i mnogo više od zagađenja.

Smederevski Kej 2015. godine

Dunavski Kej, po jednoj od definicija, je ozidana obala, ili put između vode i kuća u naselju, i ovde se prostire na dužini od oko 2,5 kilometra ; od 1115. km- ušće Jezave, pa do 1117,5. km- iznad Lomare ex Sartida. 

Dunavski Kej-Smederevsko šetalište

Sada je to šetalište sa pogledom na reku Dunav, Smederevsku Tvrđavu, splavove, brodiće i čamce. Šetalište je prilično dugačko i do njega se obično dolazi iz ulice Kralja Petra I, ali iz ulica Filipa Višnjića, Glavaševe, Branislava Nušića, Nemanjine i Kralja Milutina. Šetalište je noću osvetljeno i ima klupe za sedenje, a u letnjim mesecima se može sedeti i na betonskim ivicama obale – parapetu. 

Dunavski Kej, po nekoj drugoj definiciji, je mesto u pristaništu za utovar i istovar robe, pa je u ovom  Smederevskom slučaju danas – i pristanište i luka!

 

Nikola Tasić Cale
Dipl.maš.inženjer (U penziji)
Stari Smederevac

 

 

 

Izvor: SDCafe

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!