Grozd je simbol Smedereva. Uz tvrđavu, to je vekovima bio naš znak prepoznavanja, a nalazi se i na gradskom grbu kao posebno obeležje ovog kraja.
Od rimskog perioda i prvih zasada do današnjeg dana ovo je bilo „bogom dano“ podneblje za vinogradarstvo.
Jesenje svetkovine u našem gradu od tog istog grozda su i počele, mada nam danas skoro pa nezamislivo deluju priče. O tome da je svaka kuća imala vinograd. Da su lađe kraj Dunava krajem 19. veka zastajale da gosti vide i kupe izložene sorte. Ili da je „Smederevska jesen“ kasnije potpuno bila u znaku vina koje je u zlatno doba Godomina, iz bačvi na ulicama mogao da popije ko je koliko mogao i želeo…
Danas je situacija znatno drugačija. „Smederevska jesen“ je postala sve drugo osim promocije grožđa i vina, koje poslednjih godina na manifestaciji viđamo u tragovima, ali ipak, imalo bi se šta obnavljati ukoliko ima volje jer tradicija i prošlost se ne mogu kopirati i imitirati, to traži autentičnost.
Dobra je stvar što je i ove „Smederevske jeseni“ glavni gradski trg kao jezgro manifestacije bio „prošaran“ štandovima na kojima su lokalni proizvođači izložili grožđe.
U Vinskom gradu točila se i „Smederevka“ – sve je to bilo više kao bledi obris nekih prohujaih vremena, ali svi želimo da verujemo da to nije početak kraja već samo jedna, prolazna etapa u viševekovnoj istoriji smederevskog vinogradarstva koje će se kad tad vratiti u punom zamahu. Ne bi bio prvi put.
